Колумнисти

Питање британско-ирске границе превазилази техничка питања на која су навикле бирократе из Брисела. Оно превазилази и политику и задире у емоције. Због тога је ово питање тешко и захтева оригинално решење.

Обиљежили смо и Свјетски дан борбе против сиромаштва. Достојанствено и без велике помпе. Констатовали смо да је овај регион дао значајан допринос и на овом плану. Нажалост, порасту сиромаштва, а не борби против њега.

Недавни референдум у Бившој Југословенској Републици Македонији донио је прегршт нових дилема и политичких загонетки тој младој држави која кубури са бројним проблемима. Ипак, једну је ствар ријешио ван сваке разумне сумње — Македонци неће својом слободном вољом у НАТО.

Највећи светски „циркус“ поново је у Европи. „Циркус“ о коме је реч некад је био највећи рокенрол спектакл — турнеја Ју-Ту — али све што ради најпознатија ирска рок група одавно све мање има везе са „уметношћу побуне“, а све више са јефтиним политиканством. О квазихуманизму да не причамо.

Победа Трампа је за српску политику представљала долазак михољског лета. Да је исход био другачији, сада бисмо се „смрзавали“ пред новим притисцима Хилари Клинтон. Али, очекивања како може доћи до радикалне промене у ставу САД према „балканском питању“ су — нереална.

Историја је учитељица живота, али не знам да ли у Москви сви релевантни фактори о томе воде рачуна.

Комунисти су покушали да религију замене идеологијом: уместо вере у Бога, понуђена је вера у класну равноправност. Идентично чине и неолиберали. Само се данас, уместо вере у класну равноправност, нуди вера у безграничну слободу. Без икаквих ограничења и правила. У том контексту, православље је проблем.

Враг је однео шалу, а агресор је пред вратима. Судећи по „приопћењима“ „удруга бранитеља и ветерана“, враг/ђаво/шејтан лично је Момчило Бајагић Бајага, прослављени српски и југословенски кантаутор и певач лаких нота.

У дубини америчке економије откуцава темпирана финансијска бомба коју представљају пензиони фондови. Њихове обавезе према пензионерима превазилазе расположива средства и то за запањујућих шест хиљада милијарди долара.

Мира више неће бити. Чак ни привидног. Не само у Украјини, већ, чини се, ни у неким другим деловима Европе. Зато таман колико наивно, толико и смешно делују све приче о „трајним решењима“ и „коначним разграничењима“ на Балкану.

Мало му је што је освојио Вимблдон кад нико ништа од њега није очекивао, него је победом над Федерером у Синсинатију остварио резултат који нико никад пре њега није, а како ствари стоје и још дуго неће достићи.

„Aко Косово није наше, зашто од нас траже да им га дамо? Ако је њихово, зашто нам га отимају? А ако већ могу да га отму, зашто се толико устручавају?“ (Матија Бећковић)

Бранитељско-естрадна игранка која је почела са Бајагом, а наставила се са Фестивалом ојкача, од самог старта нит је била политички, нит поп-културни феномен, већ, пре свега — психијатријски.

„Чим Европљани опазе да поштујемо свој народ и своју националност, одмах ће и они почети да нас поштују.“ (Фјодор Михајлович Достојевски)

Генерал Небојша Павковић објавио је, почетком ове године, књигу под насловом „Трећа армија седамдесет осам дана у загрљају Милосрдног анђела“ и поднасловом „Ратни дневник команданта Треће армије Војске Југославије“.

Пре тачно десет година, у ноћи између 7. и 8. августа 2008. трупе Грузије напале су руски мировни батаљон смештен на подручју Јужне Осетије. Погинуло је више руских војника и грађана, а главни град Јужне Осетије грузијске су снаге снажно бомбардовале. Како је дошло до тога, шта каже историја односа Грузије и Јужне Осетије?

Србија је са поносом и достојанством обиљежила стогодишњи историјат дипломатских односа са Америком. И Америка се подсјетила да је у име признања српском народу због доприноса у Првом свјетском рату српска тробојка тада била истакнута на Бијелој кући.

Све и да се хрватска председница Колинда Грабар Китаровић лоше изразила па је, поредећи Марка Перковића Томпсона са српским фолк певачем Милетом Китићем, мислила да њихове песме имају сличан утицај на публику, драстична је разлика између ломљења чаша због несрећне љубави и због „Јасеновца и Градишке Старе“.

Очигледно забринут, Карл Билт је свој последњи чланак насловио: Крај НАТО-а?

Накарадно, уз много импровизација и натегнутих објашњења, у нашој јавности је постављена сасвим погрешна дилема око косовског питања: замрзнути конфликт или решење.