Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 450
    Пратите нас

    Дошао је у Црну Гору као чувар ватре и подигао из пепела веру која је била запретена и тај импулс висе нико не може да угаси, описује баштину упокојеног митрополита Амфилохија професор Богољуб Шијаковић, истичући да она почива на три тачке: Косову, Ловћену и Јасеновцу.

    Сахрана митрополита Амфилохија претворила се зато у празник и васкрсење вере у Црној Гори, слаже се новинар из Грачанице Живојин Ракочевић. Да је у Подгорици била Аја Софија, како каже, ни у њу не би стали сви који су дошли да га испрате - понижена цариградска Аја Софија васкрснула је у Подгорици.

    Присећајући се да је Амфилохија упознао још седамдесетих као јеромонаха, Богољуб Шијаковић примећује да је то био човек који ни за 120 живота не би довршио све што је наумио што и јесте природа стваралаца.

    „У чврстом јединству држао је Косово, Јасеновац и Ловћен и то је била топографија помоћу које се оријентисао у простору и времену“, истиче професор.

    Три тачке баштине Амфилохија

    То тројство су његове конститутивне тачке, додаје Шијаковић, указујући да је Амфилохије био дубоко свестан везе са косовским заветом, али и обавезе коју има према њему као митрополит на трону Светог Петра Цетињског и Петра ИИ Петровића Његоша.

    „Ако знамо шта је косовски завет за Његоша онда је јасно шта мора бити за митрополита црногорско-приморског. Та оданост и свест о повезаности с Косовом није само у легендама и усменом предању, него и у свести црногорских владика и владара. Међутим, митрополит ту свест о Косову гради на идеји светосавља“, објашњава теолог, подсећајући да је Амфилохије често опомињао да, и ако не знамо шта чинити по питању Космета, морамо знати шта нипошто не треба да чинимо.

    Према речима Ракочевића, важна компонента рада митрополита била је рад на националном освешћивању и повезивању наших људи свуда у три тачке, између Косова, Ловћена и Јасеновца. Кад је реч о овом последњем, сећа се епизоде из деведесетих година

    „Док је трајала операција Бљесак телефонирао сам пријатељу у Градишки који ми је из подрума причао како падају гранате. Неколико сати касније сазнали смо да су Амфилохије и Атанасије недалеко одатле у цркви на Сави служили литургију и молили се да наш народ не пострада“, прича новинар.

    Аманет обнове Његошеве капела на Ловћену

    На питање да ли је Амфилохије успео да помири Црну Гору Богољуб Шијаковић наглашава да се свакако свим силама трудио да то постигне.

    „Што је било до митрополита, он је учинио. Што је до нас, не знам колико смо то у стању. Постоје фундаменталне чињенице моралног живота у једном народу око којих се не можемо спорити, али бојим се да у Црној Гори није тако“, констатује Шијаковић.

    Одговара и на питање да ли је Црна Гора спремна да испуни аманет Амфилохија и обнови Његошеву капелу на Ловћену.

    „Његов аманет остаје нама али он је ту капелу већ подигао и она се већ налази на Ловћену само што ми сад још не можемо да је видимо. Више тих капела је саграђено по Црној Гори и чека се да још та сиђе са неба“, сликовит је Шијаковић.

    Коментарише и могућност да за свој допринос јачању православља Амфилохије у будућности буде проглашен за свеца. Како истиче, митрополит је победио смрт, јер мада је са биолошког становишта упокојен, с оног дубљег је још увек жив.

    „Што се тиче процедуре за свеца, код нас је уобичајено да тек након што неко буде прихваћен у дужем временском периоду као светац и светитељ, на основу одређених елемената, у неком моменту Архијерејски сабор доноси о одлуку да се неко канонизује“, истиче на крају Шијаковић.

    Прочитајте још:

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога