Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    31253
    Пратите нас

    Можда идемо према постдоларском свету, с дозом опреза најављује „Фајненшел тајмс“. „Крах долара долази“, уверено пак за „Блумберг“ прогнозира Стивен Роуч, бивши председник банке „Морган Стенли Азија“. А слично ће и банка „ЈП Морган“ у својој недавној анализи: „Верујемо да би долар могао да изгуби статус доминантне светске валуте“.

    Штавише, упозорио је прошле године доскорашњи гувернер Централне банке Енглеске Марк Карни, овакав статус долара угрожава читаву светску економију, и зато мора да буде окончан.

    Историјска аномалија

    Ера ’прекомерне привилегије’ америчког долара као главне светске резервне валуте приближава се крају. Скоро 60 година свет се жалио, али ништа овим поводом није предузимао. Ти дани су завршени“, пише даље Стивен Роуч из „Морган Стенлија“. А и Хенри Полсон, бивши амерички министар финансија, који је у погледу будућности долара далеко већи оптимиста, признаће у ауторском тексту у „Форин аферсу“ под насловом „Будућност долара“, да његов садашњи статус представља „историјску аномалију“ и да ће он „бити стављен на тест... Током времена, међународни монетарни систем вероватно ће поново дати релативно једнаку тежину двама глобалним резервним валутама, или већем броју њих“.

    Иако „Блумберг“, у још једном од текстова на ову тему, опомиње да „огромни глобални догађаји могу да донесу брзу и изненадну промену финансијског поретка“, бројке говоре да је такву врсту нагле промене нереално очекивати. Амерички долар чини 62 одсто светских девизних резерви; 60 одсто светског дуга деноминовано је у доларима; и чак 88 одсто од укупног обима трговине на девизним тржиштима укључује америчку валуту. Која „јесте наша, али је ваш проблем“, како је још 1971. тадашњи амерички министар финансија Џон Конали рекао својим европским колегама.

    Портрет Доналда Трампа са јуаном
    © AFP 2020 / Greg Baker

    Пусте жеље?

    Проблем, разуме се, није само финансијске природе већ и геополитичке, а понајбоље се, и све чешће, изражава у (зло)употреби долара, кога Вашингтон све више користи као оружје за спровођење својих интереса науштрб остатка света.

    И управо у таквој моћи долара и лежи једна од највећих опасности за његов статус. „Скидање долара са трона“, пише магазин „Економист“: „Агресивна америчка употреба санкција угрожава владавину долара. И ривали и савезници трагају за другим опцијама.“

    Има ли других опција, и да ли ће их бити у догледно време? Шта све може да угрози доминацију долара? И какве би могле да буду последице угрожавања доминантног статуса америчког долара, како финансијске тако и политичке?

    Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили проф. др Ђорђе Ђукић с Економског факултета у Београду и аналитичар Бранко Павловић.

    „Кад год наступи дубока економска криза постави се питање Америке и њене моћи да употреби долар како би ефекте кризе прелила на читав свет, и онда почне да се говори о могућности да се у државним резервама долар замени неком другом валутом“, указује Ђорђе Ђукић. „Међутим, до сада је то остајало само у равни пустих жеља. Америчка централна банка, ФЕД, води рачуна о интересима крупног капитала и не дозвољава да дође до краха долара, а, притом, досадашњи крупни геополитички потреси доводили су до јачања а не до слабљења долара, који се и даље доживљава као сигурна лука.“

    Сада се, ипак, напомиње Бранко Павловић, „поставља питање како ће продубљивање хладноратовског односа између САД и Кине утицати на одржање статуса долара, и да ли ће остатак света убрзати напоре да изађе из доминације америчке валуте. У овом тренутку, међутим, само евро, који чини двадесетак одсто светских девизних резерви, колико-толико може да парира долару, али велико је питање његове будућности с обзиром на могућност распада еврозоне.“

    Историјске лекције

    „Историја је показала да из здраве и моћне привреде израста здрава и моћна валута, и то је аксиом у монетарној теорији. А здрава је она привреда која приходе остварује својом продуктивношћу и извозом, а не задуживањем и финансијским шпекулацијама које могу да донесу само краткорочне добитке“, објашњава проф. Ђукић разлоге због којих је у прошлости долазило до смена на светском валутном трону.

    На сличан начин и бивши министар финансија САД Хенри Полсон у свом тексту о будућности долара у „Форин аферсу“ указује да су „услови који су довели до примата долара“ били „живахна економија заснована на одрживој макроекономској и фискалној политици; транспарентан и отворен политички систем; и економско, политичко и безбедносно лидерство у иностранству“.

    У међувремену, међутим, удео америчког БДП-а у односу на светски опао је са скоро 40 одсто 1960. на око 25 одсто, а дуг Америке од 2000. наовамо непрестано расте и превазишао је 100 одсто америчког БДП-а и пре вируса корона. Док о стању тамошњег политичког система и о положају у свету у коме се Сједињене Државе свађају и са савезницима и са противницима, не треба ни да се троше речи.

    „Све то утиче на губитак позиције који је Америци дат после Другог светског рата“, коментарише Бранко Павловић. „А нормално је да ће губитак ових позиција у средњорочном периоду довести и до свођења глобалног утицаја долара, са енормног на примерени.“

    Притом, наводи даље Бранко Павловић, „упумпавање огромних количина новца у систем кроз програме квантитативног олакшавања, уз политику изузетно ниских каматних стопа, додатно доводи до поремећаја у укупном привредном систему науштрб његове продуктивности, чиме он постаје све мање конкурентан. Због тога сад и долази до захтева за протекционизмом и агресијом у спољној политици према конкурентима. Тако да ће сви ови процеси заиста довести до тога да садашња позиција долара буде снажно уздрмана. Тим пре што не расте само државни дуг, већ и корпоративни, као и дуг грађана, који су на далеко вишим нивоима него 2008. Једноставно, нагомилано је много потенцијала за дестабилизацију. И то ће америчку позицију у будућности само додатно поткопавати.“

    (Не)постојање алтернативе 

    Брак између ФЕД-а и Министарства финансија је абнормалан са становишта независности централне банке, али је то у овој ситуацији једино могуће решење“, напомиње Ђорђе Ђукић, али без обзира на све ове потешкоће, „у постојећој валутној констелацији долар неће бити угрожен, из простог разлога што алтернатива још не постоји. Ипак, текуће финансирање несолидних компанија ствара услове за избијања нових жаришта кризе, по моделу из 2008. године.“

    „Земља БРИКС-а већ дуже време раде на стварању алтернативе садашњем финансијском поретку, и оне ће у наредном периоду морати да убрзају те процесе који воде ка умањивању садашњег утицаја долара“, каже Бранко Павловић, и закључује: „Цео свет схвата да је упао у једну замку коју Америка користи зарад свог интереса. И питање је како ће се ишчупати из тога, све иако ће постојећи процеси водити ка даљем слабљењу свих америчких перформанси. Ипак, драматичне промене у позицији долара не треба очекивати у кратком периоду.“
    Тагови:
    валуте, економија, долар
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога