Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    31043
    Пратите нас

    Феномен Бесмртног пука у Србији, где је 90 одсто учесника шетње потомака људи страдалих у Другом светском рату локално становништво, један је од разлога зашто је баш Београд изабран да 25. и 26. септембра буде домаћин прве међународне конференције координатора тог покрета.

    Конференција се одржава у оквиру припрема обележавања 75. годишњице победе над фашизмом, а на њој ће учествовати око 100 представника покрета „Бесмртни пук“ из 55 земаља са свих континената.

    Према речима међународног координатора „Бесмртног пука Русије“ Сергеја Глушченка, предстојећи скуп важан је за покрет не само због тог јубиларног датума, већ и зато што предстоји обележавање 75. годишњице ослобођења Београда.

    „Нисмо могли да пропустимо тако важан датум. Тим пре што је идеја била да организујемо прву у историји конференцију међународног Бесмртног пука. Избор Београда није случајан. Четири године сам учествовао у организацији ’Бесмртног пука‘ у Србији. Овде имам много партнера, много пријатеља и за мене лично избор је био очигледан“, каже Глушченко.

    Наталија Шадрина, заменица председника Извршног комитета „Бесмртног пука Русије“, напомиње да ће програм манифестације трајати два дана, а да ће такође бити присутни представници и координатори из Србије.

    „Из неких земаља долази више људи зато што се код њих шетња одржава у више градова. Конференција је изазвала веома велико интересовање и, нажалост, нисмо могли да позовемо све заинтересоване. За нас је врло важно што долазе представници са разних континената. Биће ту гости из Јужне Америке, Јапана, европских земаља, Азије и Кине“, наводи Шадрина у емисији „Спутњик интервју“.

    Програм је осмишљен, како каже, тако да буде максимално занимљив за координаторе зато што разне земље имају своје нијансе у организацији шетње „Бесмртног пука“.

    „Понегде, као рецимо у самој Србији, та иницијатива се допала и локалном становништву, што нам је такође веома важно. Наш задатак је да окупимо координаторе не само зато да бисмо говорили о шетњи ’Бесмртног пука‘ — желимо да координатори раде током целе године и баве се питањима која се тичу и фалсификовања историје, које се посебно снажно намеће управо у земљама Европе“, истиче наша саговорница.

    Предвиђено је, према њеним речима, да координатори износе своја искуства, а посебан акценат биће млади јер су управо они изложени различитим утицајима — живих сведока историје је све мање и зато управо ка омладини треба да буду усмерене информације тако да се неискривљене преносе будућим генерацијама.

    Теме конференције

    Глушченко посебно истиче подршку и помоћ коју „Бесмртном пуку“ пружају српске власти, као и Амбасаде Русије, а у оквиру припрема састао се са министром рада Зораном Ђорђевићем и амбасадором Русије у Београду Александром Боцан-Харченком.

    Напомиње да ће у оквиру конференције бити отворена и фото изложба о томе како је због напада фашистичке Немачке на Југославију одложен Хитлеров план о нападу на СССР.

    Тај, како каже, важан историјски моменат је још један од разлога зашто је баш Београд домаћин конференције, али је ипак кључно искуство „Бесмртног пука“ у Србији.

    „Србима се допала та идеја, добро им је легла. Ми је не намећемо, само предлажемо да се још једном ода пошта нашим прецима, да се сетимо породичних прича и то је веома важно у васпитавању будућих генерација. Учешће је добровољно, ако човек неће не мора да долази. Али ако жели и ако је неко од његових предака ратовао може да дође и ода му пошту“, истиче Глушченко.

    Он подсећа да се број градова у којим је одржана шетња ’Бесмртног пука‘ у Србији повећава из године у годину: први пут је одржана 2016. у Београду и већ те прве године 9. маја, на радни дан, дошло је хиљаду и по учесника.

    Бесмртни пук испред Скупштине у Београду
    © Sputnik / Дејан Симић
    "Бесмртни пук" испред Скупштине у Београду

    „За прву годину и први пут то је поприлично. Схватили смо да то уопште није случајност. Људи су реаговали на наше предлоге, на наш позив и подржали нас. Следеће 2017. године шетњу смо организовали опет само у Београду, али већ 2018. године број градова учесника попео се на шест, само у Србији. А 9. маја ове године ’Бесмртни пук‘ одржан је већ у 11 градова“, прецизира наш саговорник.

    „Бесмртни пук“ не јури за бројевима

    Што се тиче региона, шетња се одржава сваке године и у Црној Гори, већ две године организује се у Хрватској, а већ три године заредом и у Републици Српској — ове године су у томе учествовала три града: то су Бањалука, Требиње и Источно Сарајево.

    „Покрет ’Бесмртни пук‘ не јури за бројем ради броја, али је феномен да људи из великих градова сами траже контакт и сами нуде помоћ и подршку у организовању шетњу ’Бесмртног пука‘ у свом граду, не тражећи ништа заузврат. Не мислим да је то данак некаквој моди. Рекао бих да је ту све мало дубље, а то је јединство Срба и Руса које се показало између осталог и у тој акцији“, верује Глушченко.

    Председник Русије Владимир Путин током акције „Бесмртни пук“ у Москви
    © Sputnik / Алексей Дружинин
    Председник Русије Владимир Путин током акције „Бесмртни пук“ у Москви

    Слаже се да одговор може бити и то што су Руси и Срби главне мете покушаја ревизије историје Другог светског рата, додајући да се радује што је „код Срба с памћењем све у реду“.

    „Хвала Богу да је тако. Док год Срби буду памтили своју историју и подсећали друге кад покушају да искриве њихову историју, све ће бити добро. Пословица каже: док памтиш своју историју ти постојиш, чим је заборавиш, више те неће бити“, примећује Глушченко.

    Пројекат „Праунуци победника“

    Говорећи о плановима покрета за следећу годину, Шадрина истиче да је предвиђен читав низ манифестација, и традиционалних, и потпуно нових, подсећајући да је у Русији 2020. година указом председника Русије Владимира Путина проглашена Годином сећања и славе. 

    Између осталог, каже, трудићемо се да прикажемо хероизам обичних војника у Другом светском рату, ту је и пројекат „Прегаоци позадине“, а планира се и још један назван „Праунуци победника“, намењен за ученике од 11 до 18 година: сваки ђак може да исприча своју личну причу зато што „Бесмртни пук“ и јесте лична прича о породици. 

    „Оно по чему је овај конкурс јединствен јесте то што кад деца почну да се баве својим истраживањем она се стварно истински баве историјом. Циљ није само да сазнаш какав је био твој прадеда, него и да осетиш да си и ти укључен у све то. Другим речима, да кажеш: мој прадеда је био херој, а шта сам ја урадио за своју земљу, наши прадедови су победници, а ко смо ми“, каже Шадрина. 

    Бесмртни пук испред Скупштине у Београду
    © Sputnik / Дејан Симић
    "Бесмртни пук" испред Скупштине у Београду

    Конкурс ће бити међународни, а међу земљама где ће бити спроведен биће и Србија.

    Што се тиче саме конференције, према њеним речима, биће приказани примери успешне праксе у организовању шетњи „Бесмртног пука“, посебно међу омладином.

    Поклон за учеснике биће концерт копредседника покрета, народног уметника Русије Василија Лановоја, као и претпремијера филма „Срећа у коверти“, који говори о људским судбинама на основу писама са фронта. 

    Ко уклања споменике

    Истичући да ће покушаји фалсификовања историје бити једна од тема конференције, Глушченко констатује да таквих примера сада има широм Европе — у Бугарској, Украјини, Пољској, Чешкој, где се уклањају споменици совјетским ослободиоцима.

    У Пољској се то, како објашњава, ради у оквиру тзв. декомунизације.

    „Другим речима, прво смо вам захвалили и поставили те споменике, а онда се предомислили и сад вас не сматрамо ослободилачком војском, па ћемо зато све то и уклонити. Исто се дешава у Естонији, Летонији Литванији. То није ништа друго него велика политичка игра у коју се, нажалост, из неког разлога мешају историјске чињенице, које потврђују и историчари, и историјска литература. Не желим да помињем конкретне случајеве, али то је стопроцентна политичка наруџбина и политичка игра тих земаља. Није јасно шта тиме желе да постигну, али уверен сам да ће се пре или касније и они освестити и схватити да историју не треба увлачити у политику“, наводи саговорник Спутњика.

    „Ноћни вукови“  у „Бесмртном пуку“ у Београду поводом Дана победе на фашизмом
    © Sputnik / Дејан Симић
    „Ноћни вукови“ у „Бесмртном пуку“ у Београду поводом Дана победе на фашизмом

    У том контексту, према његовим речима, један од циљева „Бесмртног пука“ је управо да не политизује шетње.

    Коментаришући покушаје неких на Западу да омаловаже „Бесмртни пук“, Глушченко каже да се њима тамо чини да је покрет некакво оружје, а у ствари је то само племенита идеја и акција.

    „Ми радимо за будућност: ’Бесмртни пук‘ код нас није једнодневна акција. ’Бесмртни пук‘ је покрет који је немогуће зауставити. Они могу да смишљају разне поводе, да измишљају разне провокације, могу да наставе да фалсификују историјске чињенице. Нек само изволе. Ми ћемо истрајати на своме и видећемо шта ће бити на крају. Верујем да ће у земљама где народ памти историју и све добро зна и за нас бити све добро и наш покрет ће се развијати“, поручује Глушченко који је уверен да и обични људи у земљама где има покушаја фалсификовања историје одлично знају и памте историјске чињенице.

    На питање да ли је обичан Пољак осетио стид што на недавно обележавање почетка Другог светског рата нису позвани представници Русије и Србије, наш саговорник одговара:

    „Не могу да говорим у име Пољака, али мислим да јесу. Обичан Пољак се барем запитао зашто нису позване земље које су учествовале у рату, у ослобађању света од нацизма.“

    Шадрина истиче да и у Западној Европи, где је присутна антируска хистерија, из године у годину расте број учесника шетњи „Бесмртног пука“ и да се повећава број места где се та манифестација одржава.

    „Други светски рат је највећи трагични догађај који може да обједини људе, без обзира из које су земље и без обзира које су нације и вере. Ова акција је јединствена по томе што је раширена у великом броју земаља света. Прошле године одржана је у 115 земаља и у око 500 градова. Те бројке можда ништа не говоре, али те људе обједињује само идеја: то су истомишљеници који се међусобно не познају, нису се никад видели и вероватно се неће ни видети. Наше прадеде су ратовале раме уз раме за исти циљ. И њих је ујединила управо идеја да не дозволе да историја буде заборављена. То је најважније у овој акцији, а не бројке — мисао коју људи преносе својој деци и васпитавају их да треба чувати историју и поштовати своје хероје“, наглашава Шадрина.

    Кад је реч о Србији, Глушченко се нада да ће се следеће године у шетње покрета укључити још неколико градова, а слаже се да „Бесмртни пук“ у Србији може бити пример за све у региону.

    „Желео бих да координатори из читавог света погледају како се Срби и српска власт односе према ’Бесмртном пуку‘. Овде нема никаквих препрека, овде се све ради уз добру вољу. Нема много оних који могу да се похвале резултатом какав има Србија“, каже на крају разговора за Спутњик координатор покрета „Бесмртни пук“. 

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога