Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Споменик Милици Ракић, девојчици коју су убиле НАТО бомбе 1999. године, у Ташмајданском парку

    Шта све не смемо заборавити: Хероји са Кошара, мала Милица...(видео)

    © Sputnik / Александар Милачић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    2360

    За 78 дана напада НАТО-a на СР Југославију бачено је 15,7 тона муниције са осиромашеним уранијумом и тиме је извршен геноцид над још нерођеним генерацијама, али највећи геноцид бисмо извршили ми, само ако заборавимо своје мртве хероје и не поштујемо живе, сматра пуковник Љубинко Ђурковић, командант одбране Кошара.

    Подаци говоре да је у агресији НАТО-а погинуло 1.008 људи у униформи, 2.500 цивила, а да је бачено 25.000 тона експлозива. Присећајући се тих драматичних дана, Ђурковић је у емисији „Свет са Спутњиком“, посвећеној 20. годишњици агресије НАТО-а, рекао да је у борбама на правцу карауле Кошаре, захваљујући храбрости припадника Војске Југославије, спречена копнена инвазија Алијансе на нашу земљу.

    Однос снага у живој сили био је један напрема петнаест у њихову корист, а у материјално-техничким средствима један напрема шестсто, рачунајући и ваздушну компоненту, прича Ђурковић.

    „Мајор Гавриловић је у одбрани Београда рекао својим војницима да их је врховна команда отписала. Овде смо ми сами себе отписали“, каже и додаје да су у првом ешалону непријатељских снага били регрутовани припадници ОВК, али они су били под врло дисциплинованом командом НАТО снага и њихових војних инструктора, прича Ђурковић.

    „Говоримо о организованој акцији напада НАТО снага на СРЈ, о терористичкој акцији Алијансе јер су погазили међународно право и истински извршили злочин“, каже пуковник, оцењујући да би, да није било одбране Кошара, непризнато Косово било много веће, а НАТО војници би „пили кафу у Београду“, како је рекао енглески један енглески пуковник.

    Ђурковић је подсетио и на црни биланс са Кошара: погинуло је 108 припадника наше војске, а још 11 током 1998, када су терористи покушавали да унесу опрему и оружје преко границе. Рањено је 265 војника, многи су инвалиди, а још 33 учесника тих борби умрла су од канцера.

    Др Дарко Лакетић, председник скупштинске Комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања, изнео је резултате првих истраживања који, како је рекао, говоре о повећаној осетљивости деце узраста од 5 до 9 година, односно рођене након 1999. године, на настанак малигних болести под дејством одређеног токсичног фактора.

    Лакетић је подсетио да је Комисија формирана пре мање од годину дана, те да јој је пуно помогао извештај комисије италијанског парламента, која је истраживала оболевање од канцера италијанских припадника Кфора.

    Чињеница је, напомиње, да је приликом уласка Кфора на Косово и Метохију амерички контингент ушао под пуном заштитном опремом, док је италијански контингент био неприпремљен, иако је команда НАТО-а упозорила Генералштаб италијанске војске на опасности. Управо из тих разлога је произашло неколико кривичних пријава против генерала италијанске војске од Комисије италијанског парламента.

    Еколошка катаклизма

    Међутим, поред осиромашеног уранијума, у животну средину ослобођене су многе канцерогене супстанце, попут трафо уља, односно пиралена, који је у светској номенклатури канцерогених супстанци у самом врху.

    „Чињеница је да смо највеће еколошке инциденте и највеће тровање животне средине имали 1999. у НАТО бомбардовању и да смо у том периоду, поред других, доживели и еколошку катастрофу“, рекао је Лакетић.

    Аврам Израел, начелник београдског Центра за обавештавање у време бомбардовања, говорећи о бомбардованим хемијским постројењима у Београду и околини, рекао је да су најопасније ситуације настале када се дејствовало по складишту ракетног горива у Липовачкој шуми, по „Рафинерији нафте“ и „Петрохемији“ у Панчеву, као и по „Првој искри“ у Баричу.

    У комплексу „Петрохемије“ био је корак до катаклизме када је погођена њихова енергана. У великом резервоару налазио се винилмономерхлорид. Екипа у „Петрохемији“ је, да би предупредила катастрофу, отворила вентиле, он је отишао у ваздух и то се претворило у мале оком невидљиве пластичне куглице које су упале у земљу са изузетно дугим периодом распада, објаснио је Израел.

    У „Првој искри Барич“, додао је наш саговорник, након што је пројектил погодио управу зграду у непосредној близини два резервоара са сто тона хлороводоничне киселине, та отровна супстанца је испуштена у реку Саву.

    Према речима Лакетића, на територији слива доње Лепенице највећа је контаминација од пиралена. Што се тиче осиромашеног уранијума, евидентирано је 117 локација гађаних муницијом тог типа, од тога пет у Пчињском округу.

    Представници Комисије су, напомиње он, разговарали са радницима комуналног предузећа у Врању, који су радили на ограђивању терена Пљачковица: од њих 40, који су били на том задатку, умрло је више од половине, већином од малигних болести.

    И у јединици Аврама Израела, која је бројала 300 припадника, забележена је повећана стопа смртности од канцера. Израел каже да се и сам бори против те болести већ 14 година, а не искључује да је томе допринео и стрес, јер је звук сирена у Београду за 78 дана трајао преко четири сата – узбуна је дата 142 пута.

    Најтеже му је, признаје, ипак пала смрт трогодишње Милице Ракић, коју је гелер погодио док је у својој кући седела на ноши.

    „Данас би то била девојка од близу 24 године. Њен живот је заустављен. Био сам љут на себе што нисам био навалентнији инсистирајући да се људи придржавају мера цивилне заштите. Иако су они то звали колатералном штетом, кад изгубите дете, то није утешно“, с горчином констатује Израел.

    Кошаре да уђу у уџбенике

    Ђурковић сматра да се свим који су дали допринос у одбрани земље треба адекватно одужити. У том смислу с ресорним министром још 2016. договорио је подизање споменика у Београду херојима са Кошара, али и витезима неба и онима који су обарали непријатељске летилице и ракете.

    Он наводи податке руских истраживања да је оборено око 40 летилица, преко 1.000 беспилотних, као и неколико хиљада крстарећих ракета. О херојима са Кошара снимљен је и документарни играни филм који ће бити приказан 9. априла.

    Ђурковић такође предлаже да битка са Кошара уђе у школске уџбенике. Са њим се слаже и Лакетић, који закључује да подвизи људи који су бранили државу Србију морају остати забележени „за вјек и вјеков“.

    Тагови:
    хероји са Кошара, НАТО агресија, Двадесета годишњица бомбардовања Југославије, Милица Ракић, Кошаре, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога