Слушајте Sputnik
    Људи седе испред кафића и причају.

    Пијаца у Србији види даље од елите

    Pixabay
    Колумнисти
    Преузмите краћи линк
    Предраг Васиљевић
    71504

    Да се светски поредак урушава као покренуто клизиште после вишенедељних киша, много боље осећа народ него припадници политичког, академског, па и медијског мејнстрима.

    „Сад ће Трамп и Путин да седну, брале, кô људи, и да се договоре…“, подвикну бркајлија и тргну љуту ракију.

    Овакве једноставне геополитичке процене могу се чути суботом ујутру у пијачном бистроу, а показале су се тачније него оне замршене које слушамо на бројним округлим столовима, дебатама и телевизијским емисијама, где разговарају стручњаци и припадници наше интелектуалне елите.

    Док је народ за карираним кафанским столњацима увелико распредао да ће Британија напустити Европску унију и да се урушава политичка заједница Старог континента, угледни аналитичари су чак и вече пред референдум процењивали да „брегзит“ неће успети.

    Све се поновило пред америчке изборе.

    Чак и на Јавном сервису, у изборној ноћи, сви релевантни гости — професори универзитета, искусни новинари, експерти за иностране односе, листом су изнели прогнозу да побеђује Хилари Клинтон. Док су Срби, према свим објављеним истраживањима, веровали да побеђује републикански милијардер Доналд Трамп.

    Многи од стручњака и ових дана се селе са екрана на екран и понављају као мантру да нови први човек Беле куће Доналд Трамп, чијем се избору нису надали, неће променити спољнополитички курс Сједињених Америчких Држава. И да је правац тог масивног брода — закуцан.

    A Трамп их је већ за недељу дана демантовао и показао да се не шали — повукао је САД из Транспацифичког трговинског споразума, најавио промене у НАТО-у, практично почео да подиже зид ка Мексику, забранио улаз имигрантима, а америчке снаге учествовале су и у првој заједничкој акцији са Русима у Сирији…

    Такође, из Беле куће постепено стижу све гласнији и јаснији наговештаји да би нови шеф државе могао директно да покрене и укидање санкција Руској Федерацији, што би представљало прави велеобрт на планетарној политичкој позорници.

    Кад су видели да су и на глобалном плану промашили у анализи, јавни делатници који годинама овде промовишу евроатлантске вредности тврде сада да Трамп ни за јоту неће променити политику САД према Србији и нашем региону.

    Како ће се нова америчка администрација односити према замршеном балканском чвору још не знамо, али је већ извесно да трамписти одлажу пријем Црне Горе у НАТО, што би могло да наговести заокрет САД и према овом делу светa. Наравно, кад дођемо на ред.

    На делу је, дакле, очигледан парадокс. Обичан народ, чак и у Србији, много боље види урушавање глобалног светског поретка и неминовне промене које долазе него интелектуалне и политичке елите. Грађани, интуитивно, као птице пред олују, предосећају да се незаустављиво приближава нова цивилизацијска епоха.

    Са друге стране, индоктринирани припадници проевропских института, форума и невладиних организација, из идеолошких побуда или због заштите сопствених привилегија, чврсто и свакодневно бране поредак који је на заласку.

    Као што су нас убеђивали да је Тито бесмртан, а да су комунизам и братство и јединство неуништиви, сада нас неодустајно убеђују да је униполаран свет са Америком и њеним војним и вредносним системом — вечан и неминован.

    Али, у међувремену, како је то још 1930. године предвидео шпански филозоф Хосе Ортега и Гасет у свом капиталном делу — дошло је до „побуне маса“. А то се, иронијом историјске судбине, баш и десило у седиштима неолибералног глобалног поретка — у Великој Британији и у Америци.

    Побуна осиромашених маса против отуђених и пребогатих елита које су имале намеру да конзервирају своју надмоћ, дубински је била пресудна и за успех „брегзита“ и за победу Трампа. И ту неће бити крај.

    Зато, да се досадашњи поредак урушава као покренуто клизиште после вишенедељних киша, много боље осећају грађани него припадници политичког, академског, па и медијског мејнстрима. Тако је и у Србији.

    Зато је поучније пажљиво послушати суботом ујутру шта причају локалне галамџије уз кафу и домаћу ракију у пијачном бифеу него гледати дубокоумне телевизијске анализе.

    Јер, кад историја обрне пешчани сат, ново доба се рађа из дубоког осећања народа, а не из жеље елите са врха.

    Какво ће бити то доба не знамо. Можемо само да се надамо. И да понекад искључимо телевизију, а укључимо мозак.

    Тагови:
    пијаца, елита, укидање санкција, медији, НАТО, ЕУ, Доналд Трамп, Јосип Броз Тито, Хилари Клинтон, Владимир Путин, Велика Британија, САД, Црна Гора, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога