Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Комеморација у Поточарима

    Кад Британац каже да у Сребреници није било геноцида (видео)

    © AP Photo / Darko Bandic
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    22273
    Пратите нас

    Србија ће, уколико хоће да уђе у западни клуб и постане нова чланица ЕУ, морати да призна да је у Сребреници почињен геноцид, а за Србе је тешко да прихвате „нешто што је груба лаж“, верује Џорџ Семјуели, експерт за Балкан са лондонског Института за глобалну политику.

    Иако је Британија својевремено покушала да кроз Савет безбедности УН прогура резолуцију с осудом Србије за геноцид над Бошњацима, овај Британац мађарског порекла у интервјуу за Спутњик тврди да нема доказа да су Срби планирали да ликвидирају босанске муслимане и униште једну нацију, како је дефинисано међународном Конвенцијом о геноциду. Међутим, напомиње да је тешко рећи шта је истина о догађајима у Сребреници из јула 1995. јер је, каже, много људи уложило своје интересе у то да се та истина никада не утврди.

    „У западној и НАТО идеологији толико је укорењен став да су Срби извршили страшан злочин у Сребреници и да то на неки начин оправдава западну војну интервенцију — и у Босни када су је бомбардовали 1995 и ону каснију када су 1999. због Косова бомбардовали Југославију — да је за НАТО веома тешко да ту причу икад пусти тек тако“, објашњава Семјуели, који је докторирао на лондонском Метрополитен универзитету.

    Као оштар критичар западне политике у региону, а посебно Хашког трибунала, овај експерт истиче да тај суд у суштини није учинио ништа да направи помак у форензичкој истрази догађаја у Сребреници, све у настојању да очува наратив о „Србима као ужасним људима“.

    Саговорник Спутњика, иначе чест гост на телевизији РТ, пореклом је из угледне породице мађарских Јевреја и револуционара, а његова сестра Хелен је играла истакнуту улогу у оснивању британске Странке за независност.

    Семјуели се заинтересовао за Балкан деведесетих година, како је својевремено објаснио, подстакнут једногласношћу западних медија о настанку и току кризе у Југославији.

    „Стидим се да кажем да до распада Југославије нисам много знао о тој земљи. Међутим, осетио сам да нешто није у реду, како се кривица може приписати искључиво једној страни — Србима“, рекао је једном приликом, да би касније своја промишљања и поглед на ратове у региону преточио у књигу „Бомбама за мир: Хуманитарни рат НАТО-а против Југославије“.

    На питање сматра ли да ће комисија за Сребреницу, коју је прошле године формирала Република Српска, дати допринос утврђивању историјских чињеница, Семјуели каже да би „волео да верује да хоће, али слути да неће“.

    „Треба видети ко финансира те комисије. Ако средства долазе из Европске уније, они знају какву причу хоће да чују и неће финансирати ништа што би довело у питање тезу о геноциду. А чак да је финансира и српска влада, она је опет под притиском. Зато сам прилични песимиста, осим ако се пронађе потпуно независан извор финансирања који неће бити ни из ЕУ, нити из НАТО-а или САД или од неког ко зависи од њих. То би свакако било интересантно, али нико то не би прихватио. Замислимо да Русија финансира комисију за Сребреницу. Можда би то било добро истраживање, али нико не би прихватио њене резултате“, каже наш саговорник.

    Опстанак БиХ

    На питање могу ли неслагања у БиХ довести до њеног распада, Семјуели оцењује да ће та држава опстати из два разлога — јер постоји консензус о томе и западних сила, и Русије — а Републици Српској је, да би се отцепила, потребна подршка Русије — али пре свега због страха од новог рата који чува БиХ.

    Ипак, додаје, ако би неко желео да „промени једначину“ инсистирањем на чланству БиХ у НАТО или неком врстом веће централизације, то би могло да „изазове распад који би Руси можда подржали“.

    Тагови:
    геноцид, Сребреница, Босна и Херцеговина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога