Колумнисти

На свечаном председничком пријему Александра Вучића, само нису били љути представници српске опозиције. Ни грађанске ни националне. Као, да је њихов сукоб са Вучићевим поретком најјачи на планети.

У унутарпартијској бици, Вучић је још једном показао да је спреман да рескира, што му је до сада само увећавало власт, моћ и утицај, а у опозиционим редовима стварало још већу конфузију и продубљивало безизлаз. Шта ће Србија да добије, а шта да изгуби?

Кандидат председника САД Доналда Трампа за директора ФБИ Кристофер Реј, најближи је сарадник бивших директора ове агенције и његова кандидатура није никакво изненађење.

Западни Балкан је лабораторијски експеримент Запада који после деценија трпљења даје знаке живота и отима се контролорима. Док нервоза постаје све видљивија, старе мантре не јењавају.

Не могу да замислим да ће некој жени којој не смета пушење у здравственој установи сметати „пушење” у масном вицу. Шале са алузијама на секс код нас су, нажалост, део „културе”, па чак и део пословне комуникације. Тешко да ће нови закон шта променити.

Једина права вест у ујдурми подигнутој око наводног учешћа Мирослава Лазанског и БИА — дакле Србије, и Русије као незаобилазног фактора у „македонском сценарију“, јесте противуставно прислушкивање српског посланика Ивана Стоилковића у македонском парламенту. Све остало је аматерско чињење пакости онима који другачије мисле.

Уместо да и Трампова незграпна надобудност и Јанковићева слаткоречива полуласцивна духовитост буду ствар искључиво њиховог домаћег васпитања, претварају се у општу ствар која окупира свет и Србију.

Ако за Бату Живојиновића важи да је побио највише Немаца у историји филма, онда би за Бату Каменог могло да важи да је Немац који је највише пута погинуо. Само у „Отписанима“ и „Повратку отписаних“ погинуо је неколико стотина пута.

За Бернара Анрија Левија у Србији нико, осим публике на фестивалу Белдокс, не би био баш превише заинтересован да није добио торту у лице. Овако, инцидент га је вратио и у овдашњу друштвену и политичку жижу.

Агенција Спутњик била је жртва апсурдних интернет правила, морала је да доказује невиност, а читаоци су претрпели штету.

Украли су му младост, вратио се као бог из Грчке. Оспоравају га откад је постао селектор, враћа им резултатима. Покушавају да му узму репрезентацију, медаље га бране као непробојна зона. Да, Александар Ђорђевић. Лидер.

Стварни разлог прекомпоновања власти у Сребреници јесте интенција сценариста и режисера са Запада да помоћу српске неслоге одржавају неслогу у Босни и Херцеговини, да Бошњацима мажу очи наводном бригом о њима и подршком у незаборављању злочина, а Србима набијају дизгине, прекоравају их, а потом пошаљу неког ћату да их мири.

Кад Александар Вучић преузме дужност председника Србије, мораће да обави консултације са представницима парламентарних партија о предлогу будућег мандатара за састав Владе Србије. Пошто Спутњик говори оно што други прећуткују, пре свих вам дајемо на увид интегралне транскрипте свих разговора из Председништва Србије.

Данашњи Драшковић фанатично напада све оно за шта се онај некадашњи Драшковић фанатично залагао. Мука је то, голема. Много већа од 599 динара („и да вам динар останем дужна“) колико кошта роман који то није.

Победио је Ђукановић. Изгубила је Црна Гора. Утешно је што још живи нада да тај губитак није дефинитиван и да експеримент натоизације ове државе није бесповратан процес јер све у парламенту изгласано може у том истом парламенту да буде одбачено.

Дипломатија није само реч. Није ни потпис на документу. Међудржавни односи и понашање, облачење и држање политичара су вишевековни скуп писаних и неписаних норми које су строго поштоване. У последње време пак инциденти све чешће постају правило.

Ко су фаворити на предстојећим председничким изборима у Ирану и како се одвија изборни процес у тој земљи.

Задња је Николе Јокића. Да, ово је одговор на питање које неколико дана мучи српску кошаркашку јавност са тенденцијом да зада много муке и српској репрезентацији на Европском првенству у кошарци септембра ове године у Финској, Израелу, Румунији и Турској.

Самопроглашени поглавар самопроглашене црногорске цркве је већ 19 година нешто између навијача и јуришника из невладиних организација. Све недовршено, ни тамо ни овамо. Споља ни налик на гладац, унутра стварно јадац.

Хладни рат, који је обележио другу половину 20. века, ових дана нам се враћа на велика врата, само у напреднијем облику, у виду константних заступничких ратова и вођењу такозваног хибридног рата.