Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    Вирус корона се шири планетом (3050)
    0 535
    Пратите нас

    Угаљ, сирова нафта и природни гас — који данас чине око две трећине потрошње енергије на планети, биће и даље најзаступљенији енергенти. У Немачкој постоји неколико струја које се противе сарадњи са Русијом, па самим тим и увозу руских енергената. У оваквим кризним ситуацијама они се појаве са својим прогласима да је дошао крај ере нафте.

    Драстично појефтињење сирове нафте и то што је, по први пут у историји, цена сирове нафте на берзи била негативна, теоретичарима завере је послужило као добар шлагворт да је то сигнал нестанка нафте као водећег енергента на Планети.

    „Угљоводоници — угаљ, сирова нафта и природни гас, који данас чине око две трећине потрошње енергије на планети, биће и даље најзаступљенији енергенти. Поред економске кризе, морамо да имамо у виду и друштвену кризу коју је изазвала епидемија корона вируса у целом свету. У Немачкој постоји неколико струја које се противе сарадњи ове земље са Русијом, па самим тим и увозу руских енергената, угља, нафте и пре свега, природног гаса. У оваквим кризним ситуацијама они се појаве са својим прогласима да је дошао крај ере угљоводоника — завршетак нафтне ере“, каже Горан Радосављевић, генерални секретар Националног нафтног комитета Србије (ННКС) напомињући: „Угљоводоници ће се трошити још деценијама.“

    Крај нафтне ере је далеко

    Оно што је битно, јесте да се у петролејском бизнису нико озбиљно не плаши да је актуелно појефтињење „црног злата“ истовремено и крај нафтне ере. Поготово не крај потрошње угљоводоника.

    Тезе о преласку глобалне потрошње енергената са угљоводоника, конкретно угља на обновљиве изворе енергије, Радосављевић тумачи исхитреном одлуком Немачке да угасе нуклеарке и примат дају обновљивим изворима, пре свега производњи струје из ветрогенератора и соларних панела.

    Транзиција са угљоводоника на држиве енергенте успела је једино Норвешкој, захваљујући хидропотенцијалима за производњу „зелене“ енергије, објашњава Радосављевић, истичући да је Немачка, додуше, затворила руднике угља, али да и даље производи електричну енергију из термоелектрана у којима троши увозни угаљ, углавном из Русије.

    Немачки медији су у априлу 2014. године писали да је „далеко најважнији снабдевач енергијом Немачке Русија: 38 одсто увоза природног гаса, 35 одсто од укупног увоза нафте и 25 одсто увоза угља долази из те земље. Тако Русија задовољава више од четвртине укупних немачких енергетских потреба. Погодне алтернативе нису на видику“.

    Предлог закона о напуштању угља као горива најкасније до 2038. године усвојен је, иначе, у Савету министара Владе Немачке крајем јануара ове године. Али, у Немачкој ће ове године почети да ради нова термоелектрана на угаљ (трошиће се увозни), чија инсталисана снага је 1.052 МВ, јер без струје из термоелектрана не могу да обезбеде енергетску сигурност. А немачки привредници су се и пре ове економске кризе, коју је изазвао корона вирус, већ бунили, истичући да ће им форсирање ОИЕ повећати трошкове.

    Немачка је, такође, и земља која је међу првима најавила избацивање мотора са унутрашњим сагоревањем у друмском саобраћају. Али, то је немогуће урадити у ваздушном, речном и морском саобраћају, грађевинарству и пољопривреди, као и индустрији, која нафтне деривате троши као гориво, али саму нафту и као сировину — у петрохемијском сектору, пре свега. Иначе, могућа је и прерасподела потрошње унутар самих фосилних горива — угаљ и нафтне деривате могуће је у сегменту грејања, односно, хлађења заменити природним гасом. А угаљ би, такође, у производњи струје могао заменити еколошки прхватљивији природни гас.

    Не само у Немачкој, него у свету уопште.

    Радосављевић истиче да „неће доћи до краја ере нафте и гаса. У наредних неколико деценија нафта ће и даље бити доминантан енергент, са благим притиском на природни гас, због његових еколошких предности. Ниједна озбиљна студија — пројекција о будућој потрошњи енергената у свету не показује доминацију обновљивих извора енергије над угљоводоницима до 2050. године“.

    Према подацима „Бритиш петролеума“, угљоводоници су у 2018. години, у односу на остале енергенте, у укупној светској потрошњи имали највећи удео — 85 одсто (сирова нафта 34 одсто, угаљ 27 одсто и природни гас 24 одсто). Остали енергенти делили су преосталих 15 одсто: седам процената „покривала“ је хидроенергија, четири одсто нуклеарна енергија, а свега четири одсто обновљиви извори енергије.

    А превазилажење актуелне друштвене кризе, са ценом нафте од око 20 долара, биће много лакше, јер јефтинији енергенти одговарају и државама које услед короне „тресе“ економска криза и грађанима који ће чак и ако нису изгубили посао, бирати јефтинији енергент.

    Тема:
    Вирус корона се шири планетом (3050)
    Тагови:
    вирус корона, Нафта, појефтињење
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога