Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    Вирус корона се шири планетом (3050)
    4598
    Пратите нас

    Ако и дође до осеке западних инвестиција у Србији, као последица кризе изазване пандемијом коронавируса, њу могу да надоместе оне које би дошле из Кине, сматра директор Завода за статистику Миладин Ковачевић.

    Анализирајући четири пакета мера најављених за ублажавање економске штете епидемије у емисији Свет са Спутњиком, Ковачевић оцењује да је реч о подели терета кризе између државе и приватног сектора.

    Први пакет је, подсећа Ковачевић, фискална релаксација – одлагање плаћање пореза и доприноса на плате и аконтација за порез на профит, као и одлагање плаћања пореза на имовину и то је неселективан пакет који се односи на цео приватни сектор.

    Други пакет је директна помоћ малим и средњим предузетницима у виду три минималне зараде запосленима, док се трећи пакет односи на додатне ињекције ликвидности у виду позајмица које може дати Фонд за развој и гарантовани кредити, као и операције са могућим корпоративним обвезницама.

    Четврти пакет мера су, како то формулише Ковачевић, „хеликоптерски новац“, од 100 евра за сваког грађанина. Он признаје да је тај пакет „мало неселективан“ јер ће исти износ добити сви пунолетни грађани Србије, без обзира на имовинско стање и приходе, али истиче да у тренутку кад се мора брзо реаговати нема времена за механизам социјалне селекције.

    Осека западних инвестиција

    Кад је реч о могућности осеке западних инвестиција због глобалне кризе која прети услед пандемије Ковида 19, Ковачевић каже да ће до тога свакако доћи, али да, иако не жели да буде „оптимиста без покрића“, не би се зачудио да кинеске компаније које нам данас шаљу помоћ сутра неће куповати наше коропоративне обвезнице и улазити у власништво у нашим предузећима.

    Радојка Николић, главна и одговорна уредница “Економетра” и “Магазина бизнис”, истиче да ће према првим проценама око 900.000 људи бити обухваћено исплатама минималца, али сматра да је проблем што мере још нису операционализоване и што се не зна тачно када ће почети да се примењују.

    „Видећемо како ће технички све то изгледа. Да ли је новац од 5,1 милијарде евра довољан – јесте, али се с овим мерама касни а привреда живи сваки дан. Март је протекао у епидемији, протећи ће и април, а шта ће послодавци да раде док чекају операционализацију мера”, наводи Николићева.

    Николићева као један од проблема који би могли да наметну месеци после пандемије види и чињеницу што Србија највећу економску сарадњу у ЕУ има с Немачком и Италијом које су такође погођене вирусом, и здравстено, и економски.

    „У реду је да ми санирамо шта се може код куће али је велико питање како ћемо се врћаати на та тржишта и како ћемо наставити сарадњу са њима, као и каква ће бити потражња код њих за оно што ми производимо“, каже Радојка Николић и додаје да је велико питање кад ће доћи до пуног опоравка економије јер оваква криза досад није виђена.

    Ковачевић дотле примећује да је срећна околност што је Србија пољопривредна земља и да махом има индустрију која производи робу широке потрошње, а за ту робу, каже, постоји тржиште и у окружењу, и шире. Као секторе где ће криза бити велика наводи услуге и туризам, где држава тек треба да формулише мере помоћи.

    Како против политизације кредита

    На питање како ће функционисати фонд Пензијско-инвалидског осигурања и Здравстени фонд, ако због одлагања плаћања доприноса и пореза новац не буде пристизао, Ковачевић објашњава да држава има резерве али и могућност да се  задужује по препорукама ММФ и ЕУ.

    „Влада је израчунала да ако нам је јавни дуг сада око 48 одсто БДП-а, а мастрихтски критеријуми су 60 посто, ми и у садашњим стандардима и пре кризе имамо 12 посто простора за задуживање а то приближно износи 5,5 милијарди евра. Истовремено, држава има резерве од најмање милијарду и по евра“, прецизира саговорник Спутњика.

    Објашњавајући мере подршке ликвидности, Ковачевић каже да су предвиђене две врсте позајмица а једне ће ићи преко Фонда за развој с каматом од један посто где ће бити успостављена процедура аплицирања.

    Већи део ће чинити комерцијални кредити чији ће гарант једним делом бити држава, али ће то бити комерцијални однос између банке и клијента, каже наш саговорник, који верује да ће се тиме избећи било каква политизација доделе кредита.

    Сумирајући последице кризе по раст, Ковачевић подсећа да је у првом кварталу Србија остварила раст БДП-а од 4-4,2 одсто, а очекује да ће други квартал бити на нивоу  1-1,5 посто.

    „Ако се трећи квартал заврши растом од 2 одсто биће то огроман успех. У четвртом кварталу раст би могао бити 2-3 одсто, тако да би цела година била позитивна с растом од 1-2 одсто. Међутим,  у датим околностима не можемо бити незадовољни и ако то буде нула али рачунамо да ће ове мере дати значајне ефекте“, оцењује директор Завода за статистику.
    Тема:
    Вирус корона се шири планетом (3050)
    Тагови:
    Кина, инвестиције, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога