Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 745
    Пратите нас

    Гасни пројекти — „Турски ток“, ТАП и ТАНАП кључни су за водећу улогу коју крајем ове и почетком наредне године у енергетским дешавањима игра Турска, односно њен председник Реџеп Тајип Ердоган. Бугарски премијер Бојко Борисов покушава да му парира, а грчки политичари су, по свему судећи, изгубили своју улогу у балканским гасним сагама.

    Спајање гасовода ТАНАП и ТАП, пуњење гасом цевовода „Турског тока“ и свечана церемонија пуштања у рад овог гасовода најављена за 8. јануар, веома су битни не само за Турску која постаје транзитна земља за азијски гас ка европским потрошачима, већ и за балканске земље, које се, коначно, ослобађају зависности од транзита гаса кроз Украјину.

    „Турски ток“ заобилази Грчку

    Ердоган је, наравно, своју улогу у овим дешавањима, кључним за сектор енергетике, подигао на највиши ниво. Свечаној церемонији у Ипсали, на турско-грчкој граници, где је „Трансанадолијски гасовод“ (ТАНАП) (иначе, најдужи део Јужног гасног коридора којим ће се испоручивати гас из Азербејџана ка Европи) званично повезан са „Трансјадранским гасоводом“ (ТАП), а тиме и са Европом, присуствовали су председник Азербејџана Илхам Алијев, премијер Грузије Георгиј Гахарија, председница Скупштине Србије Маја Гојковић, српски министар енергетике Александар Антић, члан Председништва Босне и Херцеговине Шефик Џаферовић и многе друге званице, међу којима су били и представници Грчке, који су напустили церемонију у знак протеста против „провокативних изјава“ турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.

    Наиме, Ердоган је на церемонији рекао да Турска неће прекинути истраживање и бушење на обали Кипра и кипарске искључиво економске зоне. Према његовим речима, на Средоземном мору се повређују права кипарских Турака на поседовање енергената у шелфу Кипра, а Анкара „делује у оквиру међународног права и сада никакви повици неће натерати“ Турску да одатле повуче бродове који се тамо баве испитивањем.

    Ове гасне трзавице око права на подморско енергетско благо вероватно ће још дуго бити камен спотицања између Турске и Грчке, а можда и предмет неких међународних арбитража.

    Грчка без руског гаса

    Међутим, оно што је сигурно, јесте да су Турци, по питању гасних коридора, у бољој ситуацији од Грка, јер поред Јужног гасног коридора, чији су ТАНАП и ТАП делови, Турска има на својој територији и гасовод „Турски ток“, чија је једна цев (свака са капацитетом за транспорт по 15,75 милијарди метара кубних гаса годишње) намењена за локалну потрошњу, а друга за европске потрошаче овог енергената. Из Турске ова цев иде директно у Бугарску, а потом преко Србије и Мађарске до Аустрије.

    Грчка, земља која је некада била предвиђена за кључну на траси другог крака гасовода „Јужни ток“, коридора који је планиран да преко Црног мора од Русије стигне до Бугарске, сада остаје само са ТАП-ом, односно, остаје без директног снабдевања руским гасом.

    Не одустајући од промоције Турске као енергетског, гасног чворишта, Ердоган је за 8. јануар, други дан Божића по православном календару, најавио свечаност поводом старта гасовода „Турски ток“, на којој ће, према потврдама из Кремља, учествовати и председник Русије Владимир Путин. Из друге цеви овог гасовода гас ће, као што је познато, потећи тек наредне године.

    Бугарски премијер Бојко Борисов рекао је да ће гас из „Турског тока“ потећи кроз Бугарску ка Србији до маја 2020. године. У Србији постављање цеви од бугарске до мађарске границе треба да буде завршено до краја овог месеца, а цео гасовод са компресорским станицама наредне године.

    Међутим, не треба заборавити да Бугарска поред „Турског тока“ гради и гасну конекцију са Грчком, како би се могла прикључити на гасовод ТАП. Иначе, представници ТАП-а најављују да ће комерцијални токови гаса кроз ТАП започети у октобру 2020. године, а за крај наредне године предвиђен је и завршетак бугарско-грчке гасне везе (капацитета три милијарде кубних метара гаса годишње), што ће обезбедити да Бугарска може да се снабдева осим руским и азербејџанским гасом из налазишта „Шах Дениз 2“, преко Грчке.

    Седење на две столице се исплатило

    Осим са Грчком, Бугарска гради и гасну конекцију са Србијом (гасовод Ниш-Димитровград), али и са Румунијом. Попут Ердогана и Бојко Борисов планира да његова земља буде битан играч у транзиту гаса из Русије и Азије ка европским потрошачима. Зато Борисов планира поред гаса из „Турског тока“ и гас из ТАП-а.

    А у целој тој причи о гасним коридорима Грчка покушава да, бар најављујући нове пројекте, остане актуелни играч. Отуд, сматрају неки аналитичари, њихово упорно најављивање градње ЛНГ терминала у Алксандропулосу крај Солуна. Тај пројекат, који је још у почетној фази планирања и тражења партнера (како би се обезбедило финансирање), у политичким изјавама грчких званичника се представља као кључан за смањивање европске зависности од руског гаса.

    Кад се све сабере, изгледа да се „седење на две столице“ показало исплативим и Турцима и Бугарима (за које се до септембра сумњало да ће поновити сценарио са одустајањем од градње гасовода „Јужни ток“), јер ће ове две земље од наредне године убирати таксе од транзита и азербејџанског и руског гаса.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога