Слушајте Sputnik
    Јужни ток

    Хоће-неће „Јужни ток“ да креће

    © AP Photo / Marko Drobnjakovic
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Милош Ћурчин
    0 390

    Питање изградње гасовода „Јужни ток“ поново је постало актуелно након изјаве руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова да тај пројекат „још увек није отписан“.

    Главно питање је, међутим, како ће се тим поводом поставити Вашингтон, будући да су Сједињене Државе највећи противник ове сјајне прилике за Русију да додатно ојача своје економске везе са Европом, сматра уредница портала „Балкан магазин“ и стручњак за енергетику Јелица Путниковић.

    „Као и сваки добар трговац“, каже она, „Русија своје потрошаче у јужном делу Европе неће оставити без гаса, јер не жели да на тај начин препусти то тржиште некој другој земљи, иако је свима познато да државе тог дела Старог континента, сем Турске, и нису велики потрошачи“.

    Главни адут у овој причи, наводи Јелица Путниковић, свакако је Турска, која, упркос затегнутим односима са Москвом, заузима друго место — после Немачке — по количини увоза руског гаса.

    „С обзиром на то да је турска индустрија и даље у развоју, потреба за плавим енергентом ће само расти“, објашњава уредница „Балкан магазина“.

    Међутим, како наглашава, у целој тој заврзлами највећи проблем представљају Сједињене Државе, с обзиром на то да је њихова иницијатива против руских гасовода који се граде како би снабдевали Европу чисто политичке, а не економске природе.

    „Вашингтон не жели да дозволи да Русија додатно ојача своје економске везе с Европом и да, захваљујући продаји природног гаса, тамо има стабилно тржиште и платежне купце, као што су европске земље. ’Јужни ток‘ је пропао због ангажмана америчких политичара — не само у Бриселу, већ и у Бугарској — као и због усвајања Трећег енергетског пакета. Зо је такође учињено на инсистирање америчких званичника“, наводи Јелица Путниковић.

    Усвајањем Трећег енергетског пакета, објашњава она, Европа је хтела да удовољи Сједињеним Државама, иако тај пропис, како каже, „нема никакве везе са здравом памети“.

    „Тим пакетом Европа је обавезала све који желе да граде гасоводе да приликом изградње оставе простор за још неког додатног транзитера — иако је свима јасно да нико не гради гасовод већег капацитета како би касније неки ’случајни продавац‘ могао кроз те исте цевододе да пропушта свој гас“, наглашава Путниковићева.

    С обзиром на то да већ постоји Меморандум о разумевању о изградњи гасовода, који су потписали руски „Гаспром“, италијански „Едисон“ и грчка компаније ДЕПА, оно што је сигурно је да реализација тог пројекта неће почети док год се не обезбеди гас који ће тим гасоводом кренути.

    Чињеница да је Италија, која је учествовала и у претходном покушају изградње „Јужног тока“, поново ушла у преговоре с „Гаспромом“ јасно показује да су италијански званичници прво размотрили све друге доступне могућности за набавку гаса за територије на југу Италије, али да су схватили да боље решење од руског гаса не постоји, каже Јелица Путниковић.

    „Такви пројекти се планирају годинама унапред пре него што уопште почне њихова реализација. Подсећам да је планирани ’Јужни ток‘ требало да има два крака — један од Бугарске до Аустрије, а други ка Грчкој, па преко Јадранског мора до Италије. Управо је то тај пројекат о којем се поново прича — гасна веза између Русије и Италије“, закључује саговорница Спутњика.

    Тагови:
    Јужни ток, Јелица Путниковић, Сергеј Лавров, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога