Београд+ 14°C
Ниш+ 10°C
Слушајте Sputnik
    Носач авиона у Јужном кинеском мору
    © REUTERS/ Romeo Ranoco

    Нова битка за Пацифик (аудио)

    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Никола Врзић
    0 3333610

    Будући да многи међу дежурним креаторима спољне политике САД у Кини, а не у Русији, виде свог главног будућег геополитичког ривала (док савез ове две државе наставља да представља праву ноћну мору), можда и не чуди што су опасни блиски сусрети америчких и кинеских оружаних снага у Јужном кинеском мору у последњих годину-две дана све учесталији.

    Звецкање оружјем прати и заоштрена реторика и даље хлађење односа између Вашингтона и Пекинга, као и престројавање регионалних савезништава у ишчекивању исхода битке за утицај на Пацифику која ће последице, неминовно, оставити и на укупну архитектуру глобалног односа снага.

    Таласање Јужног кинеског мора и догађаји на југоистоку Азије били су тема „Спутњик интервјуа“ у петак, чији су гости били Милорад Денда, бивши дописник наших медија из Пекинга, и Борислав Коркоделовић, вишедеценијски спољнополитички уредник у Танјугу чија је ужа специјалност управо овај, све немирнији, југоисточни део Азије.

    „САД су пре неколико година прогласиле свој повратак у тај део света, на азијско-пацифички простор“, указује Милорад Денда. „То је, наравно, изазвано растом Кине и њеног утицаја, која је у протеклих петнаестак година, док је Вашингтон био забављен Авганистаном, Ираком и Блиским истоком уопште, доспела у сам светски врх, и по свом економском развоју али и по својим војним капацитетима.“

    „САД, као водећа светска сила, једноставно желе да буду питане о свим најважнијим темама у свету, а југоисточна Азија представља део света који је мотор читаве светске привреде у овом тренутку“, наводи Борислав Коркоделовић.

    Зашто је, уопште, баш Јужно кинеско море толико значајно да Кина у њему гради вештачка острва, а америчке поморске и ваздухопловне снаге кроз њега патролирају све агресивније и провокативније?

    Милорад Денда: „Јужно кинеско море један је од највиталнијих поморских путева на свету. Вредност робе која прође тим морем (преко пет хиљада милијарди долара годишње) представља више од 50 одсто укупне поморске трговине на читавом свету. Већ ове бројке говоре довољно о значају ове руте, због чега и јесте у току, како и сами Кинези кажу, дуга игра са Сједињеним Америчким Државама за контролу тог мора и тог пловног пута.“

    Важан економски, али све више и политички фактор у азијско-пацифичком региону представљају и земље АСЕАН-а, указује Борислав Коркоделовић: „Земље АСЕАН-а, десет земаља југоисточне Азије са око 620 милиона људи, јесу, поред Кине и САД, важан фактор у догађањима у овом региону. То је наступајућа економска сила која формира сопствену економску заједницу. Од 1. јануара ове државе су укинуле царине и трговинске баријере, и већ данас је АСЕАН по свом укупном бруто домаћем производу шести или седми ентитет у свету, а очекује се да ће после 2020. године избити на четврто место.“

    „САД покушавају да себи привуку земље АСЕАН-а, што се види по Транспацифичком трговинском споразуму у који су укључене све те земље, а Кина је искључена“, додаје Денда.

    Како ће се, у текућем одмеравању снага, определити земље АСЕАН-а? Недавно је, наиме, одржан самит ових земаља и Русије, блиског савезника Кине, после кога је најављено уздизање њихових односа на ниво стратешког партнерства.

    Борислав Коркоделовић: „АСЕАН је својеврсна загонетка. Тих десет земаља, које су у овај спор Кине и САД увучене против своје воље, имају различите интересе и циљеве. Филипини су на страни САД, ту је и Вијетнам у коме је ових дана боравио председник САД Барак Обама. Снажни пак кинески савезници су Камбоџа и Лаос, а негде између су Тајланд, Индонезија и Малезија.“

    Кина, међутим, тренутно можда има и пречу бригу од питања којој ће се страни приклонити државе АСЕАН-а. Јужно кинеско море, наиме, није значајно само због споменуте вредности поморског транспорта, већ је за Кину и од, практично, животне важности, будући да кроз њега тече нафта из Персијског залива. А још 2004. године, у извештају „Енергетска будућност Азије“ Пентагоновог одељења за стратешко процењивање, разматране су америчке могућности спречавања кинеског увоза енергената преко Јужног кинеског мора.

    Милорад Денда: „Кини је у овој фази важно да не буде могуће одсецање њених поморских путева, због чега је и ставила нагласак на развој своје морнарице… Насупрот томе, у америчкој стратегији на Пацифику, још од краја Другог светског рата и настанка Народне Републике Кине 1949. године, садржан је јак елемент окруживања и обуздавања Кине. Америчке трупе присутне су у великом броју у читавом овом делу света, од Јапана до Сингапура, и поставља се питање шта ће оне тамо. Опасности од Јапана нестало је после његовог пораза у Другом светском рату, падом Берлинског зида нестала је и опасност од комунизма. Одговор је једини могућ: то је нарастајућа снага Кине, као јединог супарника у том делу света…“

    Кина за сада, наводе саговорници „Спутњика“, делује одбрамбено, „трудећи се да онемогући Сједињеним Државама да буду искључиви арбитар у овом региону“, а „сигурно је да ћемо бити сведоци једно дужег одмеравања снага између силе број један, Сједињених Америчких Држава, и Кине као силе у нарастању“.

    А време ће показати хоће ли, после овог одмеравања снага, стратешка веза Кине са Индијом и Русијом, ојачана Ираном, о којој је ових дана у Пекингу говорио председник Индије Пранаб Мукерџи, „створити нови глобални поредак који ће фокус одвратити од западног милитаризма“…

     

    Тагови:
    геополитика, Јужно кинеско море, САД, Кина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога