Београд+ 14°C
Ниш+ 14°C
Слушајте Sputnik
    ГМО

    Срби годишње поједу око 7,5 тона ГМО меса (видео)

    Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Јелена Вучићевић
    43622695

    Члан одбора за село САНУ Бранислав Гулан, у осврту на недавну изјаву министра трговине Расима Љајића да грађани Србије једу увозно месо животиња које су храњене ГМО храном, каже за Спутњик да је у протеклих осам година година у Србију увезено више од 60 милиона килограма меса животиња које су одгајане управо на тај начин.

    Члан одбора за село Академије наука Бранислав Гулан тврди да постоје и званични подаци у Привредној комори, који потврђују да дуги низ година потрошачи у Србији конзумирају месо које садржи ГМО.

    „Само током претходне године увезли смо 330.000 живих свиња и 38.000 тона најлошијег меса треће класе“, каже Гулан. Он истиче да живимо у заблуди да не користимо ГМО, а  да истовремено уништавамо сточни фонд, који не може да конкурише увозној ГМО храни.

    „Чињеница је да се у Србију увози месо најлошијег квалитета — често и оно чији је рок употребе при крају — а притом се на месо и не стављају ознаке да садржи ГМО састојке“, напомиње Гулан.

    Он додаје да ће Србија у блиској будућности, у завршној фази преговора око ступања у Светску трговинску организацију (СТО) и у склопу процеса усаглашавања са правним тековинама ЕУ, морати да измени постојеће прописе о ГМО организмима — односно, да либерализује промет таквих производа на свом тржишту.

    „По правилима СТО, трајна забрана промета и производње ГМО није могућа, осим уколико се научно не докаже штетност ГМО производа — а до сада није доказано да су они штетни. У СТО постоје државе које на либералнији или на рестриктивнији начин третирају ГМО производе, али општа забрана промета не постоји ни у једној од 159 земаља-чланица. У ЕУ се, додуше, гаје само две ГМО културе, али се дозвољава промет око 50 ГМО производа. Од две културе регистроване за гајење на територији ЕУ, једна је сорта кромпира, а једна сорта кукуруза“, каже Гулан.

    Он у разговору за Спутњик истиче и да је „точак историје  ГМО“ незаустављив, и да Србија може тај процес евентуално само да успори.

    „Процењује се да се у свету ГМО култура узгаја на 170 милиона хектара, од чега је 50 милиона у САД, док се у земљама Европске уније ГМО културе култивишу на свега око 100.000 хектара. Тренутно је Србија једина земља у Европи која потребе за сојом задовољава из сопствене производње, и чак оствари додатни извоз производа од соје у вредности од око 82 милиона долара годишње. Притом, Србија је једина земља у Европи која има тржишни ланац заснован на потпуном GMO Free режиму у узгоју соје, али та јединствена ситуација није валоризована“, напомиње Бранислав Гулан.

    Он још једном наглашава да до сада није доказано да је ГМО штетан, и да ће у наредном периоду за Србију највећи изазов бити како да донесе нове законе у складу са стандардима ЕУ, а да истовремено сачува домаћу производњу соје и других производа.

    Пацови
    © Sputnik/ Лев Иванов

    Шеварлић: ГМО и у млеку, безалкохолним пићима и кондиторским производима

    Међутим, професор на Пољопривредном факултету Миладин Шеварлић тврди да су експериментална истраживања показала да конзумирање ГМО хране оставља озбиљне последице по здравље.

    „Да би се доказало да је храна од ГМО штетна, треба да прође минимум четири генерације људи, или 120 година. Али експериментална истраживања која су рађена на животињама у лабораторијама показала су да у другој генерацији долази до промена у унутрашњим органима, у трећој генерацији долази до повећаног постотка експерименталних животиња које оболевају од канцера, а четврта генерација животиња је толико бесплодна да не могу да се репродукују ни на нивоу просте репродукције“, истиче Шеварлић.

    Шеварлић сматра да је невероватно да поред постојећих закона који забрањују ГМО, после премијера Србије („генетски модификован чери парадајз“ — прим.аут.) и министар трговине Расим Љајић јавно каже да Срби већ једу увозно месо које садржи ГМО.

    „Премијер и министар су најодговорнији за поштовање Закона о трговини, Закона о ГМО, Закона о тржишној инспекцији… Да ли ће независна судска власт сада покренути поступак због нелегалног увоза ГМО организама? Нанета је огромна штета — здравствено-безбедносна за потрошаче, огромна економска штета за пољопривреднике, али и велика штета у погледу спољнотрговинског биланса. Истовремено, због нелојалне конкуренције, увозници на тржишту Србије остварили су енормни профит“, каже Шеварлић.

    Он наглашава да је фитосанитарна и ветеринарска инспекција у Србији дужна да утврди да ли нека храна садржи ГМО, али да оне то очигледно не чине.

    „Нису спорни само производи од меса, већ и производи од млека и млечних прерађевина, сточна храна, сировине за производњу сточне хране, као и тзв. безалкохолна пића у која се уграђују сирупи од ГМО кукуруза. Ту су и кондиторски производи, у које се такође уграђују сировине које имају ГМО порекло“, каже Шеварлић.

    Истовремено, Закон о ГМО не налаже обавезу истицања обавештења да производ садржи ГМО, с обзиром на то да је законом забрањен узгој, увоз и промет генетски модификованих организама.

    Чери парадајз ипак без ГМО?

    Шеварлић тврди да је нетачна чињеница коју је премијер Александар Вучић изнео у експозеу да је чери парадајз „генетички модификован парадајз“.

    „Није тачно да се чери парадајз добија укрштањем са генима једне врсте риба. Ради се о другом парадајзу, који је произведен у САД  1995. године, и који није ушао у комерцијалну употребу. Чери парадајз није ГМО — настао је природним укрштањем два сродника у истој врсти, дивљег рибизла парадајза укрштеним са класичним баштенским парадајзом“, закључује Шеварлић у разговору за Спутњик.

    Тагови:
    Бранислав Гулан, Миладин Шеварлић, ГМО, месо, увоз
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога