Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    11672
    Пратите нас

    Највећи губитници нафтног рата између Саудијске Арабије и Русије су амерички нафташи, посебно произвођачи „црног злата“ и „плавог енергента“ из шкриљаца, а највећи добитник би могла бити Кини којој би ниске цене енергената помоћи да брже и ефикасније опорави своју економију после епидемије коронавируса.

    Кина је, иначе, највећи потрошач нафте на планети и више од 70 одсто својих потреба за овом сировином обезбе]ује из увоза, што је чини и највећим светским увозником „црног злата“. А то што је после курцшлуса који је избио 6. марта на састанку картела ОПЕК са нечланицама ове организације – између Саудијске Арабије и Русије – нафта појефтинила на мање од 30 долара по барелу могла би Пекингу ове године да донесе уштеду од око 1.000 милијарди долара – у односу на суму коју су издвајали током претходних година за увоз сирове нафте.

    Од нафтног рата профитираће кинеска привреда

    Земљи која је прва осетила ударац корона вируса на националну економију то би посебно пријало сада, када епидемија јењава и државни врх све чини да би поново покренуо привреду.

    Кинези су то, уосталом, већ најавили пре десетак дана, када су њихови аналитичари, оцењујући да ће њихова економија лакше пребродити тренутну кризу ако буду куповали јефтинију нафту, најавили да ће рафинерије у Кини додатно повећати увоз нафтних сировина.

    Наравно, ова рачуница има основа само ако нафта и даље буде продавана по цени од око 30 и мање долара по барелу. А у ситуацији када се епидемија коронавируса у Европи, Америци и остатку света тек распламсава, тешко је веровати да ће нафта поскупети. Чак и ако су се Саудијци и њихов принц престолонаследник Мухамед бин Салман дозвали памети и схватили да је инаћење са Русијом око одређивања будућих производних квота сирове нафте и контрапродуктивно.

    „Млеко је већ просуто“, каже стара пословица, тако да ће и поред све спремности Руса да седну за сто и преговарају са врхом картела ОПЕК и договоре се о будућим заједничким потезима бити веома тешко „подићи“ цену нафте на ниво који је имала почетком марта. Јер Саудијска Арабија и блискоисточне земље, које су је подржале у повећању производње и снижавању цена за испоруке нафте после 1. априла допринеле су презасићењу тржишта. А тражња за нафтом је пала због прекида или свођења на минимум авионског, друмског и железничког саобраћаја. Вирус је најпре зауставио туристе, потом фабрике, људи су милом или силом затворени у кућама, деца не иду у вртиће, школе нити на факултете, запослени, углавном, раде од кућа, многе фирме шаљу раднике на принудне одморе, пишу се откази… Вирус је паралисао планету. Светски економисти процењују свеопшту рецесију. Крах. Масовна банкротства. Тежак и дуготрајан опоравак.

    Не треба бити велики стручњак па рећи да би нафта и без неуспешних мартовских преговора чланица ОПЕК-а са Русијом и земљама које она предводи ипак појефтинила. Сигурно не одмах. И вероватно не толико као што се десило – бар у прво време.

    Ниске цене нафте не одговарају произвођачима

    Такође је сигурно да негативне последице овог недоговарања неће трпети само земље призвођачи нафте које чине ОПЕК+. Био је то велики ударац на америчке нафташе, који су током претходних неколико година профитирали због тога што су се чланице ОПЕК-а успешно договорале са Русијом да смањују своју производњу и пласман нафте како цена не би пала на износе мање од 30 долара по барелу.

    Цена од и мање од 30 долара по барелу, дакле, никоме од њих не одговара. Не одговара јер, све земље извознице сирове нафте и природног гаса су своје буџете заснивале на приходу од извоза ових енергената. Блискоисточне, заливске земље чак 90 одсто својих буџета пуне извозом нафте и гаса.

    Ти договори резултирали су ценом нафте која је у појединим моментима била око 70 долара по барелу. Прошлог месеца је била између 50 и 60 долара. За Саудијску Арабију, која је прижељкивала цену од 80 па и 85 долара то је било мало али, ипак прихватљиво (мада је њихов „Сауди Арамко“ прошлу годину завршио са минусом од 20 одсто у односу на резултате пословања током 2018. године). Челници руских нафтних компанија могу издржати и цене ниже од 30 долара по барелу. Руски буџет пројектован је на цени барела од око 40 долара.

    Американци су захваљујућу договорима у оквору ОПЕК+ повећали производњу нафте и гаса из шкриљаца, повећавали свој извоз гаса, а поново су почели и са извозом сирове нафте (после четири деценије ембарга). Међутим, амерички нафтни сектор сада је у великој кризи. Поготово мали произвођачи из шкриљаца, којима прети банкрот.

    Кина већ поново подиже своју привреду. Пре америчко-кинеског трговниског рата, који је прекинут негде у време избијања епидемије у Кини, чекало се да кинеска економија постане број 1 на планети.

    Опоравак кинеске, биће и опоравак светске економије

    Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) наводи да кинеска економија данас чини 17 одсто светског бруто друштвеног производа (БДП), обим трговинске размене са Кином чини 35 одсто укупног обима међународне трговине, а 80 одсто глобалне фармацеутске индустрије зависи од Кине и њене производње.

    Са ценом нафте од око 30 долара по барелу Кина ће много јефтиније надоместити застој од три месеца, колико је трајала епидемија. И бити припремљена за ново надметање са САД.

    А да иронија буде већа, кинески привредни опоравак после економских тешкоћа које им је нанео коронавирус може бити и замајац остатку света, поготово САД, да брже изађу из рецесије.

    Тагови:
    појефтињење, тржиште, нафта
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога