Слушајте Sputnik
    Колумнисти
    Преузмите краћи линк
    Пише
    61944
    Пратите нас

    Немам интерес да те збацим с власти, рекао је — како преносе новинари — амерички амбасадор у Београду премијеру Србије Александру Вучићу. А шта је Кирби преко тих истих новинара поручио Вучићу?

    Амерички амбасадори немају манир да се правдају. Поготову тај манир немају у Србији. А то нарочито не раде за нешто за шта јавно нису прозвани. Откуд онда потреба да представник суперсиле поручује и премијеру Србије и српској јавности да не руши његову легитимно изабрану владу? 

    Није ваљда да је озбиљни дипломата направио грешку у корацима — па казивањем да Србија није на листи земља а Вучић на листи лидера које Америка руши, посредно признао да неке лидере ипак руши? Неће бити. Као што ова изјава није ни само одговор на новинарско питање, јер Кирби рече да је то рекао и премијеру лично. Зато је Кирбијево правдање Вучићу, а потом поновљено и новинарима, необично, несвакидашње а самим тим и индикативно.

    Мајке…

    Пре ће дакле бити да Кирби нешто овим поручује српској јавности, а посредно и Вучићу. Не мрзе Срби Американце, али их и не воле. Кад тој истој јавности поручите да њен премијер води државу тамо где би Американци желели — а притом та иста јавност свакодневно види шта су жеље и дела Америке — онда се оваква порука може тумачити као поткопавање премијера код те јавности. Или ми не умемо да прочитамо изречено и нисмо кадри да разумемо прочитано.

    Ако тај исти амбасадор каже да дијалог Приштине и Београда има добре и лоше дане, а под лошим данима мисли на опструкцију Бриселског споразума од стране Приштине и на неспоровођење договора о формирању ЗСО — онда то није лош дан, већ је лоших 900 и нешто дана. Подсетимо, формирање ЗСО је договорено 19. априла 2013. године. Дакле, и ово је порука.

    …Ми…

    Кад Кирби констатује да Србија није сагласна са пријемом Косова у Унеско, али да као дипломата верује у дискусију, то се једино дâ читати као: ето, ми ћемо пробати да је убедимо да промени мишљење.

    Иначе, у америчким филмовима је одомаћена доктрина — „са терористима се не преговара“, па је чудно зашто Кирби то очекује од Србије. Још чудније је да жели да дискутује не о нечијој историји, већ о промени нечије историје јер је борба Србије за заштиту цркава и манастира на Косову и Метохији у буквалном смислу борба против редефинисања њене историје. Свако другачије тумачење од овог је пљување на демократију и карикатура цивилизације.

    …Те…

    Кад смо код демократије, Србија је за америчког амбасадора демократска плуралистичка држава. И таман кад човек помисли да је лепо кад неко призна да се у Србији негују демократске вредности, следи оно „али“. Али, каже амбасадор Кирби, неке земље које су у Унеску гласале као Србија не деле демократске вредности. „Не мислим да би људи у Србији желели да живе у друштву попут оног у Северној Корији“, констатова Кирби.

    А да ли би амерички порески обвезници — који плаћају Кирбија и још прегршт његових колега дипломата који лобирају и подржавају такозвано Косово и за пријем у Унеско и за још много других иницијатива — желели да живе на Косову? Притом, не да живе на Косову из америчких вести и филмова, већ на стварном Косову, у коме у извршној власти седе људи оптужени да су трговали људским органима?

    …Не…

    Господин Кирби је дипломата, а не социолог, па мало чуди његово тумачење жеља грађана Србије. Не плаћамо га, па нас суштински баш брига како обавља посао, али зар пре не би требало да размишља о интересима својих пореских обвезника, него да преко новинара поручује Вучићу да грађани Србије не воле Северну Кореју? Можда је и не воле. Али то није тема, а тек није аргумент за пријем квазидржаве у Унеско.
    Ето, не ваља да будете у друштву Северне Кореје, па онда пустите Косово у Унеско. Од озбиљног дипломате озбиљне суперсиле смо очекивали неупоредиво више од очигледне замене теза.

    Једнако као што је замена теза да учешће Србије, поред осталих земаља, на тенковском бијатлону у Русији и вежбе српских и руских специјалаца за ванредне ситуације тумачи као вежбе које се не уклапају у модел одржавања мира.

    Но, да ово донекле и разумемо, јер је посао Кирбија као дипломате да заступа интересе своје земље, па можда — кад не уме другачије — и да неке тезе подебело натегне. Као што се ономад онолико изнервирао што руски председник Путин долази на војну параду у Београд, те је чак и питао зашто долази. То су невешта показивања да му присуство друге суперсиле не одговара, али понављамо, то му је и посао. Квалитет нека оцене амерички порески обвезници.

    Међутим, његов посао сигурно нису унутарстраначка дешавања у српским политичким партијама и није његов посао јединство СНС-а. Зашто се Кирби пита колико ће СНС моћи да одолева поделама и да не доживи судбину ДС-а? Откуд Кирбију то да у СНС-у одолевају поделама? Ако и ово није порука, онда је Мајкл стварно брижан и болећив човек.

    …Рушим…

    Напослетку, све наведено су поруке које су почеле од тога — ево, Вучићу, мајке ми те не рушим. Међутим, живот је река, политика је живот, а тај живот има и добре и лоше дане те, дела, навикни се на још 900 дана неспровођења споразума и ајде да дискутујемо да ли је Стефан Немања био Албанац. Е да, смета ми, брате, што вежбате са Русима, а и ово око твоје странке ме нимало не радује — знаш, људи су кварљива роба, а за политику постоји и онај кафански израз. Али — не рушим те, мајке ми.

    Тагови:
    рушење, СНС, УНЕСКО, Мајкл Кирби, Владимир Путин, Александар Вучић, Северна Кореја, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога