Слушајте Sputnik
    Колумнисти
    Преузмите краћи линк
    1240
    Пратите нас

    Како је одлука о забрани учешћа руским атлетичарима засенила церемонију отварања Олимпијских игара у Рију?

    Можда први пут у „најновијој историји“ олимпијских игара (после пада Берлинског зида), неколико сати уочи отварања Олимпијаде, нико не поставља питање које се постављало још од краја Другог светског рата: Да ли ће церемонија отварања засенити претходну?

    Откад се распала бивша Југославија и откад су народи од Вардара до Триглава остали ускраћени за церемоније слета организоване сваког 25. маја о Дану младости, једина компензација су нам била отварања и затварања великих спортских такмичења. А најгламурознији „слетови“ били су отварања Олимпијских игара.

    А свако отварање Игара било је гламурозније од претходног. Ко је гледао отварање игара у Пекингу 2008. помислио је да никад нико тако гламурозан „слет“ не може направити. Међутим, отварање игара 2012. у Лондону засенило је Пекинг. Са све „распалим“ рок великанима друге лиге, будући да је прва лига острвских звезда изостала са церемоније.

    Нема сумње да ће отварање игара у Рију засенити „слет“ из Лондона, али је глобални проблем што се о величанственом програму, који ће милијарде људи за неколико сати пратити у директном преносу, неће причати данима после. Вероватно ни сатима.

    Разлог је правно-политичко-неспортска допинг рашомонијада са забраном учешћа руским атлетичарима на највећој спортској смотри. И данашња одлука Спортског арбитражног суда о поништавању одлуке МОК-а којом се спортистима са „допинг прошлошћу“ забрањује одлазак на Олимпијске игре, можда ће изазвати неке правне последице, али неправду према руским атлетичарима исправити неће.

    Потенцијални освајачи златних медаља попут Исинбајеве неће прошетати у свечаном дефилеу на олимпијском стадиону у Рију. Као што нису ни југословенски спортисти 1992. у Барселони.

    Нажалост по нас, неправду према генерацији Ђорђевића, Дивца, Паспаља и осталих, данас памтимо још само ми, док ће се неправда према Русима памтити деценијама.

    Јер Русија није само велика војно-политичка, него и спортска сила, држава која претендује на стотинак медаља, за разлику од Србије за коју је успех и освајање пет. СР Југославији је учешће на Играма у Барселони забранио Савет безбедности УН, а руским атлетичарима у Рију Међународна атлетска федерација, уз саслужење Светске антидопинг агенције.

    Неправда према српским спортистима није изазвала никакве последице у међународним спортским асоцијацијама, док ће неправда нанесена руским атлетичарима ускоро изазвати озбиљне потресе. Живи били, па видели.

    Све то бацило је сенку на отварање игара у Рију. Јер, ма како гламурозан и величанствен „слет“ припремили Бразилци, а не сумњамо да јесу, без Исинбајеве и осталих неправедно изгнаних руских атлетичара изгледаће мучно, као пренос сеоског вашара у црно-белој техници.

     

    Слично:

    Томас Бах: Могу свим руским спортистима да погледам у очи
    Објављен састав руске репрезентације на Олимпијади у Рију
    Руси и Олимпијада: Фармацеутски рат у спрези са антидопинг агенцијом (аудио)
    Исинбајева дефинитивно не иде у Рио
    Они су понос Србије — Српски тим у Рију
    Исинбајева се расплакала пред Путином (видео)
    Тагови:
    слет, забрана, скандал, допинг, Олимпијске игре у Рио де Жанеиру, Међународни олимпијски комитет, Међународни арбитражни суд, Жарко Паспаљ, Владе Дивац, Александар Ђорђевић, Јелена Исинбајева, Пекинг, Лондон, Рио де Жанеиро, Бразил, СРЈ, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога