Колумнисти

Обиљежили смо и ову, двадесету годишњицу злочиначке НАТО агресије на СР Југославију. Протекло је 78 дана болних, али и поносних сјећања. Није било лако поновно проживљавање тако тешких успомена, као што је било неподношљиво живјети у ужасу њихових непосредних дешавања.

Као што је кнез Потемкин градио кулисе како би показао царици Катарини да је Русија под његовим министровањем постала срећно и напредно друштво, тако и група архитеката агресије на СРЈ из 1999. и косовске независности прославом две деценије од уласка НАТО трупа на Косово покушава да покаже да је Косово, захваљујући њима, такође срећно и напредно.

И тако: Ана Брнабић постала четнички војвода. Не „четникуша“. Тим изразом су деведесетих по медијима, а данас на друштвеним мрежама разни „чашћавали“ новинарке, политичарке или интелектуалке, које су на било који начин покушавале објаснити позицију и политику Срба.

Премијерка Србије Ана Брнабић нашла се на „црној листи“ српских званичника којима је забрањен улазак на Косово због изјаве да Београд у преговорима са Приштином има посла са „људима који су изашли из шуме“.

Пре два месеца САД су испоручиле Албанији 37 противминских оклопних возила МРАП „нејвистар макспро“. Возила је на специјалној свечаности преузела министарка одбране Албаније Олта Хачка, а примопредаји су присуствовали и начелник Генералштаба албанске војске, бригадни генерал Бардил Количаку и представница Амбасаде САД у Тирани Лејла Мозес.

Циркуска шатра. До неукуса шарена, на неколиким местима исцепана и пробушена, па на брзину и разним флекицама закрпљена. Тако би се могао описати Европски парламент након последњих избора. Мада је било другачије.

Нова власт у Европској унији ускоро ступа на сцену. Политичка битка досадашње бриселске елите и надирућих суверенистичких и популистичких странака, која је трајала месецима, окончана је без правих победника. У јавности се може чути да су тријумфовали сви, пошто су сви и прогласили победу.

Резултате нетом одржаних избора за Европски парламент свака ће страна протумачити у складу са својим (политичким) потребама. Једно је, ипак, готово извјесно — послије њих, Европска унија ће упловити у још дубљу политичку хибернацију, уз неизвјесност да ли ће се и каква пробудити.

Лудило. Само тако се може описати опсежна кампања у Вашингтону уперена против Ирана. За разлику од претходних, циљ актуелне јесте војна интервенција. Рат! И то не било какав рат. Већ рат који ће променити слику света. После овог рата више ништа неће бити исто.

Америка се отворено спрема за још један велики рат на Блиском истоку. Овога пута, на удару водеће северноатланске војне силе могао би да се нађе Иран.

Језикословци препоручују да се име поглавара Римокатоличке цркве обавезно „преводи“, то јест замењује „домаћом верзијом“. Мада су у јавној употреби и „изворна имена“ Франческо или Франциско, поштујући реч струке, садашњег папу зваћемо – Фрањо.

Откако је устоличен, папа Франциско или папа Фрања изјавама и потезима умео је да изненади, па и шокира пре свега католички, али и остали свет.

Словенски свет данас је подељен по више основа, али траг који су у њему оставили Ћирило и Методије остао је неизбрисив.

Њемачка и Европска унија показале су у последње вријеме да немају капацитета да рјешавају проблеме на Балкану, што показује и недавни балкански самит у Берлину који је у ствари објелоданио, између осталог, и ко стоји, рецимо, иза опструисања формирања Савјета министара у БиХ већ пуних осам мјесеци након избора.

У необјављеном и незавршеном рату америчке „дубоке државе“ и Доналда Трампа, њеног 45. изабраног предсједника, њемачка „Дојче банка“ би могла настрадати као колатерална штета. То би могла бити терминална невоља за овог финансијског гиганта, који се иначе годинама налази на (државним) апаратима за одржавање живота.

Амерички државни секретар Мајк Помпео и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров разговарали су у Сочију о продужењу важења уговора о стратешком разоружању СТАРТ. Наиме, тај уговор истиче у фебруару 2021. године и Москва се залаже са његово продужење на још пет година.

Навршило се четири месеца од када је цариградски патријарх Вартоломеј потписао „томос“ о аутокефалности „Православне цркве Украјине“, према којем је за поглавара новоформиране организације именован Епифаниј Думенко са титулом „митрополит кијевски и све Украјине“.

Документ је помпезно насловљен: Stratégie française pour les Balkans occidentaux. Међутим, осим назива, ама баш ништа друго не указује да се ради о било каквој стратегији, а камоли о мерама за дугорочно учвршћивање утицаја Француске на „Западном Балкану“.

После сусрета у Берлину, где се на високом нивоу разговарало и о судбини Косова и Метохије, следећи скуп регионалних лидера са Ангелом Меркел и Емануелом Макроном заказан је за почетак јула у Паризу.

Коначно је прочитана пресуда у процесу тзв. државни удар у Црној Гори. Свих 14 оптужених су проглашени кривим. Руси и Срби су добили готово 70 година робије. Срећом, избјегнуто је неко ново „оружано ћерање“. Да ли је оваквом одлуком власт показала зрно мудрости или је у питању био државни кукавичлук?