Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    ЕКСКЛУЗИВНИ ВИДЕО-СЕРИЈАЛ: 20 година од НАТО агресије (25)
    211157
    Пратите нас

    Маневри НАТО-а који су на Балкану у току, баш у време обележавања годишњице бомбардовања СРЈ, говори да Алијанса има недовршена посла не само на територији наше земље већ и према Русији, али и да агресија започета 1999. и даље траје, и у смислу етничког чишћења, и довршавања отимања територије Србије, сматра Милован Дрецун.

    Војне вежбе „Бранилац Европе 21“, у којима учествују и земље суседи Србије, али и Косовске безбедносне снаге, НАТО и САД су почели средином марта и трајаће до друге половине јуна, а део вежби одвијаће се и у бази Бондстил. Дрецун, шеф скупштинског одбора за КиМ, каже да је послао дописе министрима одбране и спољних послова Србије с позивом да дођу на седницу Одбора и разјасне детаље ових војних вежби, како прецизира, са два аспекта.

    Евидентно је да се крши резолуција 1244 јер се територија КиМ користи за извођење НАТО вежбе. Друго, неприхватљиво је учешшће било каквих припадника неких албанских паравојних формација тзв. Косовских  безбедносних снага јер по резолуцији 1244 оне не смеју да постоје. Такође, Кфор је на Космету у неутралном оквиру на основу резолуције СБ УН. Тражио сам од министра спољних послова Николе Селаковића да нам објасни какве потезе ће повући наша страна јер мислим да ми не смемо да ћутимо о томе“, наводи Дрецун у емисији „Свет са Спутњиком“ посвећеној годишњици агресије НАТО. 

    „Агресија која траје“

    Посланик упозорава и да учешће 217 припадника тзв. Косовских безбедносних снага угрожава безбедност и дестабилизује ситуацију у јужној српској покрајини јер ће они стећи одређено искуство, а уз опрему коју већ поседују и ватрену моћ поставља се питање против кога то може бити употребљено.

    Дрецун такође истиче да ако се актуелне вежбе повежу са стратешким циљевима НАТО агресије 1999, а то је пребазирање снага на Балкан и отварање путева ка истоку, онда се намеће закључак да је реч о „агресији која траје“, и у смислу етничког чишћења, и довршавања отимања дела територије Србије. А то отимање, према оцени Дрецуна, пре 22 године није успело Алијанси зато што је војска СРЈ успела да одбрани земљу.

    „Не кажем да су победили али нису капитулирали јер војска која капитулира не повлачи се са стотинама тенкова и са високо подигнутим заставама. Дакле, херојском одбраном земље ми смо успели да и даље оставимо питање КиМ отвореним“, уверен је наш саговорник.

    Улога Вокера

    Некадашњи истражни судија Окружног суда у Приштини Даница Маринковић, која је уочи агресије вршила увиђај у Рачку, искоришћеном као повод за агресију НАТО, подсећа на улогу коју је у томе одиграо шеф верификационе мисије ОЕБС Вилијам Вокер.

    Органи реда на Космету су од 1992. имали проблем с терористима, каже Маринковићева, која се као истражни судија бавила бројним терористичким акцијама припадника ОВК чије су жртве, како каже, били српски полицајци али и цивили свих националности.

    „Живели смо званично у миру али је било сукоба с терористима који су формирали своје јединице, илегалну војску и обучавали се на територији Албаније. Преко границе су пребациване велике количине оружја и тако наоружавани терористи. Ипак, пре него што је агресија почела, ми смо успели да с њима изађемо на крај. Међутим, ситуација се променила након доласка мисије на челу са Вокером. Захваљујући њему је све то инсценирано и тада су се они осилили.

    ОЕБС је стао на њихову страну, дозвољавали су им да раде све. Знали су и њихове јединице, и њихов штаб, и где су извршене терористичке акције. Ја сам као истражни судија била на више увиђаја и позивала представнике мировне мисије, али они нису сачинили ниједан извештај. Дакле, у старту су били пристрани и њима помагали, а нас приказивали да их угњетавамо и злостављамо, што није тачно“, констатује Маринковићева која је недавно објавила и књигу “Судија у рату и миру“.

    Херојство голобрадих војника у борбама на граници

    Пензионисани генерал Стојан Коњиковац, један од старешина 549. моторизоване бригаде из Призрена, који је у борбама на Паштрику био затрпан и контузован у тепих бомбардовању стратешке авијације НАТО-а, присећа се припрема војске за почетак агресије.

    „Кад је ОЕБС 20. марта напустио Призрен не обавештавајући нас, а 23. марта отишле и хуманитарне организације, знали смо да је питање дана кад ће почети бомбардовање“, прича Коњиковац. У недељама пред НАТО напад војска је, како истиче, предузимала низ активности припремајући се за то, од антитерористичких дејстава до мобилизације и склањања материјалних средстава и муниције из складишта. То је касније названо тактиком 4М (маскирање, маневар, мобилност и морал) којом је југословенска војска успела да се одупре далеко моћнијим НАТО снагама.

    Описујући борбе на Паштрику, Коњиковац каже да су терористи, после неуспелог априлског покушаја пробијања границе у правцу Кошара, кренули на други правац, на Паштрик. Покушали су, каже, да направе изненађење, напавши војску СРЈ на висини од скоро 2000 метара, а план је био да се брзо уђе у Призрен да би онда НАТО снаге кренуле са својом техником. 

    „Ја сам само један од бораца који је био тамо. Треба говорити о херојству младих војника од 18-20 година, који фактички још нису почели да се брију. Они су спречили копнени продор на самој државној граници, посебно припадници карауле Горожуп. Најтежи дан је био 31. мај, кад смо поклопили главне снаге непријатеља. После затишја дошли су НАТО авиони који су дејствовали по засеоку Шех Махала, гађали сваку кућу. Нисмо имали времена да се изместимо него смо се склонили у подруму једне куће. Од нас 36 у том подруму кад је погођена та зграда они који су били с једне стране остали су живи, а на другој њих осам је погинуло и 10 повређено“, с тугом се присећа генерал. Он ипак истиче да о професионализму и обучености наших снага говори и податак да је на Паштрику погинуло 26 припадника војске, од тога само шест у непосредној борби, а њих 20 од дејстава стратешке авијације НАТО-а која је 24 пута дејствовала на самој граници. 

    „До задњег дана положаји војске на Паштрику су били на самој државној граници. Тиме смо створили предуслове за споразум у Куманову, снага нашег преговарачког тима је наравно била већа“, наглашава Коњиковац.
    Он закључује да је војска извршила задатак на Космету, онај војнички део да се брани и одбрани државна територија.

    „Други део те борбе води неко други и тај део борбе који воде политичари још траје. Са дистанце времена, осећам се поносним за све оно што смо урадили у одбрани наше земље. Поносим се својим војницима и старешинама“, закључује Коњиковац.

    Прочитајте и:

    Тема:
    ЕКСКЛУЗИВНИ ВИДЕО-СЕРИЈАЛ: 20 година од НАТО агресије (25)
    Тагови:
    НАТО агресија, Косово и Метохија, бомбардовање Србије, Свет са Спутњиком
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога