Слушајте Sputnik
    Немачка канцеларка Ангела Меркел

    Дебакл у Хесену који мења Европу (видео)

    © REUTERS / Fabrizio Bensch
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Наташа Милосављевић
    0 200

    Одлазак Ангеле Меркел је врста политичког потреса који не смирује светску јавност. Шта је за њу била последња кап која је прелила чашу и ко би могао да је наследи? Зашто Црна Гора брани српским интелектуалцима улазак у земљу? Да ли ће због убиства новинара Хашогија Саудијска Арабија да промени политику према Јемену?

    О догађајима који су обележили недељу за нама разговарали смо у емисији Радија Спутњик „Од четвртка до четвртка“ са колумнистом „Печата“ и бившим дописником из Берлина Мирославом Стојановићем. 

    „Било би боље и за Меркелову и за Немачку да је то урадила после трећег мандата, јер би била запамћена као веома успешан канцелар који није имао неких великих потеза по којима бисмо је памтили, као што смо Кола или Бранта. Покушала је да усред жестоке мигрантске кризе повуче потез по коме ће бити запамћена макар из хуманитарних разлога, али јој се то обило о главу зато што је политика широм отворених врата направљена „грлом у јагоде“, рекао је Стојановић.

    Зашто Меркелова одлази баш сада? 

    Томе су допринела два жестока пораза — први је драматична ноћ у Баварској и после тога још гора у Хесену. Гора, зато што њена странка није учествовала на изборима у Баварској, а њена посестримска странка, Хришћанско-социјална унија, доживела је пораз. Меркелову је, међутим, више заболео дебакл у Хесену, где је њена странка доживела најгори резултат у последњих седам деценија, а отежавајућа околност је што су њени ривали који су сада с њом у коалицији, социјалдемократе, такође претрпели жестоки пораз, најгори у послератној историји и то је била кап која је прелила чашу.

    Подсетићу и да је незадовољство према владавини Меркелове почело да расте у њеној странци, а један од доказа да тамо кључа био је избор шефа новог посланичког клуба њихове посланичке фракције конзервативаца у Бундестагу. Њен фаворит није победио и то је био сигнал да је посланици њене странке не следе. Није желела да доживи пораз на изборној конференцији конзервативаца, а свесна је да у рукама има моћно средство — канцеларско место. 

    Наследник канцеларке

    Меркелова спрема наследницу — Ану Каренбауер, успешну премијерку покрајине Сар. Иако ју је поставила на место генералног секретара партије, у Немачкој је не поштују много јер нема довољно политичког искуства. Верујем да она неће проћи, а  веома озбиљан кандидат је Фридрих Мерц. Био је шеф посланичке групације конзервативаца, али Меркелова није била задовољна њиме, јер је помало својеглав, иако веома директан и компетентан поготово у финансијским пословима. Ипак, један је од оних који није био склон да јој аминује, те је нестао са политичке сцене. Појавио се сада после 10 година, а у међувремену је радио судске послове за један од највећих америчких фондова. Веома је продоран и ако не буде неких јачих отпора могао би да постане нови лидер. Међутим, истакнути чланови партије се прибојавају да би лош однос Мерца и Меркелове као канцеларке могао да се одрази и на наредне страначке изборе.

    Саудијска Арабија и напади у Јемену после Хашогијевог убиства

    Америка и даље држи заштитничку шапу над Саудијском Арабијом и не верујем да ће одустати од интервенције. Интересантно је да су Турци прво кренули веома жестоко и Реџеп Тајип Ердоган је најавио да ће до детаља саопштити шта се све десило у том конзулату, али када је изашао пред камере очигледно је променио мишљење, јер су превладали државни интереси и вероватно је био јак утицај САД иако нису у великом пријатељству због Фетулаха Гулена. Све то подсећа на трговину САД, Турске и Саудијске Арабије. А Немачка опозиција је тражила да се обуставе испоруке оружја и пре него што је избио скандал са Хашогијем, али су економски интереси превладали. Међутим, кад је ова прича доспела у јавност, она је морала привремено да обустави испоруку оружја док се ствари не истерају на чистац. Тако је оставила у јавности утисак да су јој преча људска права и права на слободу штампе.

    Косово добија војску 

    То практично већ постоји, сада је на делу преименовање такозваних безбедносних снага у армију, уз чињеницу да би се онда наоружала оружјем на које сада немају право. Питање је колико ћемо моћи да се супротставимо ако су то благословиле Сједињене Америчке државе које се ипак више питају него Немачка. Питање косовског проблема решаваће се ипак на релацији Вашингтон—Москва, а знатно мање ће у томе учествовати Европа. Зато је све те преговоре до сада водила Могеринијева, која нема превелики успех и политичку тежину. Што се тиче односа Немачке према Србији, економски односи су добри али ће увек бити варница на тачкама до којих је Берлину веома стало. Морамо да се подсетимо да су они били први који су признали сецесионизам у великој Југославији, а после и независност Косова. Изјаву њиховог посланика који је недавно у Београду поручио да нема уласка у Европску унију, морао је да ублажава немачки амбасадор у Србији, јер пет чланица уније не признаје независност Косова и заступа став да треба да се направи свеобухватан споразум. Формула две Немачке је тешко примењива за КиМ зато што Берлину није стало до тога да ли ћемо ми формално признати Косово већ да не оспоравамо њихов улазак у међународне организације.

    Црногорска „рампа“ за српске интелектуалце

    То је сулуда идеја. Долази као производ жестоке драматичне и драстичне подељености у самом црногорском друштву, јер битка за стварање неког црногорског идентитета иде доста споро. Није спорна њихова држава, већ то што граде идентитет црногорске државе на антисрпству. Они који споља говоре о томе не могу Црној Гори направити безбедносни проблем већ само мало да охрабрују људе који су иначе далеко радикалнији и у скупштини и на јавним скуповима. Сада је дошло до варничења поводом обележавања стогодишњице од завршетка Првог светског рата и подгоричке скупштине коју је Црна Гора већ фактички анулирала. Одлука је апсурдна и политички кратковида и више ће штете направити самој Црној Гори него Бећковићу, Раковићу, Антићу и Мировићу, јер не верујем да ће они тамо баш хрлити.

    Тагови:
    дебакл, Ангела Меркел, Хесен, Европа, Немачка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога