Слушајте Sputnik
    Девојка води пса који је обучен у оделце са симболима ЕУ

    Нова немачка уцена — српски опанак у бојама ЕУ

    © AFP 2018 / Daniel LEAL-OLIVAS
    Колумнисти
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    121195

    Западни Балкан је лабораторијски експеримент Запада који после деценија трпљења даје знаке живота и отима се контролорима. Док нервоза постаје све видљивија, старе мантре не јењавају.

    Билборди у Србији су, ако нисте знали, та велика препрека европеизацији. Незаобилазан кочничар овог процеса је, навикли смо већ, и оно империјалистичко зло Русија, и то из два разлога — крива је што постоји и још више што је Срби воле. Трећи фактор, који не само Србији већ и свима са Западног Балкана европску срећу квари јесу политичари који воде ове државе, али нису стручњаци за оглашавање како се Западу свиђа.

    У најкраћем, ово је главна порука са излагања немачког министра спољних послова Зигмара Габријела на конференцији министара спољних послова Југоисточне Европе.

    Забринутог Гарбијела, треба ли напоменути, не за себе, па кад су то Немци о себи бринули, већ за државе бивше Југославије, плус Албанију.

    Пироман јавља да кућа гори

    У маниру мађионичара који скретањем пажње изводи трикове пред публиком, немачки министар поставио се у улогу аналитичара западнобалканске збиље и констатовао да су главни проблеми региона — који је, притом, деценијама под његовом шапом, шапама његових претходника и колега му са Запада — домаћег порекла. И наброја он ту застој у реформама, корупцију, економску стагнацију и политичку нестабилност.

    Дакле, вода је мокра, откри Габријел.

    Нигде, међутим, не рече колико су свему томе допринели, и доприносе, он и његови компањони све ове године. Не рече, дабоме, ни шта су учинили да се барем неки од побројаних проблема, који доиста стварно постоје, реше.

    Циљ је, подвуче он, да Западни Балкан мора у ЕУ. То је, народски речено, сигурно као смрт само се не зна кад ће.

    Међутим, стварни циљ који овај илузиониста намерно замагљује јесте да Западни Балкан буде баш овакав каквог га је описао. И каквог су га правили и праве.

    Појачана Габријелова реторика, синхронизована са писањем немачких медија о Србији као граници руског бола, али и осталих државника и чиновника са Запада, узрокована је тиме што народи и државе са Балкана имају црвену линију трпљења, после чијег преласка неки из љубави, а други из нагона за самоодржањем траже алтернативу.

    Русофили, још сте живи?

    „Неке земље ван региона покушавају поново да успоставе сфере утицаја и притом у региону узбуњују суседе једне против других — и против ЕУ. Ти фактори који не потичу из региона, али на њега утичу — још више смањују динамику реформи и јачају снаге које су заинтересоване за опстанак лошег статуса кво“, упозори забринути немачки министар.

    Ту, као што видите, лежи зец. Не дамо вам у ЕУ, машемо вам њоме пред носем деценијама, али не смете да помислите на алтернативу. Притом, нама ће то бити само још један у низу повода да оптужимо Русију да пушта пипке где не треба.

    Габријел је, ипак, Немац, па мора барем нешто тачно рећи. Тако признаде да је перспектива чланства у ЕУ изгубила на привлачности. Решење је да ЕУ промени реторику, сугериса он, али и да би „одговорни политичари требало да охрабрују своје грађане на путу ка ЕУ — јер наша понуда још стоји“.

    Лажите своје бираче

    Бити одговоран и охрабривати за ЕУ нису радње које могу да иду истовремено. Тако испада да Габријел од шефова држава и влада тражи да буду одговорни према ЕУ, а да своје грађане лажу. Нема другачијег тумачења.

    Закључак је, такође, да би ти исти политичари требало да раде више на оглашавању јер је помоћ коју ЕУ региону недовољно видљива и „на пример у Србији, велика већина становништва још верује да је Русија та која пружа највећу финансијску помоћ“.

    Оно што практични Немац не може да укапира јесте проста чињеница — душе се не купују новцима.

    Знају Срби колико ко новца улаже, па чак и да је тачно да ЕУ помаже више од Русије, а не помаже, они ће више волети Русију. Никако ирационално.

    „Не разумем на пример зашто некога на путу од аеродрома ка центру Београда поздравља велики билборд посвећен руско-српском пријатељству, док су жута и плава Европске уније потпуно невидљиве“, рече умишљени разредни старешина Србије Зигмар Габријел.

    Да неће и боју опанака да прописује? Поклоне за рођендане да одобрава? Морају ли на сад актуелним матурским вечерима све хаљине и одела да буду у плаво-жутим бојама?

    Залуд прича, Габријеле. Нема вајде. Да све наведено, па и још више, Србија и остале државе са Западног Балкана ураде, неће бити резултата. Рекламирање производа коме је прошао рок само је чисто бацање пара. Кад је производ труо, као што је ЕУ, произвођач мора да надокнади новац купцу такве робе. Тако је, барем, правило у ЕУ.

    Слично:

    Билт би опет агресију на Балкан
    Балкан није Путину на длану, већ Западу под ногама
    Балкан за Америку остаје полигон за експерименте
    Запад би да поново прекраја Балкан
    „Трамп ће Балкан да препусти Путину“
    Тагови:
    европске интеграције, експеримент, Западни Балкан, Немачка, Русија, ЕУ, инвестиције, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога