Колумнисти

Све је отишло предалеко. На Минхенском безбедносном форуму оцењено је како се стари светски поредак, успостављен почетком деведесетих — једноставно „сломио“. Нема, дакле, закључака како ће се то десити у некој ближој или даљој будућности. То више није хипотеза. Не!

Црногорска опозиција, машући непобитним доказима кривице предсједника Мила Ђукановића, захтјева да он поднесе оставку и очекује да га ЕУ и НАТО погурају у том правцу. Захтјев је рационалан, али и потпуно наиван.

Нервоза у Приштини расте. Пацоли је засад Дачића упоредио са Герингом, можда Рибентропом или Химлером, а како тензија буде расла, можда га прозову и да је нови Хитлер. Можда му и спочитају да је заправо Милошевић био његов заменик!

Црна Гора (модерније Монтенегро) налази се у стању политичког шока. Показало се да лидер у евроинтеграцијама, најмлађа чланица НАТО-а, држава која преправља сопствену историју и ствара другачији идентитет, није ништа друго до мјехур од прљаве сапунице који се грађанима распрснуо у лице.

За Савиндан о светосављу. Овога пута у контексту геополитике. Почећу од закључка, провокативног, а многима и невероватног: светосавље није само утицало на уздизање Милутинове Србије, већ и на обнављање Путинове Русије.

Доналд Трамп је обећао да ће Америку учинити поново великом. На половини његовог предсједничког мандата резултат је да је Америка подијељена на два оштро супростављена табора. А све што се дијели, постаје мање.

Трагедије су тешке. Али их је могуће преживети. Некада је једино решење — надживети их. Када време залечи све и када се у неким новим околностима доносе одлуке. Насупрот томе, епидемија безнађа је најчешће пут без повратка. У сваком погледу. Трагично и безнадежно није исто.

Срели смо се пре две недеље. Ведар, скроман, као свака права звезда, тражио ми је да га улепшам на снимку „јер је много ружан“. Предриблао ми је неочекивану трему и измамио осмех. Иако је знао да лагано губи животни меч, играо је до краја, шмекерски. Уз штос.

Божић, као најрадоснији хришћански празник, симбол живота и наде, налаже да свако појединачно сагледа свој лични рачун у банци услуга. Након тога ваља погледати укупне билансе те имагинарне банке.

Током 2018. објављено је туце анализа института и аналитичких центара из САД, Русије, Кине, Индије и европских држава о томе како ће свет изгледати 2025, 2035. или 2050. По обичају, има ту занимљивих процена, има и навијачких трактата, а понајвише спекулација. Али, готово нико се није усудио да предвиди развој догађаја у наступајућој 2019.

Укупна дукљанско-монтенегринска памет била је на путу да значајно допринесе развоју човјечанства. Измислила је времеплов! Али већ на првом путовању све је пошло по злу.

Циљ „жутих прслука“ је дугорочан, стратешки, геополитичког карактера, то је покушај да се уобличавањем сасвим нове спољне политике успостави „унија европских народа“ а не „народ Европске уније“.

Самит Г20 у Аргентини завршен је једним крупним резултатом. Избјегнут је наставак трговинског рата Америке и Кине. Срећом по свјетску економију. Америчку посебно.

На основу америчког притиска, Иран је избачен из међубанкарске финансијске телекомуникације (СВИФТ). Може ли садашња америчка свемоћ да се убрзо преобрати у њену неслућену немоћ?

Најбољи коментар на антируску хистерију у Великој Британији, која је ових дана кулминирала тврдњом професора Ентонија Глиса с Бакингемског универзитета да је глобално популарна цртана серија „Маша и Медвед“ инструмент „кремаљске пропаганде“, био би наслов песме легендарног панк бенда из Пуле КУД Идијота — „Глупост је неуништива“.

Да би разумели Путина, западни аналитичари морају схватити његову логику. И тумачити поруке које шаље не из западног, већ из руског угла. Кључна порука коју им је послао сусрећући се са Тачијем јесте да се „косовско питање“ неће решавати без Русије.

Наслов није оригиналан. Готово све значајније европске новине су истоветно или слично насловиле вест о пензионисању Ангеле Меркел. Аuf Wiedersehen, Frau Angela! Меркелова одлази.

Питање британско-ирске границе превазилази техничка питања на која су навикле бирократе из Брисела. Оно превазилази и политику и задире у емоције. Због тога је ово питање тешко и захтева оригинално решење.

Обиљежили смо и Свјетски дан борбе против сиромаштва. Достојанствено и без велике помпе. Констатовали смо да је овај регион дао значајан допринос и на овом плану. Нажалост, порасту сиромаштва, а не борби против њега.

Недавни референдум у Бившој Југословенској Републици Македонији донио је прегршт нових дилема и политичких загонетки тој младој држави која кубури са бројним проблемима. Ипак, једну је ствар ријешио ван сваке разумне сумње — Македонци неће својом слободном вољом у НАТО.