Новак Ђоковић је свргнуо краља шљаке Рафаела Надала у правом спектаклу, какав дефинитивно само њих двојица могу да пруже љубитељима тениса. Епски меч, класик какав се не виђа, историјски дуел, само су неки од епитета којим су светски медији описали јучерашње полуфинале Ролан Гароса. 

Састанак лидера Русије и Сједињених Америчких Држава, Владимира Путина и Џозефа Бајдена, одржаће се 16. јуна у Женеви.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је добио званично обавештење да Грчка намерава да унапреди своје односе са Приштином на ниво канцеларије, односно политичких директора и додао да се нада да Грчка неће признати Косово као независну државу.

Учесници недавно одржаног Самита Брдо Бриони нагласили су посвећеност европским интеграцијама, али је ово први пут да на скупу није било високих гостију из Европске уније.

Одакле овакав „чешки удар“ против Русије? Откуда изненадно заоштравање реторике и радикалне одлуке које су довеле до практичног свођења билатералних односа са Москвом на протоколарне?

Чешка је протерала 18 руских дипломата, a затим је Русија донела реципрочну одлуку — протерала 20 чешких дипломата и уврстила Чешку на листу непријатељских држава. Чини се да релације између Прага и Москве никада нису били горе.

Лидер Странке демократске акције Бакир Изетбеговић изјавио је да је спреман да стане испред људи, ако буде новог рата у Босни и Херцеговини. Он је у интервјуу за један сарајевски канал рекао и да би радије умро него допустио да геноцидаши завладају делом Босне и Херцеговине.

У Албанији се у недељу одржавају парламентарни избори. Иако су у тој земљи раније ове године уведене измене Устава са циљем одржавања „бољих избора“, са отвореном листом кандидата, већ формираним коалицијама и уз електронско идентификовање гласача, опозиција оптужује владу Едија Раме да утиче на изборни процес.

Изјава немачког амбасадора Томаса Шиба да је НАТО бомбардовање Србије 1999. године било неопходно како би се спречила „хуманитарна катастрофа и геноцид на Косову“ изазвала је праву буру у јавности.

Ситуација на контакт-линији у Донбасу и даље је изузетно немирна и погоршава се, рекао је лидер самопроглашене Доњецке народне републике Денис Пушилин.

Изјава црногорског министра правде, људских и мањинских права Владимира Лепосавића да је спреман да призна да се у Сребреници догодио геноцид онда кад се то и недвосмислено утврди, изазвала је праву буру у јавности. Реаговале су стране амбасаде у Црној Гори, а без одговора није остала ни Европска унија. 

Амерички председник Џозеф Бајден спотакао се чак три пута на степеницама приликом уласка у председнички авион у војној бази Ендруз.

Премијер СРЈ у време НАТО агресије и сарадник Спутњика Момир Булатовић писао је пре две године, поводом 20. годишњице овог злочина, о својим утисцима из тог периода – народном јединству и храбрости војске.

Ако би Србија преселила амбасаду из Тел Авива у Јерусалим, то би за њу био вишеструк проблем. Такав корак је у блажој неповољној варијанти чист политички авантуризам, у оној горој, може представљати и увод у „дипломатску катастрофу“.

Да ли су Албанци на Косову више добили или изгубили чињеницом да је Израел признао такозвану Републику Косово?

Нема сумње да је заштита животне средине једна од кључних тема на глобалном нивоу. Међутим, постоји ли опасност да тема еколошки прихватљиве политике буде, на неки начин, злоупотребљена?

Из Приштине су одговорили Марији Захаровој. Званично. Саопштењем. Са закључком како је показана „руска тенденција да се омета процес помирења и нарушава мир у региону.“ Ништа ново, рекло би се. Aли, испоставља се, да ни Албанци, а ни њихови спонзори, изгледа нису ни чули шта је Захарова рекла.

Изјава портпаролке Министарства спољних послова Руске Федерације Марије Захарове да Русија позива да се не форсира постизање споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине, изазвала је праву буру у Приштини.

Бугарски министар одбране води своју кампању - засновану више на „слободним конструкцијама“ и стереотипима, него на чињеницама. И то је политика. Централну тему те кампање представља – питање македонског идентитета. Због тога су сада и Срби постали проблематични.

Бугарски вицепремијер Красимир Каракачанов изјавио је да је „Србија још почетком 19. века, иако је била 'безначајна кнежевина', желела да постане уједињујући центар и велика сила на Балкану“.