Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    4762
    Пратите нас

    Поруке послате из Париза где су се састали председници Србије и Француске Александар Вучић и Емануел Макрон, пре свега она о иновативним решењима за Космет, указују на могућност да Француска буде мостробран Србији према новом америчком руководству и Немачкој, али од добрих намера до њихове реализације је дуг пут са много непознатих.

    Из кратке изјаве француског председника, пред овонедељни сусрет с Вучићем, проистиче да је Косово и Метохија надасве европско питање, да ће се тражити дугорочно и за обе стране прихватљиво решење без наметања, и да ће оно бити иновативно. Шта ово последње подразумева, остаје у домену спекулација. Као могуће варијанте у медијима су помињани подела Косова уз аутономију за манастире, улазак Косова у УН без потребе да га Србија призна а уз њено брже чланство у ЕУ, аутономија за Србе са КиМ уз Београд као гаранта, али и да се Србима и Албанцима препусти да сами решавају проблем.

    За Мирослава Стојановића, дугогодишњег дописнике Политике из Берлина, најважнија је реченица о иновативном решењу коју, како каже, никад не би рекла нити ће рећи немачка канцеларка Ангела Меркел.

    Зна се од раније да постоји разлика у нијансама између става Париза и Берлина, који је веома тврд, али ако Макрон макар смекша став Немачке и то је успех, сматра Стојановић. С таквом оценом слаже се и Душан Гујаничић са Института  за политичке студије, који истиче да Макрон сигурно неће повући ниједан потез који би био на његову штету, тим пре што га следеће године очекују избори. Како каже, иако би за француског председника био леп успех да допринесе решењу косовског питања, за домаће јавно мњење спољнополитичке теме нису пресудне.

    Дуг пут до платформе за Космет

    „Макрон је човек који воли да солира и излази с иницијативама, али не заборавимо да је Француска земља која има значјане унутрашње проблеме, социјалне, економске, безбедносне. Макрон пред изборе мора да се устреми на решавање тих проблема, пре свега вакцинације која у Француској иде траљаво. Бавиће се и нашим косовским питањем али нисам превелики оптимиста јер засад немамо ништа конкретно, до неке платформе је дугачак пут“, напомиње Гујаничић у емисији Свет са Спутњиком.

    Као једну од препрека он види и чињеницу да Француска и њен лидер немају неки значајни утицај међу косовским Албанцима.

    „Француска у Приштини није примарни играч. Чак и кад би нешто успели да се договоримо велико је питање да ли би они ишта прихватили од Макрона. Нити су француске инвестиције тамо прихваћене, нити имају значајније трупе у Кфору. Није тајна да у делу француских војних и војно-обавештајних кругова постоји извесна симпатија према Србији и свест да јој је нанета неправда. Макрон би такве детаље морао да зна, али његов утицај на косовске Албанце је ограничен“, каже Гујаничић.

    По мишљењу Стојановића, Макрон неће и не може наступати индивидуално већ ће активности око косовског питања синхронизовати с Немачком и САД.

    Занимљив је детаљ да је нови амерички државни секретар Ентони Блинкен француски ђак, а с друге стране нови лидер владајуће немачке партије ЦДУ Армин Лашет валонског порекла и човек који такође течно говори француски.

    „Ако Лашет буде изабран и за канцелара то ће бити интересантна композиција. Лашет је меркеловац, али би у садејству с Макроном то могло да функционише боље него сада. Меркелова је Макрона, без обзира што га је увек срдачно примала, мало доживљавала као конкурента... Лашет има добре везе с Макроном у ту би могла да постоји боља сарадња, па и у оквиру косовског питања“, верује Стојановић.

    Макрон може да постане европски лидер по одласку Меркелове

    На питање да ли би Макрон, после повлачења Меркелове на јесен, могао да попуни вакуум у моћи који ће се отворити унутар ЕУ, наш саговорник констатује да ће француски председник неминовно постати европски лидер који има највећу специфичну тежину .

    „Прво му то даје сама чињеница да је Француска једина у ЕУ стална чланица Савета безбедности и једина у ЕУ има атомско оружје. Даље, он је лидер који има значајно искуство, док Лашет тек треба да га стекне на глобалном нивоу а долази у тренутку који је веома драматичан за саму ЕУ и за њену унутрашњу кохезију“, објашњава Стојановић.

    Он ипак сматра да чак и да Макрон заузме водеће место у ЕУ, иако тврди да је Космет пар екселанс европско питање, без САД и њиховог присуства и притиска неће моћи да га реши. Као пример наводи укидање приштинских такси за робу из централне Србије:  ма колико је Европа хтела она ништа није урадила да се то догоди, док није улетела робусна америчка дипломатија.

    „У Приштини тачно знају где могу да очекују и подршку, и ослонац. Без обзира што традиционално имају јаче упориште у Берлину него у Паризу јер је Немачка доста учинила да помогне и припреми отцепљење Косова, најјаче им је упориште у Вашингтону. И САД ће бити пресудне за било које решење“, оцењује Стојановић.

    Уска врата Савета безбедности

    Он додаје да се никако не сме заборавити да на крају то решење треба да прође Савет безбедности где чекају Русија и Кина.

    „За нас је резолуција 1244 веома битна јер је то једина платформа где нешто можемо да тражимо и на нечему да инсистирамо. Рецимо, формула две Немачке Волфганга Ишингера, по којој Србија не би морала да призна Косово али би омогућила да оно уђе у УН и међународне организације неприменљива је управо зато што не би прошла Савет безбедности“, образлаже Стојановић.

    Како каже, игра ни је завршена и не може ни бити завршена без Србије, а отпала је и прича да Приштина може да уђе заобилазним путем, преко Генералне скупштине, прво као посматрач па као пуноправни члан, јер је велики број земаља повукао признање Косова.

    „Мора се, дакле, кроз уска врата Савета безбедности а отуд и жесток притисак земаља чије је Косово чедо“, закључује Стојановић.

    Тагови:
    Косово и Метохија, Емануел Макрон
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога