Слушајте Sputnik
    Саудијски краљ Саламан и амерички председник Барак Обама
    © AFP 2019 / YURI GRIPAS

    28 страница тајне и 780 милијарди долара претње (аудио)

    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1350
    Пратите нас

    Шта садржи 28 строго поверљивих страница извештаја америчког Конгреса о терористичким нападима на Сједињене Америчке Државе 11. септембра 2001. године?

    Зашто и администрација Џорџа Буша и администрација актуелног председника Барака Обаме одбијају да обелодане овај део извештаја, упркос притиску тамошње јавности? Шта је то што јавност не сме да сазна?

    Зашто је, усред обновљене приче о 11. септембру, Саудијска Арабија припретила свом најближем савезнику, Сједињеним Државама, да ће продати америчке вредносне папире у износу од скоро 800 милијарди долара? Најзад, какве би последице по безбедносну и геополитичку архитектуру Блиског истока могло да изазове ово трвење између Ријада и Вашингтона?

    Ово су биле теме „Спутњик интервјуа“ чији су гости у петак били Јован Ковачић, некадашњи дописник „Ројтерса“, председник „Ист—вест бриџа“ и члан српске групе у Трилатералној комисији, и Слободан Јанковић, научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду.

    „Оно што је до сада процурило о садржини тих 28 страница“, наводи Ковачић, „одговорност за 11. септембар у великој мери ставља на праг саудијског двора. То је поприлично лоша вест (за њих), али није изненађујућа“.

    Зашто вест није изненађујућа? Ковачић подсећа на признање шефа саудијске тајне службе који је рекао да је на сваки долар који је ЦИА уложила у борбу против талибана у Авганистану, Саудијска Арабија уложила два, „од којих је један отишао пакистанској обавештајној служби а други самим талибанима“.

    „Тако да није изненађење што су делови саудијског двора итекако подржавали тероризам“.

    И без ових 28 тајних страница конгресног извештаја, саудијске везе с међународним исламистичким тероризмом добро су познате. Ипак, одакле потиче та веза?

    Слободан Јанковић: „Ал Каида настаје у време совјетског рата у Авганистану, у који тада одлазе бројни добровољци из муслиманских земаља… Многе од тих земаља су и саме имале проблема са радикалним исламизмом, па тако и Саудијска Арабија. И почели су да прибегавају својеврсном извозу најрадикалнијих исламиста, како не би правили проблеме код куће“.

    Ковачић додаје: „Саудијски двор зависи од њихових верских, вахабијских вођа. Они толеришу саудијски двор и његово понашање које је супротно исламских нормама, чиме стичу озбиљан уцењивачки потенцијал и моћ унутар Саудијске Арабије, а они су заправо извор читавог зла о коме говоримо“.

    Тек, сматра Ковачић, притисак јавности у Америци је огроман, и, без обзира на могуће последице по односе Вашингтона и Ријада, мораће да обелодане садржај тих 28 страница. „И иначе је у тамошњој јавности огромно огорчење према Вашингтону, што се и види и по досадашњем току председничке трке. Једноставно, после 2008. године и пада ’Леман брадерса‘, амерички сан је почео да постаје ноћна мора, и преовладава уверење да вашингтонске елите не раде у интересу Америке и обичних грађана“.

    Слободан Јанковић указује да је однос два традиционална савезника, САД и Саудијске Арабије, већ неколико година напет, поред осталог, и због укидања међународних санкција Ирану, главном регионалном супарнику Саудијске Арабије, што је у Ријаду изазвало велико незадовољство.

    С тим вези, каже, „долази до једног чудног обрта у коме се Саудијска Арабија на известан начин повезује с Израелом, покушавајући преко њега да изврши притисак на Вашингтон. Отуда би ово што се сада дешава могло да се протумачи и као амерички контраудар, покушај да се Саудијска Арабија натера да се умири“.

    И само приближавање САД Ирану такође представља снажну поруку Саудијцима, напомиње Ковачић.

    Имајући у виду да су у време Обамине администрације САД Саудијској Арабији продале оружје у вредности од неколико десетина милијарди долара, више него било када раније у историји, да ли ће вашингтонски војно-индустријски лоби дозволити захлађење односа САД и Саудијске Арабије?

    Јован Ковачић: „То дефинитивно јесте велики проблем, будући да су на овој основи током последњих година и одржавани односи на линији Ријад—Вашингтон. Саудијци се протеклих година наоружавају као никад до сада, премда са скромним учинком, што се пре свега види у Јемену, где са најсавременијим наоружањем не успевају да поразе тамошње побуњенике. Али бизнис о коме говоримо је свеједно огроман, тако да ће то сигурно бити отежавајућа околност за раскид односа“.

    Ипак, сматра саговорник Спутњика, „Америка губи интерес за Блиски исток, зато што више не зависи од тамошње нафте у мери у којој је зависила раније… И Блиски исток сигурно за неколико година неће изгледати као што изгледа данас. Стара савезништва се мењају, а улазак Русије, као и укидање санкција Ирану, свакако су утицали на промену динамике односа у том региону. Врло интересантна су времена пред нама“.

    Слободан Јанковић износи прогнозу која је нешто невеселија: „Блиски исток остаје битан, нафта и даље остаје јако важан фактор у светској политици. Интервенцијом у Сирији Русија се вратила у улогу велике силе, али, плашим се да ће сукоби у овом региону бити настављени и у будућности“.

    Слично:

    У Саудијску Арабију пребачено девет заробљеника Гвантанама
    Саудијске власти прете: Распродаћемо сву имовину у САД
    Испорука С-300 Ирану узнемирила Израел и Саудијску Арабију
    Нафтна криза повећава војне расходе у читавом свету
    Саудијска Арабија умешана у терористичи напад на САД?
    Обамине добре идеје и трагичне одлуке
    ФТ: Саудијцима кориснија сарадња са Москвом него са Вашингтоном
    Тагови:
    11. септембар 2001, односи, нафта, Даеш, Ал Каида, Барак Обама, Јемен, Израел, Саудијска Арабија, САД, Иран, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога