Слушајте Sputnik
    Милош Шобајић

    Ексклузивно: Ауторски текст Милоша Шобајића — НАТО-арт створио наследника који хара светом

    © Sputnik / Александар Милачић
    Колумнисти
    Преузмите краћи линк
    12302
    Пратите нас

    Спутњик објављује ауторски текст српског сликара Милоша Шобајића, који ће се наћи у француском проширеном издању његове књиге „Ћути и сликај“. Текст је о новој мисији НАТО-а и ово је први пут да се објављује на српском језику.

    НАТО није основан да би војно бранио Западне земље, иако војна опасност постоји, већ да би бранио превасходно њихову идеологију.

    Поред тога што служи као ударна песница против малих и незаштићених држава и народа, на којима демонстрира своју силу, НАТО својом војном моћи свакако штити идеологију Запада. Дакле, идеолошка опасност је основни страх, а не војна опасност (која је ипак присутна). Становништву Запада је од Другог светског рата, па све до данас, приказивана стална претња од руске агресије, дуго после расформираног Варшавског пакта и Совјетског Савеза. Зашто се и НАТО тада није угасио, већ увелико повећао све врсте притисака? Зато што је идеологија морала бити заштићена уз стално присуство војне силе.

    НАТО-Арт створен 1999. године

    У циљу спровођења контроле над уметничким стваралаштвом, између осталог, Запад креира НАТО-Арт, војну организацију која ће преузети контролу над овим важним сегментом људског духа. Та организација је званично створена 1999. године, а њен управни одбор је сачињен од деветнаест чланова, колико има земаља чланица овог војног савеза. НАТО-Арт је по његовом статуту формиран како би „сачувао глобалну сигурност и стабилност кроз радове концептуалних уметника“, изјављују његови творци.

    Ракете томахавк у подморници Хамтон
    © AFP 2019 / Vincent Yu
    Ракете "томахавк" у подморници "Хамтон"

    Дакле, неопходно је било створити „нову уметност“ коју су њени идеолози у почетку с милошћу називали „Happy new Art“. Тако је „концептуална уметност“ добила свог великог заштитника и отворена врата за целе легије заинтересованих који су као неталентовани били неприхваћени у ликовној уметности. Ови артисти, жељни брзог успеха, добијају у овом виду испољавања потпуну сатисфакцију, јер су сви групно промовисани у „трансавангарду“, декретом из канцеларије „Великог брата“.

    Култура као глобални циркус

    Тако култура постаје глобални циркус и ријалити шоу, чији је циљ да својим неделима подржи и оправда планетарна недела свог родитеља, војне организације НАТО. Да му омогући кредибилитет својим апсурдним креацијама створеним на најнижем интелектуалном нивоу и намењеним за дечији узраст поимања света. Такав парадокс се представља као авангарда по великим музејима савремене уметности. Циљ је да посматрача убеди да је баш то и такво недело — висок и највиши домен уметности, те да га примора на тоталну промену његовог сазнања шта је добро, а шта лоше. По истом принципу, убедиће га и да је добродошло бомбардовање једног народа од осам милиона становника у сред Европе!

    НАТО-Арт на тај начин обезбеђује глобалну сигурност и стабилност у свету, заправо, овом врстом опште анестезије ума жели да елиминише сваки индивидуализам, те са успехом доводи људски интелект до стања тоталне абдикације.

    Све је „глобално“, дакле, све је „сигурно“. И све је „стабилно“, јер сви мисле и раде идентично. Нема више оне реметилачке и субверзивне уметничке посебности, јер „сада смо сви ми уметници“, тврде креатори НАТО-Арта. Треба заувек уништити мит о човеку, индивидуалном ствараоцу.

    „Томахавк глобализација“

    Овај метод би требао да омогући безболно функционисање „томахавк глобализације“, односно униполаризма. Било које супротстављање овој методи изазива најоштрију реакцију и одмазду „томахавком“. Све им је дозвољено — од агресивних изјава до бомбардовања. Кажу да су уништили Сирију, Либију, Ирак, Авганистан и Србију, како би их спасили од њихових државника!? Аргумент исто толико нечастан и циничан, као Хитлерова тврдња да је водио рат само зато да би очистио свет од Јевреја, Словена и Цигана.

    Спомен плоче настрадалима у возу у Грделици 12. априла 1999. год. током НАТО бомбардовања
    © Sputnik / Дејан Симић
    Спомен плоче настрадалима у возу у Грделици 12. априла 1999. год. током НАТО бомбардовања

    Ми, наивни, јадна нам мајка, нисмо знали да је свако противљење „концептуалној уметности“, подразумевало и напад на НАТО! Тај чудан осећај сам увек имао у присуству НАТО артиста концептуалне провенијенције. Њихово арогантно понашање крије несигурност, зато што су свесни да су доведени као потрошна роба која ће ускоро бити замењена новом, а били су очигледно у недоумици и бризи због свог безнадежног положаја. Свакако, њихово учешће у глобалном ријалитију под називом „трансавангарда“, у који су уведени, отворило је врата свим врстама проституције, жељне брзог успеха.

    Команда НАТО-Арт батаљона „концептуалне уметности“ је 2004. године одлучила да званично угаси своју активност, јер је беба коју је родила постала одрасла особа и може без свог творца да хара светом још извесно време, све док буде трајао униполаризам.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога