Слушајте Sputnik

    Србија не сме да гаји илузије према Америци: Следи жесток притисак (видео)

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    31285
    Пратите нас

    Изборна комбинаторика на Косову, посета америчког изасланика Приштини и Београду и стварање „мини шенгена“ главне су теме разговора са Милисавом Паићем, амбасадором у пензији и председником Српског спољнополитичког круга.

    „Иако су преговори између Аљбина Куртија и Исе Мустафе у току, и иако је логична коалиција између Демократског савеза Косова и Самоопредељења, нисам сигуран да ће то да буде коначно решење“, оцењује наш бивши дипломата постизборне игре око формирања владе у Приштини. 

    Он у емисији Радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“ каже да тај став дели због тога што Америка и даље највише игра на Хашима Тачија и држи га уз себе. Ипак је ДСК, као наставак Руговине политике, умеренија струја у косовским албанским политичким круговима, мада и она за крајњи циљ има независност КиМ и улазак у УН и НАТО.

    „Американцима са једне стране Курти одговара, јер није учествовао у сукобима 1999. године, али нисам сигуран да ли им и његов политички профил потпуно одговара, јер заговара ’велику Албанију‘. Само спомињање ’великe Албанијe‘ изазива негативан контекст, јер би све околне државе биле угрожене. Великоалбанске аспирације се не завршавају на административној граници Албаније и Србије, већ се протежу дубоко у територије Грчке, Црне Горе и Македоније. Због тога не верујем да Западу одговара варијанта са Куртијем премијером и нисам сигуран да би под његовим руководством дијалог у Бриселу дао резултате“, каже Паић.

    Шта је заједничко западној Сахари и Косову?

    Паић подсећа да су таксе наметнуте због тога што Србија лобира за повлачење косовске независности.

    „То је право Србије које није преседан. Сетимо се само случаја западне Сахаре, када је 70-тих година прошлог века добила признање низа држава, па и наше СФРЈ. Међутим, Мароко је водио снажну акцију за опозив признања и СР Југославија је 2000. године опозвала њено признање“, каже наш саговорник.

    Он сматра да Србија не треба да призна Косово као независну државу, јер би то изазвало велики хаос у међународним односима и послужио као врло негативан преседан.

    Изненадна посета америчког изасланика

    Прво Приштину, па потом и Београд, посетио је нови специјални изасланик америчког председника за дијалог Ричард Гренел, а наш саговорник тврди да се заправо ради о испитивању расположења на обе стране и додаје да не треба да имамо илузије да САД од нас не желе признање косовске независности.

    Oд Гренела немам апсолутно никаква очекивања, али Србија може да очекује да ће се на њу појачати притисци, и то посебно пред америчке изборе. Чак је и Гренел рекао да они очекују да се у другој половини идуће године постигне решење, што никако не може да буде у интересу Србије. Она мора да јача своју међународну позицију кроз диверсификацију односа са озбиљним државама — са несврстанима, али и Кином и Русијом“, каже наш саговорник.

    Прелазак граница у региону само уз личну карту

    Председник Србије и премијери Албаније и Северне Македоније договорили су се да до краја 2021. године границе те три земље њихови грађани прелазе само уз личну карту.

    Хашим Тачи и Ричард Гренел
    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Хашим Тачи и Ричард Гренел
    „Немам ништа против тога, али мислим да нам је тај ниво беневолентности према земљама које нам, практично, ’раде о глави‘ и које се понашају као марионете САД — непотребан. Не видим какав је наш интерес да тако нешто успоставимо са Албанијом, која свакодневно ради на остварењу свог пројекта ’велике Албаније‘“, рекао је Паић.

    „Србија је толико сатанизована на Западу, да нам, једноставно, такве иницијативе неће донети бољитак“, уверен је саговорник Спутњика, али, са друге стране, каже да Србију његови западни пријатељи, колеге, дипломате, без обзира што је била слаба, сматрају балканском велесилом.

    Нобеловац, а пријатељ Срба

    Нобелову награду за књижевност за 2019. годину добио је велики пријатељ Срба, аустријски писац Петер Хандке, а Милисав Паић каже да га је вест пријатно изненадила, јер зна да је преживео небројене притиске са запада.

    „Био је оспораван и као човек и као писац, управо због односа према Србији и према нашим страдањима и мислим да је то заиста један акт његове личне рехабилитације и победе идеала и борбе за неку правду“, закључио је наш саговорник.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога