Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 701
    Пратите нас

    Када су светски листови недавно писали о годишњици почетка протеста „жутих прслука“, управо су реформу пензионог фонда означили као могућу варницу која би наново могла да их распламса. И то се, изгледа, и догодило. Као и почетком године, и сада је гнев демонстраната усмерен на француског председника Емануела Макрона.

    Тек што је успео да „великом дебатом“ и социјалним уступцима колико-толико умири протесте „жутих прслука“, француски председник суочава се са новим изазовом ― генералним штрајком услед покушаја да реформише пензиони систем.

    Земља је паралисана, а није изостало ни насиље на улицама, које неодољиво подсећа на догађаје с почетка године. Емануел Макрон, иако Француском влада тек две и по године, од стране светских медија и аналитичара већ је означен као председник у чијем мандату доминирају социјални немири. Не искључује се сада ни својеврстан пакт између „жутих прслука“ и синдиката, људи са маргине друштва и средње класе који се заједнички боре за права и привилегије.

    © AFP 2020 / RICHARD BOUHET
    Демонстрације француских синдиката 5. децембра у граду Сен Дени де ла Реунион, на острву Реунион у Индијском океану.

    Слојеви становништва који се налазе на улицама деле исте стрепње, гневни су и то француском председнику ствара велике проблеме, рекао је за „Њујорк тајмс“ економиста Данијел Коен, професор на једној од најелитнијих француских школа, Екол нормал суперијер.

    У Француској се угрожени уједињују у гневу

    Да постоји опасност да се социјално угрожени слојеви француског друштва уједине у гневу, сматра и Душан Гујаничић са Института за европске студије.

    „Та опасност постоји, никада није ни престала. Она је само привремено променила форму јер је протест ’Жутих прслука‘ био на издисају, што се тиче интензитета, али сама идеја је остала у ваздуху. Штрајк од 5. децембра најављен је већ више недеља и није никакво изненађење, ни по интензитету, нити по садржају и захтевима. Пошто је прешао половину мандата, остало је да се види како ће се француски председник носити са овим захтевима и у којој ће мери истрајати у реформи система“, објашњава он.

    Реформа сложеног француског пензионог система вишедеценијско је питање, додаје наш саговорник. Сличан покушај његове реформе покушан је последњи пут 1995, за време мандата недавно преминулог Жака Ширака. Од свеобухватне реформе пензионог система влада тадашњег премијера Алена Жипеа одустала је услед вишенедељних масовних протеста.

    © AFP 2020 / CHRISTOPHE ARCHAMBAULT
    Затворена метро станица у Паризу.
    „Ради се о томе да Француска има 42 посебна режима пензија, бројне привилегије за разне категорије становништва, и у том смислу, видевши да је такав систем доста сложен, скуп, неодржив на дужи рок, Макрон је желео да га на неки начин униформизује, што изазива протесте, јер се тиме удара на нечије привилегије и вишедеценијске навике. Са те стране гледано, ово је, чини ми се, само почетак ширих протеста, али је још рано изводити било какве далекосежне закључке“, сматра Гујаничић.

    Сличности између „жутих прслука“ и средњих слојева

    Између оних који сада демонстрирају и „жутих прслука“, према његовим речима, има доста сличности. И међу „жутим прслуцима“ има припадника више и ниже средње класе. Ови протести нису само окупљали припаднике нижих категорија становништва. Са друге стране, Гујаничић је уверен да и на садашњим протестима има доста демонстраната који су протестовали и током демонстрација „жутих прслука“.

    „Нема ту неке велике идеолошке разлике међу њима. идеја је, пре свега, да француска средња класа, мада је то веома широк појам, сачува своја вишедеценијска стечена права. Ту има и учитеља, и машиновођа, и професора, свега онога што третирамо као средњу класу у најширем смислу те речи“, каже наш саговорник.
    © AFP 2020 / CLEMENT MAHOUDEAU
    Припадници синдиката Свеопшта конфедерација рада (ЦГТ) марширају улицама Марсеја носећи синдикалне заставе и мртвачки ковчег.

    Протести синдиката не долазе само у часу када је Емануел Макрон успео да примири „жуте прслуке“, већ и онда када је кренуо у ширу кампању позиционирања као европског лидера. Он је, својим изјавама о „можданој смрти“ НАТО-а, понашањем на обележавању седамдесетогодишњице Алијансе, као и ставовима о реформи ЕУ у свом науму донекле и успео. Међутим, његова међународна репутација могла би да буде поткопана догађајима код куће.

    Где се све протестовало због пензија

    Први тест за Макрона биће француски локални избори, који би требало да се одрже у марту, каже Гујаничић. Биће веома занимљиво како ће Макронов покрет проћи на локалним изборима, где ће реформа пензионог система сасвим сигурно бити једно од централних питања, закључује наш саговорник.

    Реформа пензионог система постала је тема у готово свим европским земљама, а истовремено и камен око врата свим властима које је предлажу. Тако је 2018. реформа пензионог система у Хрватској, која је предвидела повећање старосне границе за одлазак у пензију на 67 година, извела велики број људи на улице, а грађани Хрватске су је на референдуму одбили. Протести против повећања старосне границе за пензионисање одржавани су и широм Русије прошле године.

    © AFP 2020 / CLEMENT MAHOUDEAU
    Ватрогасци у штрајку држе плакат на коме пише: "Макроне, твоји ватрогасци умиру, а тебе није брига. Високоризичан посао".

    У Швајцарској су грађани 2017. на референдуму одбили предлог владе да се старосна граница за одлазак жена у пензију помери на 65 година, а у Пољској исте године грађани су изашли на улице против мешања ЕУ у реформу пензионог система. Годину дана пре Швајцарске и Пољске, на немире су се истим поводом подигли и грађани Грчке. Против реформе пензионог система у 2012. подигли су се грађани Чешке и Италије.

    Французи су против реформе пензионог система демонстрирали и 2013, али тадашње демонстрације, по броју, интензитету и набоју, нису биле ни принети ономе што може да се догоди сада, након једногодишњих израза незадовољства „жутих прслука“.

    Тагови:
    жути прслуци, реформа, пензије, штрајк, Француска, Макрон
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога