Слушајте Sputnik
    Грађевински радници

    Одлазак Турака из Русије — шанса за српске грађевинаре

    © Flickr/ Bill Jacobus
    Колумнисти
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    1482

    Због обарања руског војног авиона СУ-24 у Сирији, турскe грађевинске фирме које раде у Русији могле би да остану без огромног и атрактивног руског тржишта, на којем много зарађују. То би, међутим, могла да буде велика шанса за српске грађевинаре, који су некада у Русији били на добром гласу и важили за најбоље.

    Срби су били на цени све до деведесетих, када су на руско тржиште са великим инвестицијама дошле турске грађевинске компаније и потиснуле их. 

    Турски грађевинари су тако постали кључни играчи на овом тржишту. Процењује се да су за то време турске компаније склопиле уговоре вредне 50 милијарди долара и да су само у Москви изградили око 24 милиона квадратних метара.

    С друге стране, по оцени турског амбасадора у Русији Гекхана Турана, турски привредници су инвестирали око 10 милијарди долара у руске пројекте.

    Руски министар грађевинарства Михаил Мењ није искључио могућност да ће турски грађевинари напустити руско тржиште, јер је „поверење према њима као партнерима нарушено“.

    Осим поверења, Турци су сада изгубили и неке привилегије, као што је, рецимо, безвизни режим.

    Русија ће од 1. јануара 2016. године увести визе за турске грађане, а Министарство рада и социјалне заштите већ је најавило и „значајно смањење квота за турске грађевинске фирме у 2016.“ и оштрије мере за добијање радних папира и дозвола. Осим тога, турске компаније ће од Нове године морати да од руске владе добију и специјалну дозволу за склапање нових уговора на територији Русије. 

    Према подацима Федералне миграционе службе, у Русији тренутно ради 87.680 турских грађана, а 90 одсто њих су мушкарци. Миграциона служба није прецизирала чиме се они баве, али се зна да им је Министарство рада у 2015. години издало 54.730 радних квота, од којих чак 51.247 (94 одсто) чине послови из сфере грађевинарства и сличних области.

    Путинов портпарол Дмитриј Песков рекао је да је намера руских власти да протера са руског тржишта турске грађевинаре „изазвала панику међу привредницима из Турске“.

    „Они такође не могу да нађу одговор на питање: зашто је Ердоган то учинио?“, додао је Песков.

    Нема сумње да ће, након одласка Турака, многе грађевинске фирме из разних земаља пожурити да попуне ово упражњено место, мада експерти предвиђају да ни Турци неће седети скрштених руку и да ће многи од њих пререгистровати своје компаније, па ће оне наставити да раде као, рецимо, азербејџанске.  

    О повратку српских грађевинара на руско тржиште, и то на велика врата, говорио је крајем октобра и премијер Србије Александар Вучић, током посете Москви.

    Он је обећао да ће грађевинске фирме које намеравају да послују у Русији моћи да добију гаранције државе уколико запосле најмање 50 одсто српских радника и ако 50 одсто прихода буду уплаћивале у буџет Србије.

    Вучић је казао да ће, на пример, уколико руска страна буде тражила фирме за градњу космодрома, то морати да буду предузећа са добрим референцама и гаранцијама државе.

    „Мораћете да запослите 50 одсто српских радника и да 50 одсто новца који ће да легне на ваш рачун у Русији пребаците у Србију. На томе ћемо да инсистирамо“, поручио је Вучић српским грађевинарима.

    Турци су у Русији до сад добијали искључиво велике пројекте и послове. У последње две деценије око 70 одсто објеката у Москви изградили су турски извођачи.

    Турски радници су градили чувени пословни центар „Москва Сити“, радили су на реконструкцији зграде Државне думе РФ, као и на изградњи многих комерцијалних објеката — тржних центара, супермаркета, спортских хала и сл.

    У Москви нису забринути због тога да би, евентуалним одласком турских грађевинских фирми, могло да дође до застоја у грађевинским радовима или до „пробијања рокова“. „Протеривање“ Турака Руси такође виде као шансу да домаће компаније преузму те послове. „Руски грађевинари су за претходних 25 година доста тога научили и данас подједнако професионално и квалитетно обављају те послове“, кажу руски званичници и експерти. 

    Турске грађевинске фирме које су дошле на руско тржиште деведесетих година имале су огромно искуство у монолитној градњи.

    „Данас су се времена променила и наше компаније знају да изливају монолит, па зато никаквих губитака неће бити“, рекао је руски министар грађевинарства.

    Да би Срби, макар делимично, могли да замене Турке на руском тржишту сматрају и руски стручњаци, али истовремено указују на то да „Срба нема довољно за све послове“.

    Подсећања ради, само на изградњи капиталних објеката за Зимске олимпијске игре у Сочију било је запослено 5.000 грађевинских радника из Србије, а те године (2012) широм Русије радило је 20.000 српских грађевинара.

    Иначе, грађевинска индустрија Србије је пре кризе 2008. године укупно имала 80.000 грађевинских радника, док је данас та бројка знатно мања — свега 63.000 запослених.

    Тагови:
    Грађевинарство, Србија, Русија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога