Хоће ли бити рата изнад Пожеге: Америка и Русија у борби за Србију

© PixabayРатници
Ратници - Sputnik Србија
Пратите нас
Геополитичке околности су промењене, нема више једног доминантног играча, већ најмање још једног. А и остали, ако још и имају савијену кичму, барем подижу главу. У таквој ситуацији, у којој је превише праваца утицаја на званични Београд, Србија за коју би желели да је свачија може постати — своја.

Коначно нека корист од страних амбасадора. Камерон Мантер, некадашњи представник Сједињених Држава у Београду — који је, кажу, на много начина „задужио“ Србију — враћа се на Балкан (што само по себи доста тога говори) као председник „Ист вест“ института. Важно је и што се из његовог интервјуа телевизији Б92 може се доста сазнати — како о развоју регионалних, тако и о перспективи геополитичких прилика.

Трамп или Тарабићи

Председник Русије Владимир Путин и председник САД Доналд Трамп - Sputnik Србија
Вучић као Тито: Балкан ће бити љубоморан на неутралну Србију

Као човек неоптерећен формализмом Мантер рече — очигледну ствар, али битну јер је из његових уста — да амерички естаблишмент критикује Русију, док њен председник Трамп разговара са председником Путином у намери да поправи односе. Будући однос Америке и Русије, парафразирамо Мантерову прогнозу, најбоље ће се видети на основу слике односа те две суперсиле на Балкану.

Хоће ли у тучи или „тучи“ великих страдати трава, у овом случају Србија, занима и јавност у овој држави.

Срби су и једног председника (делом) изабрали због лажне приче о његовом презимену повезаном са именом места из ког потиче, јер је то наводно записано у Креманском пророчанству. Зато чувено Тарабића предвиђање о трећем светском рату изнад Пожеге добром делу грађана не избија из главе. Ако их нису мимоишла два, реално је да се питају како ће проћи у евентуалном трећем судару великих.

Победи ли, у унутрашњеамеричком обрачуну, Трамп — онда највероватније сви могу да одахну, победи ли пак дубока држава — онда се можда испоставити да су пророци из Кремана у нечему и били у праву. У најмању руку тензије неће спласнути.

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг у Вашингтону - Sputnik Србија
НАТО: Знамо како је на Балкану, ту смо да спречимо рат

Вашингтонска ручна кочница

Међутим, изгледа да присуствујемо дувању неких других ветрова, упркос блискоисточним врућинама на подручју балканских земаља. Ма колико, па и последњих дана, и неки озбиљни људи блиски владама на Балкану тврдили да је ствар решена, да се чуда неће десити и да је својеврсни пројекат „Србија без Косова али у ЕУ и све ближа НАТО-у“ у завршној, бесповратној фази — чини се да ипак није све пропало и готово. 

Па не би Мантер доводио свој „Ист вест“ на Балкан, помињао уставно питање у БиХ, однос Србије и Косова, или младе људе који напуштају регион, да је све већ спаковано. Одрасли људи не верују да се једе све што лети, па тако неће поверовати ни у Мантеров алтруизам, а поготову у његову бригу о младим Србима, Бошњацима, Албанцима и њиховим мама које плачу док их испраћају у бели свет. Интерес, овога пута понајвише лични, јесте оно што га тера да се бави овим регионом.

У нерешеним и замрзнутим конфликтима има места и за округле столове, пројекте, ове или оне форме стабилизације… А то све неко мора да води, неко да финансира, а неко на крају наплати.

Војници Организације договора о колективној безбедности - Sputnik Србија
Србија првом вежбом са ОДКБ јача војну неутралност

Притом, не бисмо рекли да је случајност што је актуелни амерички амбасадор Кајл Скот поред стандардне западне мантре о нормализацији односа Београда и Приштине поменуо и да би био изненађен ако признање Косова буде услов за пријем Србије у Европску унију. Могао је да одговори и без наглашавања признања које је, сасвим логично, било и главна вест интервјуа дневнику „Политика“. А вест је јер је у питању порука. Повлачење ручне, макар и вербално.

Свачија, хвала богу своја

Притом, Кинези купују предузећа, граде инфраструктуру, најављују индустријски парк, праве дугорочне пројекте у Србији и преко Србије… Дакако, присутни су и биће присутни. Ни Ангела Меркел не диже руке од балканских земаља, па ако не може да их увуче у сопствено двориште, не жели да их пусти ни у Путиново. Зато су у последње време актуелни алтернативни планови који на неки начин треба да одрже барем статус кво у региону, док не дође време за проширење ЕУ. Наравно, и турски председник Ердоган не би био султан ако не би гледао преко тарабе.

Дакле, све што говори и намерава да ради Камерон Мантер, све што изјављује и ради амбасадор Скот, економско деловање Кине и економско и политичко деловање Немачке, и као шлаг на торти две (важне) изјаве руског амбасадора Александра Чепурина да би било боље да се (споља) не врше притисци на Србију и најава стварања руско-српског индустријског парка — говори нам да борба тек предстоји.

Џорџ Фридман, председник „Геополитикал фјучерс“ са Вуком Јеремићем, председником ЦИРСД-а, на „Хорајзонс“ дискусији. - Sputnik Србија
Фридман: Чујте Срби, бежите од ЕУ и моћних сила, за вас је најбоља изолација

Борба, а не рат. Геополитичке околности су промењене, нема више једног доминантног играча, већ најмање још једног. А и остали, ако још и имају савијену кичму, барем подижу главу.

У таквој ситуацији, у којој је превише праваца утицаја на званични Београд, Србија за коју би желели да је свачија, може да опстане и реално постане своја.

Буде ли тако, колатералну корист имаће и Трамп јер ће то значити пораз естаблишмента који му више од пола године не да да узме ваздух.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала