Слушајте Sputnik
    Антички римски споменик у модерном делу Европе

    Криза ЕУ и пад Римске републике — паралеле

    © AFP 2019 / Alberto Pizzoli
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    1210
    Пратите нас

    Према мишљењу историчара Давида Енгелса, ЕУ стоји пред изазовом промене система вредности, баш као што је некад стајала и посрнула касна Римска република. Његова књига „На путу ка Империји“ носи поднаслов „Криза ЕУ и пад Римске републике“. О историјским паралелама говори аутор, професор Универзитета у Бриселу.

    Пре него што Вас питам о вредностима, које се увек помињу као кључна тачка у многим питањима која се тичу настанка и опстанка ЕУ, са којим се практичним проблемима, по Вашем мишљењу, сусреће данас једна наддржавна формација, као што се некад сусретала Римска република?

    — Готово је невероватно да су још у првом веку пре нове ере постојали слични проблеми баш као данас, на пример: висока стопа незапослености, глобализација (додуше, тада нешто попут романизације), пад традиционалних вредности, нарастајући материјализам, велики проблеми који долазе под руку са миграцијама и сеобама народа (тада у Рим и друге велике градове, данас ка Европи уопште), асиметрични ратови, бројне фрустрације на разним нивоима изазване деловањем политике, технократија, популизам, привредни, односно економски ратови… То јест, сви они проблеми који погађају Европу током последње деценије.

    ЕУ покушава као некад Римска република да изгради и задржи свој идентитет. Да ли је некада постајао „Римљанин и да ли данас постоји „Европљанин? Како се постиже тај идентитет преко државних граница и колико далеко?

    — То је најважније питање данашњице а постављено је и у мојој књизи. Рекао бих да се ЕУ налази у једној дилеми коју је сама створила, у једном неразјашњеном питању идентитета. То се најпре види кроз заједнички европски идентитет, који се базира на заједничким историјским коренима и вредностима попут религије, језика, историје уметности, схватања политике и свега онога што се природно обликовало током претходних миленијума. У том смислу може се говорити и о заједничком културном идентитету од Лисабона до Владивостока. Генерално, ЕУ се у својој политици уопште не позива на ове вредности, већ искључиво на универзалне вредности, попут слободе, једнакости и људских права. Ове су вредности наравно и беспоговорно важне, али ту не постоји ништа својствено Европи, исте ове људске вредности подржавају и, на пример, Јапан или Јужна Кореја.

    Те вредности су у ствари сигурно допадљиве, али оне саме по себи на пример једном Немцу не објашњавају зашто баш он мора да се солидарише са једним Грком или Шпанцем. У позној Римској републици околности су биле веома сличне: грађанима је било све теже да се оријентишу у једном мултикултуралном друштву које је тада било у настајању и да се осете припадницима друштва које се базирало на универзалном праву, наслеђеном из античких времена.

    Ваша књига је објављена управо пред избијање мигрантске кризе. Да ли данас, након времена које је од онда прошло, имате потребу да напишете још једно поглавље или је још тада све речено?

    — Криза са избеглицама и оно како је наше друштво у целости на њу реаговало потврђује све анализе и теорије које сам изнео у својој књизи. Што се тиче избегличке кризе, мислим да је она мање важна из перспективе финансијских или демографских последица које је оставила на одређене државе. Много је важније оно што је криза показала: како се, са једног демократског становишта, наше данашње политичке елите сналазе са оваквим кризама. Практично није било ниједног референдума о постојању опште сагласности да се прими већи број избеглица. То показује велику демократску мањкавост наших држава. Такође, показује и кризу способности европских држава у изградњи заједничког става.

    И коначно, кроз ову кризу, а посебно кроз бриселске нападе или немиле новогодишње догађаје у немачком граду Келну видимо све мањкавости механизама интеграције имиграната у европско друштво. За то су мање криви сами имигранти и њихов мањак воље, колико само то друштво у које је требало да се интегришу имигранти, а које се само распада. Све се чешће помиње значење општих људских вредности, а све мање се помиње потреба за очувањем иманентних европских вредности.

    Када би Мартин Шулц или Жан-Клод Јункер читали Вашу књигу, какве би поуке могли да извуку?

    — Тешко је, чак и немогуће да се извуку „поуке“. Али, кључна ствар је овде оно што сам већ поменуо — недостатак поимања европских културних вредности, сопствене историје, сопственог идентитета и права Европљана, очувања европских интереса и идентитета.

    Друга важна тачка је практични мањак демократије, иако је то на први поглед парадокс. Данас, чак и две хиљаде година након Рима, наше цело друштво пати од тога што је систем државних институција исувише компликован, толико да је постало готово немогуће решити проблеме попут већ поменуте незапослености, имиграције, глобализације, старења друштва или деиндустријализације… Решавање ових питања било би могуће само путем једне заједничке, дугорочно планиране реформе читавог нашег друштва. А то би све ишло врло тешко са данашњим веома кратковидим погледом и уз чињеницу да се политичке институције међусобно блокирају и тиме отежавају рад. Тако је, на крају крајева, и у Римској републици, на основама превелике сложености тадашњих институција и након вишедеценијске политичке кризе, дошло до привредног пада и потом до грађанских ратова и тиме се затворио један зачарани круг, који је тек револуцијом ауторитарног Октавијана Августа био прекинут. Зато се из месеца у месец све више плашимо да ће и будућност европских држава ићи овим путем.

    Слично:

    Сеобу народа нико не може да заустави (видео)
    Ердоган ће сахранити шансе Турске да уђе у ЕУ
    Како добити боравиште у Немачкој – примити хришћанство (видео)
    Избеглице се спаљују на грчкој граници
    Земље ЕУ не могу саме да се изборе са миграционом кризом
    Тагови:
    криза, идентитет, избеглице, мигранти, ЕУ, Давид Енгелс, Мартин Шулц, Жан-Клод Јункер, Римска република, Јужна Кореја, Немачка, Јапан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога