Слушајте Sputnik
    Студенти стипендисти НИС-а Софија Шошкић., Петар Рајић и Небојша Обркнежев

    Српски стипендисти у Русији: Кад студираш на ивици северног леденог појаса (видео)

    © Sputnik /
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 221
    Пратите нас

    Прошла година била је врло важна за прву генерацију стипендиста НИС-а, пошто су се после неколико година студирања у Русији вратили у Србију и почели да раде у тој компанији. О својим искуствима у емисији „Спутњик интервју“ говорили су Софија Шошкић, Петар Рајић и Небојша Обркнежев.

    За своју одлуку од пре пет година да конкурише и покуша да студира у Русији, Софија Шошкић каже да је била непромишљена, али ипак најбоља одлука у њеном животу. Иако је већ била положила пријемни за Електротехнички факултет у Београду, одлучила је да се упусти у авантуру, оде у Москву без знања руског језика и врати се као нафтни инжењер.

    „Све што сам знала о нафти тада јесу речи мог професора физике: ’То ти укључује физику, хемију, математику а теби то добро иде тако да ће ти се свидети‘. Ја сам знала да желим да будем инжењер, али у том тренутку нисам знала шта је заправо нафтно инжењерство“, каже Софија Шошкић.

    С друге стране, Петар Рајић није имао дилему. Од малена у свету нафтне индустрије и са пуно предзнања упустио се у припреме за конкурс. Није имао проблем ни са руском језиком за који је захвалан професорки у Земунској гимназији.

    За Софију Шошкић и Небојшу Обркнежева то је већ био изазов пошто су на студије у Русију кренули без знања руског језика. Олакшавајућа околност јесте то што програм подразумева и учење руског језика са страним студентима из целог света који такође тамо студирају. Јако брзо се проговори руски језик у том окружењу, већ после два, три месеца. Упознали су студенте из Јужне и Централне Америке, Кине, Вијетнама, Сирије… Сви они долазе на студије у Русију о трошку руске државе у програму за стране студенте. У том програму све више има места за младе из Србије и сваке године се повећава број оних који одлазе. Прошле године Србија је имала најбољег страног студента Андрију Аврамовића, такође стипендисту НИС-а.

    Небојша Обркнежев магистрирао је у Русији у граду Ухти, који се налази 120 километара од северног леденог појаса. Важан је за нафтну индустрију јер је тамо прва руска бушотина и тамо се налази највеће руско налазиште уљних шкриљаца. Тамо се налази и спој Транссибирског и Северног гасовода који иде ка Москви, па даље ка Европи.

    „Град има око 110.000 становника, на мом универзитету и у дому било је највише студената из Африке, што је мени било интересантно да тако лако долазе да студирају на минус 30, минус 40. Сви смо се брзо уклопили, сви смо били пустињаци у зимској пустињи…“, прича Обркнежев.

    Сви студенти смештени су у домовима, а тамо где су наши студенти НИС је реновирао собе тако да су и услови били веома добри. Услови и правила су прилично оштри и поштују се, сагласни су наши саговорници. Ипак сви се друже и у дому и ван дома, али то није толико слично са животом у студентским домовима у Србији. Истичу и квалитет знања који су понели, али и одличан однос професора и самих универзитета према студентима. Тако су Обркнежева из Ухте послали у Немачку.

    „Мене су из Ухте у шестом семестру док сам био у Руској Федерацији послали у Фрајбург у немачки национални Институт за нафту и гас. Тако да сам ја осетио мало и тог западног система. Постоје одређене разлике, али где год да се налазите уколико желите да научите ви то можете без проблема. Све зависи од вас и да ли вас неки наставник тера да учите или не. Друга ствар је ако стварно желите да научите да радите ту струку као професионалац, ви то научите“, каже Обркнежев.

    Петар Рајић такође истиче богатство литературе које је доступно на студијама у Русији и додаје да су тамошњи факултети повезани и са америчким и европским, да је сарадња снажна и да свако ко жели може доста да научи.

    „Није немогуће отићи и студирати у Русији“, наглашава Рајић.

    Гости Спутњика говорили су и о првом радном искуству у НИС-у где су део ротационог програма, што значи да на три месеца мењају места, а прво су, наравно, на терену.

    „Добро и вредно искуство које ће ми значити. Прво сам била у Зрењанину, сада сам у Кикинди и радим као оператер у производњи, што понекад подразумева и физички рад и рад у екстремним временским условима“, објашњава Софија Шошкић уз осмех.

    Кажу да су веома задовољни првим радним данима у НИС-у, старије колеге су расположене да помогну. Пројекат „Енергија знања“ пружио им је много и на професионалном, али и на личном плану. Намеравају да остану у земљи, понели су дивно искуство са студирања у иностранству, побеђивали су себе, а одлучни су да своје знање примене у Србији.

    Тагови:
    стипендисти, Русија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога