Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    11301
    Пратите нас

    Рат у Авганистану, најдужи рат у америчкој историји, заснован је на свесним лажима највиших званичника о његовом успешном напретку, на „идиотској политици“, уместо било каквог јасног плана, и на потрошњи огромне количине новца — скоро хиљаду милијарди долара од 2001. године, а његов једини опипљиви резултат се састоји у „развоју масовне корупције“.

    Ово није малигна, на пример руска пропаганда којом се релативизују резултати осамнаестогодишње америчке окупације Авганистана. Ово је закључак који „Вашингтон пост“ извлачи из „Авганистанских папира“, збирке од преко 2.000 страница докумената и поверљивих сведочења функционера Беле куће, Стејт департмента и Пентагона до којих је лист дошао и објавио их ове недеље.

    18 година обмане

    Чувени „Пентагонски папири“ пре скоро пола века разоткрили су тајну историју и непријатну истину о рату у Вијетнаму. Документи које објављује „Вашингтон пост“ то исто чине у односу на рат који је Америка покренула у Авганистану после терористичких напада 11. септембра 2001. године, који с једнаком тврдоглавошћу воде већ три америчка председника — Џорџ Буш Млађи, Барак Обама и Доналд Трамп — и којем се још не назире крај — 18 година, 157.000 жртва и око 950 милијарди долара касније.

    Зашто највиши амерички званичници, како наводи „Вашингтон пост“, током 18 година нису изрекли истину о рату у Авганистану, већ износе ружичасте прогнозе, иако знају да су оне нетачне, и зашто све време сакривају непорециве доказе да у том рату не може да се победи?

    Цена рата

    Одговор на то питање крије се, можда, у сведочењу генерала Мајкла Флина, иначе првог Трамповог саветника за националну безбедност, који је иза затворених врата, не слутећи да ће његове речи једном доспети до јавности, посведочио: 

    „Постоји машинерија иза онога што ми радимо и која нас приморава да учествујемо у конфликту зато што то генерише богатство.“

    Уосталом, цитиран је и бивши амерички дипломата Џејмс Добинс:

    „Ми (и) не окупирамо сиромашне земље да бисмо их учинили богатим. Ми не окупирамо ауторитарне земље да бисмо их учинили демократским“.

    А „запањујућа“ сума новца која је до сада потрошена на рат у Авганистану — између 934 и 978 милијарди долара, и то без трошкова ЦИА — скреће пажњу „Вашингтон пост“, никада није рачуноводствено проверена и оправдана. Поређења ради, укупни годишњи БДП Србије по подацима Светске банке износи тек нешто више од 40 милијарди долара...

    Штавише, открио је пројекат „Цена рата“ угледног америчког Универзитета Браун, „рат против тероризма“ који је Вашингтон покренуо после 11. септембра до сада је коштао 6,4 билиона долара и однео је преко 800.000 живота...

    Стратегија бесконачних ратова

    Ко профитира на толиком новцу и на толиким жртвама? Шта су нам заправо открили „Авганистански папири“ које је објавио „Вашингтон пост“? И ко све чини „машинерију“ о којој говори генерал Мајкл Флин?

    У „Новом Спутњик поретку“ о тим су питањима говорили генерал у пензији Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, и политиколог Александар Павић.

    Када је недавно покушао да повуче америчку војску из Сирије и наговестио могућност повлачења и из Авганистана, Трамп је рекао:

    „Немојте да се заваравате, заиста постоји војно-индустријски комплекс. Они воле рат. Када сам рекао да желим да повучем наше војнике, они су полудели. Имате људе у Вашингтону који никад не желе да се повуку... Они увек желе рат.“

    „Рат против тероризма“ кога је Вашингтон покренуо после 11. септембра до сада кошта 6,4 билиона долара. И однео је преко 800 хиљада живота
    © AP Photo / Rahmat Gul
    „Рат против тероризма“ кога је Вашингтон покренуо после 11. септембра до сада кошта 6,4 билиона долара. И однео је преко 800 хиљада живота

    „Авганистански папири“ у доброј мери потврђују те Трампове речи, али истовремено демонстрирају и да постоји инерција у америчкој стратегији бесконачних ратова која траје већ деценијама. Зато се Трампове речи критике и не претачу у праксу, упркос томе што се изнова показује да надмоћне америчке снаге не могу да контролишу територију запоседнуте земље ако су суочени са покретима, попут талибанског у Авганистану, који су решени да се боре за своје виталне националне интересе.

    Геополитичка корист 11. септембра

    Подаци које објављује „Вашингтон пост“ показују да је од 2001. до данас кроз Авганистан прошло 775.000 америчких војника, уз око 2.300 погинулих и 20.589 рањених. Па ипак, наводи лист, званичници САД признају да су њихове војне стратегије биле фатално погрешне.

    Штавише, документи откривају да амерички војни команданти нису успевали да схвате ни против кога се боре, а камоли зашто. Да ли је Ал Каида непријатељ, или су то талибани? Да ли је Пакистан пријатељ или противник? Шта је с ДАЕШ-ом и збуњујућим спектром страних џихадиста, да и не говоримо о господарима рата на платном списку ЦИА? Судећи по документима, власти САД никада нису успеле да усагласе одговор. Као резултат, на терену, америчке трупе често нису могле да разликују пријатеља од непријатеља.

    „У корену свега је веома апстрактна прича да је окупација Авганистана део глобалног рата против тероризма“, истиче Александар Павић.

    „Спорна је, наиме, већ и сама почетна премиса на основу које је изведена агресија на Авганистан, само месец дана после 11. септембра, зато што се тамо крио Осама бин Ладен, који је био оптужен за организацију напада на Светски трговински центар у Њујорку. А треба подсетити да је сам Бин Ладен у својим првим јавним иступима након напада негирао своје учешће у њему, иако га је поздравио. Штавише, талибани су тада нудили Вашингтону Бин Ладеново изручење ако им се доставе докази о његовој умешаности, али је Америка то одбила.

    Касније је 11. септембар искоришћен и за напад на Ирак и Садама Хусеина, иако се од почетка знало да он са тим нема баш никакве везе... Укратко, 11. септембар 2001. године искоришћен је за обликовање глобалних догађаја у 21. веку, о чему је посведочио и Весли Кларк који је открио да је тада формулисан амерички план напада на седам земаља за пет година, у оквиру њиховог великог империјалистичког искорака у циљу успостављања њихове хегемоније у великом делу света.“

    Опијум и Маршалов план

    Званично, пише „Вашингтон пост“, једна од намера окупационих снага била је и да се сузбије производња опијума, а авганистански фармери сад производе више мака него икада раније. Прошле године је Авганистан, према подацима Уједињених нација, био одговоран за 82 одсто глобалне производње опијума. Поред тога, само у изградњу Авганистана уложене су преко 133 милијарде долара — више него у Маршаловом плану за читаву Западну Европу, када се бројке прилагоде инфлацији, а изграђена је само „корупција историјских размера“, напомиње „Вашингтон пост“.

    Прави циљ окупације Авганистана је заправо потпуно јасан: то је централна стратешка тачка на простору Евроазије
    © AP Photo / Rahmat Gul
    Прави циљ окупације Авганистана је заправо потпуно јасан: то је централна стратешка тачка на простору Евроазије

    „Не верујем да су планери операција некомпетентни као што би то могло да се учини, већ ће пре бити да су лагали јавност када су говорили о својим циљевима. А прави циљ окупације Авганистана је заправо потпуно јасан: то је централна стратешка тачка на простору Евроазије, и онај ко је контролише остварује и највећи утицај на геополитичка кретања у Евроазији, а тиме и у читавом свету. А поврх тога, познато је и да је Авганистан изузетно богат природним богатствима и верујем да се у свему томе и крију прави разлози окупације те земље“, уверен је Митар Ковач.

    „Геополитичке разлоге војних интервенција требало је ’продати‘ јавности како би се обезбедила њена подршка. И то је матрица која се понавља, и као што ’Пентагонски папири‘ у том смислу ништа нису променили, неће то учинити ни ’Авганистански папири‘. Тим пре што је медијска ситуација, у којој свега пет корпорација поседује преко 90 одсто медијског простора у САД и све су уско повезане с америчким војно-индустријским комплексом, данас много више контролисана него што је била пре пола века“, објашњава Александар Павић механизам медијских обмана који је сада преко „Вашингтон поста“ разоткривен и у случају Авганистана.

    Па ипак, све то не значи и да је читав свет осуђен на вечито понављање истог, јер ако већ сама Америка и њена јавност не могу да изађу из зачараног круга бесконачних ратова и пропратних лажи које их правдају, на повлачење ће их натерати сами процеси који се одвијају у остатку света и који неумитно воде ка стварању мултиполарног поретка у којем оваква врста интервенција више неће бити могућа, закључује генерал Ковач.

    Тагови:
    Пентагон, америчка војска, Авганистан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога