Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 1720
    Пратите нас

    Европа мора да сноси део одговорности за оно што се десило на Косову и Метохији 1999, пошто нису само Американци бомбардовали. Србија би бранећи интересе својих грађана, улажући у тужбе, показала снагу и ставила се у исти ниво са НАТО-ом, каже за Спутњик адвокат Анђело Тартаља, који је доказао везу између осиромашеног уранијума и канцера.

    Овај адвокат из Рима, који је заједно са адвокатском канцеларијом „Алексић“ из Ниша, покренуо пред Вишим судом у Београду спор по првој тужби против НАТО-а у име оболелих од канцера, као последице бомбардовања наше земље осиромашеним уранијумом, стигао је у Србију.

    Тартаља је у својој земљи добио 200 пресуда у корист италијанских војника и цивила који су оболели од рака после мисије на Косову и Метохији.

    НАТО авиони Б-52 узлећу са британског аеродрома Фејрфорд током бомбардовања СРЈ 1999.
    © AP Photo / ALASTAIR GRANT
    НАТО авиони Б-52 узлећу са британског аеродрома Фејрфорд током бомбардовања СРЈ 1999.

    Италијански адвокат: Доказао везу између НАТО бомби и рака

    Он за Спутњик каже да не може да издвоји најважнији елемент тужбе који је превагнуо у доказивању узрочно-последичне везе између изложености осиромашеним уранијумом и оболевања од рака.

    „Није превагнуо само један елемент, сви елементи морају бити различите природе, стручни елементи, медицински и докази засновани на правним елементима. Од када сам последњи пут био у Београду, донето је још неколико важних пресуда, донео их је Касациони апелациони суд, али и Државни савет Италије, који представља једно од главних правосудних тела у Републици Италији“, каже Анђело Тартаља.

    Све завршено у Италији

    Он додаје да уопште није било потребе да иде даље, према европским судовима, јер су његови докази имали позитиван пријем у оквиру италијанског правосудног система.

    Португалски и италијански војници КФОР мере радијацију у Клини 2001. после НАТО агресије због случајева леукемије међу војницима КФОР
    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Португалски и италијански војници КФОР мере радијацију у Клини 2001. после НАТО агресије

    „Пресуде су у потпуности бивале правоснажне, чак су се, како је доношена свака нова пресуда, појављивале нове нијансе које су даље помагале у томе да су све те пресуде одмах биле правоснажне у сваком погледу и доприносиле праведности у овим случајевима. Све ове пресуде су не само својом снагом, већ и својом бројношћу утицале на то да се у потпуности потврдити постојање везе између осиромашеног уранијума и оболевања од канцера“, каже овај италијански адвокат.

    Испитивање и на америчким војницима

    Као један од доказа у својим тужбама Тартаља је навео истраживање које су спровели управо они који су бацали бомбе на Србију и Црну Гору. Реч је о испитивању које је обављено на америчким војницима.

    „У Калифорнији је пронађен доказ да су у телима умрлих војника биле туморске ћелије, у њима су биле присутне микро и наночестице, говорим о области Еглин у тој држави, у питању је 1978. година. Утврђено је да је утицај тровања њихових тела узрокован употребом оружја са осиромашеним уранијумом, управо оно је изазвало појаву ових туморских ћелија. Мој тим је захваљујући томе успео да крене у даља истраживања, то нам је била основа.“

    У Србији постоје лобисти против тужби

    Упитан да ли разуме да борба за правду због штете која је нанета онима који су боравили на Косову током НАТО агресије није иста у Италији и Србији, због различитих политичких притисака на нашу земљу, Тартаља каже да је јасно да у Србији постоје лобисти који покушавају да осујете борбу, пре свега рад истраживачких тимова.

    „Приметио сам да постоји таква врста притиска која се углавном базира на одређеним, прилично нелогичним, погрешним поступцима. То могу да потврдим тиме што сам и ја који нисам лекар, нисам стручно лице, успевао да кроз судску праксу и извођење доказа побијем аргументе које су наводили.“

    Адвокат који је сада и члан Адвокатске коморе Ниша, за Спутњик каже да је и сам, због случајева којима се бави последњих двадесет година осетио да није популаран у свом окружењу. Ипак, Асоцијација европске левице недавно се заинтересовала за његов рад на овим случајевима.

    Деца се играју на уништеном тенку у Клини током бомбардовања 1999. године
    © AFP 2021 / Mike Nelson
    Деца се играју на уништеном тенку у Клини током бомбардовања 1999. године

    „Никада нисам био миљеник италијанске политике, уопште ме није подржала Асоцијација левице, они су се тек сада приближили ономе што радим. Урадили су то сада, јер су сад и сазнали, одјекнуло је на међународном плану оно што радимо овде у Србији. Они су важна политичка организација која је по дифолту против НАТО-а, али у Италији никада нико није био уз мене, већ су сви били против мене — осим правде. Али, морао сам значајно да се потрудим око тога.“

    Какав ће бити одговор НАТО-а

    Упитан да ли верује да ће се НАТО изјаснити по тужби из Београда која је ових дана стигла у Брисел, човек који је већи део каријере посветио борби против оних који су бацали бомбе са осиромашеним уранијумом, каже:

    „Не бринем се толико за одговор НАТО-а, више ме брине одговор судија. НАТО је за мене противник у правном смислу. Једноставно, страна која учествује у самом процесу као било која страна укључена у процес.“

     Адвокати Анђело Фјоре Тартаља и Срђан Алексић
    © Sputnik / Лола Ђорђевић
    Заједно у борби за правду - Анђело Тартаља и адвокат Срђан Алексић на конференцији поводом прве тужбе против НАТО-а у Руском дому.

    На крају разговора за Спутњик он је потврдио наводе да је контактирао са колегама из Чешке, чији војници такође оболевају од канцера после боравка на Косову и Метохији.

    „Писали су ми, реч је о процесу доказивања везе о узрочности рака и осиромашеног уранијума, али она је врло, врло компликована. Не ради се само о нечему што треба да буде засновано на лекарским и научним налазима, већ је то комплетан поступак, у правном смислу, који је врло сложен и компликован. Тај научни, стручни доказ представља тек једну циглу у конструкцији читаве зграде“, каже Тартаља.

    Првог дана боравка у Србији он се у Руском дому сусрео са партнером у борби против НАТО-а Срђаном Алексићем и београдским колегом Гораном Петронијевићем, који му је понудио да се придружи недавно основаном Центру за обнову међународног права.

    „Са великим задовољством сам прихватио позив“, каже Анђело Тартаља.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    бомбардовање, Срђан Алексић, Анђело Фјоре Тартаља, обештећење, осиромашени уранијум, тужба, НАТО
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога