Слушајте Sputnik
    Економија
    Преузмите краћи линк
    0 372
    Пратите нас

    По најновијем извештају Агенције за заштиту животне средине, од амбалаже употребљене на нашем тржишту прошле године, 60 процената је сакупљено и поново искоришћено. У прошлој години око 150.000 тона амбалаже завршило је на депонијама и у природи, због чега се процењује да Србија годишње изгуби преко 100 милиона евра на секундарним сировинама.

    Прошле године на тржиште Србије пласирано је више од 370.000 тона разне амбалаже. Рециклирано је око 220.000 тона.

    „Свакако да ово није нешто чиме ћемо се задовољити и Србија ће у наредним годинама наставити да развија рециклажни систем, да унапређује проценат рециклаже, али такође размишљати о фундаменталној промени система управљања амбалажним отпадом, односно донети дефинитивно одлуку да ли ићи на депозитни систем или не“, наводи Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине Србије.

    Док држава разматра увођење депозитног система који омогућава да купац добије новац за амбалажу, Крагујевац је већ добио први рецикломат у Србији, где се за убачене флашице и лименке могу допунити картице за градски превоз и интернет.

    „Количина амбалажног отпада која завршава на дивљим депонијама, дефинитивно загађује нашу животну средину и ми морамо максимално да се потрудимо да у наредном периоду едукујемо становништво и да поставимо инфраструктуру и да спречимо да амбалажни отпад одлази на депоније. Самим тим што амбалажни отпад није само отпад, он је и одређена врста секундарне сировине која може да се преради и поново искористи“, истиче Виолета Белановић Кокић из фирме „Секопак“.

    Кристина Цвејанов из Удружења „Инжењери заштите животне средине“ наводи да Србија рециклира 37,5 одсто пластичне амбалаже.

    „Најбоље резултате имамо у рециклажи папира, јер је то доминантан материјал у привреди, 99 одсто картонске амбалаже из привреде рециклирамо“, додаје Кристина Цвејанов.

    Немамо постројења за рециклажу стакла и лименки, па тај отпад извозимо, а увозимо употребљену пет амбалажу и папир.

    „Тржиште секундарних материјала у Србији вреди између 300 и 400 милиона евра у току једне године, укључујући све материјале, гвожђе, али тих 300 милиона, ако направите производ или полупроизвод, онда је то 600 милиона. Преко 150 милиона евра долази на увоз секундарних материјала“, указује Синиша Митровић, руководилац Центра ПКС за циркуларну економију.

    Процењује се да Србија годишње изгуби преко 100 милиона евра на секундарним сировинама које су бачене, а могле би да се рециклирају, преноси РТС.

    Тагови:
    рециклажа, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога