Слушајте Sputnik
    Богата арапска породицаМарина у Кувајту.

    Земља као из снова: А од државе — кућа и 400 квадрата (фото)

    CC0 / Pixabay © Фото : Борислав Коркоделовић
    1 / 2
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 2216

    Кувајћани из свог великог богатства, а леже на 10 одсто светских залиха нафте, великодушно помажу друге државе, свесни да тиме обезбеђују и своје место у међународним односима. Због обилатих донација, Кувајт је понео епитет хуманитарног центра света, а садашњег емира су УН прогласиле хуманитарним лидером.

    Иако на обали Персијског залива, он није у центру светских политичких збивања, попут држава у комшилуку — Саудијске Арабије, Ирана и Ирака. Кувајт, мала уставна монархија, са око четири и по милиона становника, у међународним дешавањима ипак учествује, али на потпуно другачији начин.

    Према речима новинара и спољнополитичког коментатора Борислава Коркоделовића, који је недавно посетио ову „оазу благостања“, Кувајћани „леже“ на десет одсто светских залиха нафте, што им омогућава висок животни стандард. Велико богатство их, међутим, није учинило охолим. Због обилатих донација, Кувајт је понео епитет хуманитарног центра света, а садашњег емира су УН прогласиле хуманитарним лидером.

    Кувајт — велико градилиште

    Вероватно да је таква политика и последица тешког искуства ратом разорене земље после ирачке инвaзије на Кувајт 1991. године која је довела до рата у Персијском заливу.

    Хиљаде нафтних поља и километрима дугачке нафтне цеви биле су запаљене, а целокупна производња и извоз нафте је био прекинут. Данашњи Кувајт скоро да је избрисао све ожиљке некадашњег рата јер је Влада Кувајта потрошила милијарде долара на реконструкцију. Кувајт је данас, оцењује Борислав Коркоделовић у емисији „Спутњик интервју“, земља која је у великом грађевинском напону.

    Панорама Кувајта.
    © Фото : Борислав Коркоделовић
    Панорама Кувајта.

    Граде се, указује он, пре свега инфраструктурни објекти, широки ауто-путеви, вијадукти, водоводне и канализационе мреже, луке, али и здравствени, културни и спортски објекти.

    На 35 километара од главног града, којим доминирају небодери, ниче, како кажу, једно од највећих одмаралишта на обали мора на свету, али и ново пословно чвориште. Мадинат ел Харир, или у преводу Свиленград, 2035. године, када би требало да буде завршен, биће једна од главних тачака западноазијског дела економског појаса новог Пута свиле, који заједнички развијају кинеске и кувајтске компаније.

    Коркоделовић подсећа да је и грађевинска оператива некадашње СФРЈ била доста присутна у Кувајту, са којим смо имали веома добре дипломатске односе. Неки од тих грађевинских подухвата су, како напомиње, и данас својеврсан симбол Кувајта, попут чувених водоторњева које је саградио још 1979. године „Унион инжењеринг“. Та истинска ремек-дела пажњу привлаче нарочито током вечери, обасјана разнобојним осветљењем“, каже Коркоделовић.

    Данас су наша предузећа у Кувајту присутна у знатно мањој мери, углавном као подизвођачи. Међутим, и она остављају траг, попут фирме „Белим“, која је учествовала у изградњи опере у Кувајт Ситију, која се сматра највећом и најрепрезентативнијом грађевином те врсте у читавом региону, истиче саговорник Спутњика.

    Велики хуманитарци и миротворци

    Врло значајан део спољне политике Кувајта је хуманитарни рад, напомиње Коркоделовић.

    „Кувајћани су познати као велики дародавци, а Национални суверени фонд те земље је најстарији на свету. Примера ради, Кувајт је нашој земљи, заједно са неколико других арапских земаља, пуно помогао новцем из тог фонда у време поплава у Обреновцу. Дакле, Кувајћани из свог великог богатства дају и другима, свесни да тиме обезбеђују међународну сарадњу, помажу да односи међу државама буду складнији и на неки начин ублажавају сиромаштво које је често узрок конфликата“, каже наш саговорник.

    Шопинг мол у Кувајту.
    © Фото : Борислав Коркоделовић
    Шопинг мол у Кувајту.

    Према његовим речима, Кувајт је као мала земља, са свега четири и по милиона становника, увек тежио томе да има моћног заштитника.

    „Совјетски Савез је некада био врло значајан партнер Кувајта, док је та земља данас више ослоњена на САД. Међутим, једна од главних карактеристика ове државе је да она увек наступа као посредник и миротворац у разним сукобима, нарочито међу исламским земљама, било у региону, било у свом ширем окружењу. Примера ради, пре неколико дана навршило се тачно годину дана откако су Саудијска Арабија, УАЕ, Бахреин и Египат увеле економску блокаду Катару. Кувајт је неутралан, али врло ангажован посредник у изналажењу решења спора између Катара и поменутих земаља, а Кувајћани верују да ће то решење бити пронађено у септембру ове године. Морам признати да не делим њихов оптимизам знајући који су улози у питању, какве су оптужбе једних на рачун других, као и каква су лобирања у току у САД и са једне и са друге стране“, каже саговорник Спутњика.

    „Држава благостања са мудром социјалном политиком

    Ова „држава благостања“ се, објашњава Борислав Коркоделовић, у потпуности заснива на нафти, а на сваког Кувајћанина дођу два произведена барела нафте дневно.

    „Држављани Кувајта имају потпуно бесплатно здравство и образовање, а талентованим Кувајћанима за које се процени да могу да користе држави обезбеђено је и бесплатно студирање у иностранству. Данас се преко 15.000 младих Кувајћана школује у САД. Такође, пуно се улаже у изградњу болница, а држављанима ове земље влада даје и велике субвенције за куће у којима живе. Оне су далеко изнад светских стандарда, јер је реч о кућама које са двориштем имају око 400 квадрата. Поређења ради, у Сједињеним Држава је просек 250 квадрата, док у Великој Британији, некада колонијалном господару Кувајта, просечне куће имају мање од сто квадрата“, истиче Коркоделовић.

    Кувајћани, додаје наш саговорник, највише воле да раде у државној служби.

    „Током 2017. године, просечна месечна плата државних службеника била је око 1.470 кувајтских динара, што је око 4.850 америчких долара. Поред тога, многи од њих имају своје поседе које издају странцима, јер држава странцима не дозвољава да поседују земљиште и куће. Коначно, сама држава, као и појединци, такође пуно улажу у иностранству, нарочито у Великој Британији и региону“, каже Коркоделовић.

    Јаје на асфалту и топљена пластика

    Због високих температура Кувајћани су, каже Коркоделовић, стално „под климом“.

    Пут кроз пустињу у Кувајту.
    © Фото : Борислав Коркоделовић
    Пут кроз пустињу у Кувајту.

    „Температуре током јуна, јула и августа су толико високе да се пластика на семафорима буквално топи, а на асфалту можете да испржите јаје. Иако су расхладни уређаји присутни у свим затвореним просторима, оваква клима се дугорочно ипак одражава на људско здравље. Наиме, велики проблем у Кувајту су гојазност и дијабетес, управо због тога што три до четири месеца годишње никакве физичке активности напољу нису могуће. Са друге стране, ресторана има колико хоћете, па није ни чудо да је око четрдесет одсто младих Кувајћана гојазно“, објашњава Коркоделовић.

    У Кувајту се возе добри и скупи аутомобили. Међутим, кроз осмех каже Коркоделовић, цене горива су у последње две године порасле за чак осамдесет одсто. Сада износе непуних четрдесетак америчких центи, односно око 40 динара по литру.

     

    Слично:

    Русија и Иран ће повезати Каспијско језеро и Персијски залив
    ПРЕМИЈЕРНО: Фотографије грандиозног новог „Лувра“ у Персијском заливу
    Русија неће иницирати решавање кризе у Персијском заливу
    Бахреин: Русија активније присуствује у Персијском заливу
    Лавров позвао на мир у Персијском заливу
    САД: Свим средствима ћемо заштитити савезнике у Персијском заливу
    Пентагон негира саопштења о губитку оружја у Ираку и Кувајту
    Најтоплији дан у историји регистрован у Кувајту
    Амерички дрон пао у Кувајту
    Тагови:
    социјална политика, Персијски залив, градилиште, богатство, животни стандард, Пут свиле, нафта, донације, Борислав Коркоделовић, Кувајт
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога