Слушајте Sputnik
    Економија
    Преузмите краћи линк
    3682
    Пратите нас

    Корона криза донела је тектонске промене у економији. У ЕУ и Америци забележен је историјски пад, док ће Кина и Индија да расту, показују процене ММФ.

    Независно од тога када ће почети економски опоравак и колико ће трајати, чињеница је да ће ова година у целом свету бити изузетно тешка, указују прогнозе Међународног монетарног фонда (ММФ) и Европске комисије (ЕК), преноси Танјуг.

    Европска унија је у другом овогодишњем тромесечју забележила рекордан пад економске активности од око 12 одсто.

    То је, истичу у Еуростату, највећи пад економске активности у ЕУ од 1995. године, откако у Луксембургу систематски воде податке о кретању БДП-а на нивоу Уније.

    Како су објавили у Вашингтону, америчка економија, иначе највећа на свету, у другом тромесечју потонула је невероватних 32,9 одсто на годишњем нивоу, што су аналитичари већ оценили као „историјско“. Наравно, у негативном смислу.

    У ММФ-у су тако још у априлу прогнозирали да ће светски БДП у 2020. години потонути три одсто, а уз то, много горе ће проћи развијене економије него земље у развоју.

    Наиме, просечан пад економске активности у развијеном делу света у овој години би требало да износи 6,1 одсто, док ће пад у земљама у развоју бити знатно мањи, само један одсто.

    Берзански трговац на Њујоршкој берзи
    © AP Photo / Richard Drew
    Америчка економија потонула је у другом тромесечју за рекордних 32,9 одсто на годишњем нивоу

    Међу развијеним земљама на удару рецесије посебно ће се наћи економије Италије и Шпаније, затим Француске и Немачке, Велике Британије, Канаде, САД и Јапана.

    С друге стране, две велике економије, индијска и кинеска, годину би требало да закључе у плусу. Или, прецизније, прогнозе ММФ-а показују да би Кина, земља из које је кренула пандемија вируса корона, у овој години требало да оствари раст БДП-а од 1,2 одсто, што је за кинеске прилике иначе врло слабо, док би Индија у 2020. требало да оствари раст БДП-а од 1,9 одсто.

    ММФ очекује да ће светска економија почети да се опоравља тек следеће године, и то по стопи од 5,8 одсто.

    При том би економски раст у развијеним земљама требало да буде спорији него у земљама у развоју, односно развијени део света требало би да има економски раст од, у просеку, 4,5 одсто, а земље у развоју по стопи од 6,6 одсто.

    Упркос томе што не очекују дуготрајну кризу, економисти упозоравају да се архитектура светске економије у корона кризи почела да мења и да ће наставити да се мења.

    Корона криза је, може се рећи, унела тектонске промене у начин функционисања економија, наводи портал.

    Једна од последица корона кризе биће, упозоравају економисти, процес додатног затварања држава и трговинских блокова.

    Другим речима, европски капитал ће у будућности вероватно мање тражити прилике на ваневропским тржиштима, а више се окренути улагањима у слабије развијене европске земље, и то из једноставног разлога што неће желети репризу корона удара на кретање робе. Највероватније ће ланци набавке бити скраћени у будућности.

    Друга последица могла би бити, додају економисти, смањење значаја услужних делатности, укључујући и туризма, на економију. Уместо нагласка на услуге, „у моду“ ће се вероватно вратити реиндустријализација, што ће подстицати и Европска комисија.

    Подаци о тако великим стопама пада економске активности могу се слободно окарактерисати као урушавање економије.

    Такав пад економије последица је пандемије вируса корона и „закључавања“ економија.

    "Ти подаци су драматични, али ипак нас не воде у ситуацију из времена Велике депресије 30-их година прошлог века, када је криза трајала годинама. Све ће, наравно, зависити од кретања вируса корона, али верујем да се у следећој години може очекивати брз опоравак“, објашњава за Индекс економски аналитичар Дамир Новотни.

    И Жељко Ловринчевић из загребачког Економског института слаже се с оценом да је пад у другом кварталу драматичан. Ипак, он сматра да ће Европи за опоравак требати мало више времена.

    „Сад видимо да ово неће бити тако краткотрајно. Очекујем да би се Европа тек 2023. године могла вратити на преткризне нивое“, каже Ловринчевић.

    Тагови:
    Индија, Кина, Европска унија, Сједињене Америчке Државе, вирус корона, економска криза
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога