Колумнисти

Фриман је, у овом тренутку, покушај америчког одговора на Стоуна. Тачније, његов видео-снимак је усиљено санирање штете после представљања Владимира Путина као поп иконе, човека од крви и меса, и пре свега државника дијаметрално другачијег од оног фото-робота руског председника каквог свакодневно пласирају америчким грађанима.

Поштовани председниче Србије, то је Ваша обавеза према кошаркашком Уставу. Господине Вучићу, то је Ваша привилегија као политичког лидера. Александре, то је Твоја дужност као грађанина, Србина, навијача (па и звездаша) и љубитеља кошарке.

Добро је, коначно позитивна вест из Брисела. Србија у наредних осам година неће морати да призна Косово. Неће она то учинити никад, да не буде забуне, али до 2025. године је мирна, барем што се тиче притисака из Европске уније.

Кина развија амбициозне и бројне пројекте повезивања све већег броја држава на принципима обостране користи и тако, не само да повећава сопствени утицај, него и заобилази устаљене канале међународне сарадње. Најчешће оне који су под контролом САД. Она тиме не ствара само ново богатство, него рађа и нову наду за човјечанство.

Сасвим је логично да земља у којој је бар доскоро прва и омиљена дечја играчка била лопта, а таленат за колективне спортове врца на све стране, буде спортска велесила, јача чак и од неких по површини и броју становника много већих и богатијих.

Једна шестина становништва САД (47 милиона људи) прима државну помоћ у храни, будући да није у стању да елементарно прехрани себе и своју породицу. Више од 53 одсто америчких домаћинстава живи у дуговима (годишње троши више него што зарађује). Истовремено, више од девет милиона американаца живи унутар границе апсолутног сиромаштва.

Без усиљеног потенцирања, без вишка речи, без непотребног „националног набоја“, мирно и рутински, новинар Немања Матић кратки извештај на РТС увео је речима да су играли „наша јужна покрајина Косово и Финска“.

И поред сјајне глумачке поставе, изврсног акционог заплета, пуно пуцњаве и јурњаве колима и чамцима, филм „Мафијашки телохранитељ“ је само пропаганда — антируска пропаганда.

Да, много фали седам стандардних играча. Да, превише фали онај кошаркашки „безобразлук“ Милоша Теодосића који се не учи већ се рађа, а на ваљевској калдрми само усаврши. Да, Србија није лошија од доста екипа на турниру, али нажалост није на папиру ни боља од многих екипа. Али је Србија на Европском првенству — Србија!

Тренд у коме се хрватски чиновници међусобно утркују ко ће више и даље да пљуне према Србији не јењава, док истовремено реторика постаје све бизарнија, ван контекста и времена. Док зло чине и на зло жмуре, упиру прстом ка Београду као епицентру зла.

Будући да њемачка влада одређује гдје се може улагати и да даје паре за то, ваљда је јасно да је овдје увијек у питању политика, а не економија. Економија се појављује једино у могућности да њемачки фабриканти покупе масне профите због државних олакшица и јефтине радне снаге.

УН су на подстицај Вашингтона увеле нови, још оштрији пакет санкција Пјонгјангу због његових ракетних проба. Да ли најновија севернокорејска интерконтинентална ракета „Хвасонг 14“ може да досегне до западне обале САД, па и даље?

Поштовани локални лидери, узмите продужени годишњи одмор од евроинтеграција. Бавите се неким корисним пословима за своје народе и државе. Имате и превише стварних проблема да бисте се замајавали приступањем Европској унији.

Сабор трубача није фестивал. Oн је то само појавно, као целофан на производу. Са зјапећом, цивилизацијском, разликом — српску муку нико не купује. Она се таложи, потискује једна другу и тако надошла искуља сваког августа у Драгачеву, између Западне Мораве на северу, Моравице на западу, планине Чемерно на југу и венца Јелице на истоку.

Гости емисије „Свет са Спутњиком“ која се емитује данас у 17 часова на фреквенцији Радија Новости су др Александар Павић и др Јован Чавошки.

„Генекс“ је данас недостижан циљ српске привреде и као што треба да се запитамо зашто је то тако, требало би да се запитамо зашто Србија више нема менаџере калибра Микија Савићевића.

Жена и држава не иду заједно. Све друге опције изискују спиновање у којима је главни кривац Русија. Пред вама је нова епизода старе мантре са Запада.

Српске Спарте више нема, али тежња Црногораца да праве нове Спартанце се сачувала. Нови Спартанци су логично — туристи.

Геополитичке околности су промењене, нема више једног доминантног играча, већ најмање још једног. А и остали, ако још и имају савијену кичму, барем подижу главу. У таквој ситуацији, у којој је превише праваца утицаја на званични Београд, Србија за коју би желели да је свачија може постати — своја.

Мик Џегер и Кит Ричардс, Ричард Никсон и Хенри Кисинџер, Драган Џајић и Владимир Цветковић, Јосип Броз и Александар Ранковић, Владимир Путин и Дмитриј Медведев, Слободан Милошевић и Јовица Станишић, Војислав Коштуница и Зоран Ђинђић, Борис Тадић и Војислав Коштуница, Томислав Николић и Александар Вучић, Александар Вучић и…?