Слушајте Sputnik
    Колумнисти
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 606
    Пратите нас

    Црна Гора као економски систем већ деценијама троши више него што зарађује, а потврда алармантне ситуције је вест да ће новац који држава буде приходовала од приватизације аеродрома у Тивту и Подгорици бити потрошен на враћање дугова.

    Опасност од замке „дужничког ропства“ у Црној Гори одавно виде и лаици а не само финансијски аналитичари или економисти. Читавог проблема свјестан је и Брисел, који је управо Влади Црне Горе и предложио да 100 милиона евра прихода, који се у 2020. очекују по основу приватизације и концесија за аеродроме, будe потрошенo на убрзање смањења државног дуга.

    „Имајући у виду да ће новац предвиђен уплатом од приватизације и концесија бити прихоерди буџета, он ће бити коришћен и за подмирење обавеза по основу отплате дуга. Приходи који су планирани по овом основу смањују потребу за обезбјеђивањем новца путем кредитних аранжмана, чиме се директно утиче на кретање јавног дуга“, стоји између осталог у одговoру црногорске Владе Бриселу.

    Распродаја „породичне сребренине“

    С обзиром да у Црној Гори годинама постоји снажно противљење да Влада приватизује и аеродроме као једну од ријетких (преосталих) профитабилних фирми у државном власништву, вијест да ће се новац од њихове концесије користити за враћање дугова, а не како би се створила нова економска вриједност у земљи, само је појачала тезу оних који кажу да је држава већ одавно на путу распродаје своје личне и породичне сребренине како би прегурала још коју годину.

    Црна Гора полако једе своју економску супстанцу, а о томе увјерљиво говори и процјена која стоји у Одлуци о задуживању за 2020. годину, у којој се предвиђа да ће Црној Гори за финансирање буџета наредне године недостајати 590 милиона евра, при чему ће укупне обавезе бити 643,43 милиона евра.

    Сликовито говорећи, то значи да ће Црна Гора сваког дана 2020. морати да се задужи у просјеку за око 1,6 милиона евра како би наставила да функционише као одржив систем.

    Проблем спољног дуга

    Посебна невоља је, наравно, и то што је у највећој мјери у питању спољни дуг, јер се највећи дио обавеза које Црна Гора мора да исплати односи на кредите код „домаћих“ и страних банака, као и за отплату камата за емитоване државне обвезнице.

    Ако се има у виду да су и домаће „резидентне“ банке у деведесет одсто случајева у ствари стране банке, попут француског „Сосијете женерала“, турског „Зирата“, аустријске „Ерсте“ или словеначког НЛБ-а, онда се поставља оправдано питање да ли је и овдје суштински по сриједи унутрашњи или спољи дуг.

    Истовремено, као потврда живота на кредит свједочи и ставка у Предлогу буџета за наредну годину у којој се каже да ће се 2020. извршити отплата евро-обвезница из 2015. у износу од 321,1 милион евра, те камата по основу евро-обвезница из 2015, 2016, 2018 и 1019. године у износу од 55,13 милиона евра. А ту су и обавезе према „Кредит Свис банци“ од 14,02 милиона евра, код које су заложене црногорске државне златне резерве, као и обавезе по зајму код ОТП, „Загребачке“ и „Ерсте банке“ у износу од близу 18 милиона евра.

    Превелика зависност од странаца

    Чињеница да ће Црна Гора током 2020. отплаћивати оно што је потрошила нпр. 2015, а да ће се тек у годинама које слиједе плаћати оно од чега живи данас, те немогућност економског система да зарађује и створи неопходну унутрашњу акумулацију капитала, читаву државу и друштво ставља у веома незахвалан положај када је посриједи независност и аутономно доношење одлука у односу на представнике вањског капитала.

    Та зависност од странаца ће се убудуће само повећавати, при чему се не смије заборавити да Црна Гора није Америка, која своје баснословне дугове пребацује инфлацијом долара на друге актере у међународним пословима, а није баш ни попут Вашингтона у ситуацији да ствари по потреби решава „војном интервенцијом“.

    Елем, околност да се данас и дугови у Црној Гори званично враћају тако што се продају или дају на зајам такозване државне „златне коке“ попут Аеродрома Црне Горе, који представљају компанију од стратешке важности, само упозорава да је рок трајања актуелног економског модела при истеку, те да је право питање колико ће се и даље моћи овако.

    Нажалост, истинска је невоља што то у Влади Црне Горе као да нема ко да види, па је премијер Душко Марковић недавно рад своје Владе у претходне три године оцијенио чистом петицом. Читава ситуација утолико највише подсјећа на ону наредну изреку која упозорава да када видите да вам ствари иду исувише добро – провјерите да можда не идете низбрдо.

    Тагови:
    приватизација, дуг, црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога