Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Жозеп Борел

    Како ће се европска „борба престола“ одразити на Србију (видео)

    © AFP 2019 / PABLO PORCIUNCULA
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    0 117

    Нова гарнитура водећих званичника у Бриселу засад не доноси веће промене кад је реч о Србији и региону, па чак ни због чињенице да ће нови високи представник бити Хосеп Борељ, шеф дипломатије Шпаније, земље која није признала Косово, сматра генерална секретарка Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић.

    Све зависи од формата дијалога

    Јесте да је Борељ Каталонац који се залаже за јединствену Шпанију и јесте да је Шпанија против независног Косова, али све сада зависи од тога хоће ли формат дијалога Београда и Приштине остати исти, објашњава Грубјешићева у емисији „Спутњик интервју“.

    „Избор Бореља побољшава нашу преговарачку позицију, али под условом да се дијалог настави у оквиру у којем је био раније. Да ли ће формат остати исти, да ли ће високи представник бити тај који модерира дијалог или не — треба да сачекамо и видимо“, истиче наша саговорница.

    Она подсећа да је Берлин био покушај да дијалог добије немачко-француску подршку, па није успело, а затим је отказан и самит у Паризу.

    „У међувремену, дешава се нешто јако лоше на северу Косова, несташица робе и хране, таксе се не укидају без обзира што сви знају да је то политичка, а не економска мера“, констатује Грубјешићева.

    Према речима наше саговорнице, за Србију и регион је важно и хоће ли постојати комесар за проширење или ће то бити другачије формулисано.

    Стопира ли Париз проширење

    Подсећа и на изјаву Емануела Макрона да даље ширење ЕУ није могуће док се она не реформише.

    Та изјава је зазвучала тако као да су за његово незадовољство због бурних тродневних преговора о водећим личностима Европске комисије криве будуће чланице и да се користи свака прилика да ако нешто не функционише у ЕУ, да се окриве земље које су у реду за чекање, примећује Грубјешићева.

    Емануел Макрон на самиту о Западном Балкану
    © AP Photo / Markus Schreiber
    Емануел Макрон на самиту о Западном Балкану

    Како додаје, иако је сигурно да ниједна земља региона неће бити спремна за чланство до истека Макроновог мандата 2022. године, ирационално је и тешко објашњиво и то што Француска под политиком проширења подразумева и давање датума за почетак преговора Северној Македонији и Албанији, а чак ни то не долази у обзир.

    „Зар је претња за ЕУ једна земља која је величине Хамбурга као што је Северна Македонија, која је учинила све што је од ње тражено. Немамо објашњења за тако нешто“, каже Грубјешићева, напомињући да су одавно прошле илузије да ће Србија и остали кандидати из региона брзо ући у ЕУ.

    Она сматра да би портфељ комесара за проширење требало да остане, да би Европска комисија требало и даље да буде главни мотор у политици проширења „и да почнемо опет да се односимо једни према другима са више поверења“.

    Ангела изгурала своје

    Коментаришући договор да на чело Европске комисије дође немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен, Грубјешићева подсећа да је реч о кадру Демохришћанске партије Ангеле Меркел и Европске народњачке партије (ЕПП), која је без обзира на слабији резултат у односу на 2014. ипак освојила највише места у Европском парламенту.

    „Видели смо током три дана, колико је трајала борба престола у Бриселу, да ЕПП не жели да препусти место председника ЕК некој другој групи. Избор Урсуле фон дер Лајен јесте у неку руку логичан, али се њено име није много спомињало откад су завршени избори за Европски парламент. Ја ово тумачим као жељу, пре свега, Ангеле Меркел да има свог човека на челу Европске комисије, у овом случају своју жену, пошто је она један од њених најближих сарадника од 2005. Залаже се за федералну Европу, Сједињене европске државе, а има, кажу, и јако добре везе са Француском и Емануелом Макроном“, објашњава Грубјешићева.

    Урсула фон дер Лајен
    © AFP 2019 / KAY NIETFELD
    Урсула фон дер Лајен

    Лајенова има седморо деце, а како додаје наша саговорница, злобници кажу да је то више од седам авиона које има Бундесвер, с обзиром да је она министарка одбране. Такође, за Лајенову се везују и неке афере у Министарству одбране.

    Грубјешићева истиче и да је Макрон истерао своје, јер ће на чело Европске централне банке доћи директорка ММФ-а Кристин Лагард.

    „То је за Макрона било јако важно место. Зато није ни инсистирао да председник ЕК буде Мишел Барније, један од главних кандидата“, примећује Грубјешићева.

    Пропали „шпицен кандидати“

    Сумирајући изборе нових челника европских институција, она констатује да нам читав процес говори да је пропао систем „шпицен кандидата“ и да су опет државе-чланице имале главну реч при одабиру кандидата — и за место председника ЕК, и за место председника Европске централне банке, и за високог представника.

    „Ово јесте пораз Европског парламента, обесмишљавање ’шпицен кандидата‘, који су истрчали кампању, борили се за своје групације. Ту би парламент требало да реагује, јер је неодрживо да се све одлуке доносе међу шефовима држава или влада, а да ЕП нема никакаву улогу. То је нешто што би требало да забрине саме парламентарце, они треба да се изборе за своју улогу“, закључује Сузана Грубјешић.

    Тагови:
    ЕУ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога