Слушајте Sputnik
    НАТО војници на војној вежби - архивска фотграфија

    Да ли је БиХ добила са Запада „мафијашку понуду“ — ону која се не одбија? (видео)

    CC BY 2.0 / 7th Army Training Command
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 8125

    Да НАТО након Црне Горе и по свој прилици Македоније, у свом саставу жели и Босну и Херцеговину јасно указује последњи састанак министара спољних послова земаља-чланица Алијансе и понуда дата тој земљи за активирање Акционог плана за чланство (МАП).

    Овај потез НАТО-а, међутим, неизбежно отвара бројна питања, попут оног да ли то министри Северноатлантског савеза нису упознати са тим да је Република Српска у Народној скупштини изгласала Резолуцију о војној неутралности или их једноставно није брига.

    Како је у емисији „Спутњик интервју“ оценио политиколог Александар Павић, понуда за МАП упућена Босни и Херцеговини звучи као када вам мафија дâ понуду која се не одбија.

    „НАТО се и у Србији, на неки начин, понаша као неки утеривач. Они су практично утерали Црну Гору у своју организацију, без референдума, а сада то исто, на силу, раде и у Македонији. Сада игноришу јасно изречену и чак институционализовану вољу народа Републике Српске, који је рекао да неће да иде у НАТО. Они буквално газе, и то јесте врло опасно, јер игноришу вољу формално гледано 49 одсто територије БиХ, народа и институција који тамо врше власт“, каже Павић.

    Према његовом мишљењу, НАТО ће МАП користити као полугу притиска у смислу — ми смо то активирали, а сада да видимо шта сте ви урадили, без обзира на то што вас нисмо питали да ли ви уопште желите да ми то активирамо или не.

    „НАТО-у се очигледно врло жури, јер је јасно да се сада и формалности све мање поштују. Некоме се жури да заокружи причу на Балкану, а то опет подсећа на немачко понашање 1941. године, када је требало заокружити причу на Балкану да би се кренуло на Русију. Србија је ту главна мета, јер смо ми, да тако кажем, једина слободна територија у Европи која још није легла на руду, без обзира на то у каквој смо ситуацији. Овде се још не уводе санкције Русији, још се председник Србије често виђа са председником Русије, и то је за њих једноставно неподношљиво“, оцењује Павић и напомиње да се у увлачењу балканских земаља у Алијансу користе сва средства и све је мање обзира чак и према пукој форми демократије.

    На питање да ли ће Милорад Додик и Жељка Цвијановић, као српски члан Председништва БиХ и председница РС, бити на мети притисака да Српска допусти улазак БиХ у НАТО, Павић каже да је то потпуно извесно.

    „Очекивано је да ће притисци бити велики. Они нису узалуд прошле године одвојили скоро двадесет милиона долара за наводну помоћ медијима. Притом, када се активирају ови акциони планови НАТО-а, то такође подразумева и медијско покриће, јер се медији користе да би се народу објасниле благодети уласка у Алијансу. Како у БиХ постоји много медија који нису државни, преко њих ће се вршити пропаганда, сатанизоваће се политичари, што је такође мафијашки начин опхођења“, напомиње Павић и додаје да ће се истовремено вршити притисак и на Србију преко Косова и Метохије.

    То је, објашњава, широк фронт НАТО деловања.

    „Оно што се дешава у Украјини и ово што видимо на Балкану, све је то део једне шире приче — притисак дуж целе линије фронта, где год је то могуће, како би се Русија изоловала од Европе и како би се стекли услови да се дестабилизује власт у Русији, колико год то лудачки звучало“, категоричан је Павић.

    На питање да ли Босни и Херцеговини, када се ради о евентуалном чланству у НАТО-у, прети сценарио попут оног у Црној Гори или Македонији, Александар Врањеш, доцент на Факултету политичких наука у Бањалуци, каже да је јасно да је НАТО значајно повећао динамику својих активности.

    „Чак су се у неким стварима одрекли неких својих принципа, попут испуњавања услова за МАП, па не би било чудно да ти притисци буду усмерени и у том правцу. Са друге стране, ако НАТО сматра да БиХ треба да уведе у чланство по сваку цену, па чак и по цену тога да се негирају ставови РС, они ће самим тим забити велики клин у суверенитет и постојање Босне и Херцеговине и тиме значајно угрозити опстанак земље. Ми још не знамо на шта су спремни, а на примеру Црне Горе видели смо да су спремни на многе ствари, да по сваку цену земље региона уведу у чланство. Самим тим прети опасност да би они могли бити тај, да тако кажем, последњи гробар Босне и Херцеговине“, указује Врањеш.

    Како додаје, ако бисмо тражили неку добру или позитивну страну у читавој ситуацији, то је онда свакако позиција Републике Српске која је након последњих избора значајно ојачана.

    „СНСД, партија председника Додика, сада има такву политичку могућност да у суштини може на законском нивоу, када је реч о парламенту БиХ, дословно да блокира многе законске иницијативе. Додик је рекао да ће се СНСД и он као члан Председништва водити оним што је Резолуција о војној неутралности дефинисала када је реч о Републици Српској. Додик и Цвијановићева најавили су и састанак свих релевантних фактора из РС који ће усагласити заједнички став о МАП-у, а на основу Резолуције о неутралности РС. То ће, дакле, бити компас политичког деловања и по овој теми, а Република Српска ће дефинитивно бити фактор који ће се питати да ли ће Босна и Херцеговина ући у МАП“, оцењује Врањеш.

    Коментаришући инсистирање српског члана Председништва БиХ на истицању заставе Републике Српске, политиколог Александар Павић каже да Додик на то има пуно право и додаје да овде није реч само о истицању националних принципа и поноса.

    „Он тиме изражава и једну велику истину која се често пренебрегава, да је БиХ направљена од два ентитета без којих не би ни постојала. Да Република Српска није Слободана Милошевића овластила да је заступа у Дејтону, Дејтона не би ни било. Она је постојала као држава и пре конституисања дејтонске БиХ, и Милорад Додик хоће да се то јасно истакне, јер смо у последње 23 године сведоци централизације, покушаја слабљења и укидања ентитета и подржавања захтева за мајоризацију свих других од стране политичког Сарајева. Зато је истицање заставе РС важан симболичан потез да се каже — више неће моћи тако“, закључује Павић.

    Тагови:
    НАТО, ЕУ, БиХ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога