Слушајте Sputnik
    Графит у Косовској Митровици
    © AFP 2019 / SASA DJORDJEVIC

    Косовски мит би живео и да Срба нестане (аудио, фото)

    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Пише
    41120
    Пратите нас

    Можемо ли се одрећи Косова и Метохије, а сачувати свој национални идентитет? И да ли је „богохулно“ рећи да ти Косово не значи ништа?

    Нема анкете у Србији у којој када се постави питање да ли сте за ЕУ ако то подразумева одрицање од Косова обично око 70 одсто испитаника одговори негативно. Ипак, у српској елити, па и међу политичким странкама, има и оних који сматрају да је Косово већ изгубљено и да зарад будућности Србије треба, како кажу, збацити то бреме да бисмо брже могли напред. Шта Косово значи за национални идентитет Срба у емисији Спутњик интервју говорили су писац Александар Илић и Ненад Васић, сарадник Института за међународну политику и привреду.

    Ненад Васић, сарадник Института за међународну политику и привреду
    © Sputnik /
    Ненад Васић, сарадник Института за међународну политику и привреду

    По мишљењу Васића, било какво решење за Косово мора бити трипартитно постигнуто — од Срба, Албанаца и међународне заједнице која је посредник у преговорима, а то решење мора бити одрживо и примењиво у некој блиској будућности. Дакле, уважавају се сви, као и оно што учеснике преговора чини оним што јесу. И та врста идентитета остаје и она је непромењива категорија, али свакако нас тај искључиви идентитет не дефинише као људе, него „полиидентиет“ јер смо „сви помало још понешто поред онога што јесмо“.

    „Косовски мит не мора да буде део српског националног бића јер мит је идеална творевина и може да опстане и без одређене територије, односно да опстане и ако се одрекнемо територије“, сматра Илић.

    Он истиче да мит као такав може да опстане и без самих Срба, а не само без географског упоришта и подсећа на мноштво примера у историји да неки народи и цивилизације престају да постоје, а да су иза њих остали митови и легенде.

    На опаску да Косово није само мит него се тамо налазе и наши манастири и културна баштина које Албанци чак покушавају да присвоје и на питање шта би било са тим манастирима кад бисмо се одрекли Косова, наш саговорник одговара да наше наслеђе вероватно не би опстало, уколико га неко са стране, међународна заједница или нека од великих сила, не би заштитио.

    Књижевник Александар Илић, један од аутора и приређивача збирке „Приче о Косову“
    Књижевник Александар Илић, један од аутора и приређивача збирке „Приче о Косову“

    „Али мислим да не треба мит да буде нешто што ће да нас одређује него стварност“, додао је Илић.

    Та стварност, по оцени Ненада Васића, бар кад је реч о законској регулативи на КиМ, таква је да штити наше споменике јер је косовски парламент регулисао позицију СПЦ и осталих верских заједница на прихватљив начин.

    Међутим, упозорава Васић, проблем је политички контекст и велика социјална трвења која тамо постоје „па неки мисле да ће атаком на те објекте, рушењем, паљењем, или прогањањем и ширењем дезинформација да постигне неки позитиван ефекат, што нико никад није постигао, па неће ни тамо“.

    Зато је важно да та тема буде у фокусу медијске пажње и зато је позитивна чињеница да је то питање и део бриселске агенде, додаје он, напомињући да о свему томе треба дискутовати стручно, без емоција и импутирања, а нарочито не треба да постоји институт колективне кривице.

    Да питање Косова остаје у фокусу показује и чињеница да је оно честа тема истраживања јавног мњења. Притом, обично се мисли да би се младе генерације лакше одрекле Косова, али неке анкете показују да и међу младима има доста оних који не би пристали на тако нешто. Александар Илић каже да ни сам не зна шта би заокружио, ако би то било референдумско питање, али да за њега лично Косово не значи „готово ништа“.

    „Можемо извући разне поуке о томе шта смо погрешно урадили на Косову или шта смо добро урадили. То може бити корисна лекција за будућност. Али шта сад радити са самим Косово нисам сигуран да бих на то могао да одговорим. Ближа ми је варијанта да је Косово изгубљено и да гледамо да спасемо шта се спасити може. Изгубили смо рат 1999, направили много грешака на Косову 90-их и садашња ситуација је цена за те погрешне одлуке“, објашњава Илић.

    На питање да ли можда доста људи тако мисли, али сматрају да је „богохулно“ да то и кажу у анкетама, Васић истиче да анализа истраживања јавног мњења даје доста контрадикторне закључке, јер је већина људи емотивно, а не рационално и прагматично опредељена око тога.

    „Са друге стране, имате двојак приступ да кад људе питате да ли су за то да Косово буде део Србије већински кажу да јесу, а кад их питате да ли је то могуће опет већински кажу да није могуће“, наводи Илић и напомиње да то фактичко стање морају да узму у обзир они који одлучују у наше име.

    Према његовим речима, о свему томе би се могло говорити на више начина: једна је ствар кад сте тамо рођени и везани имовински, друга димензија је политичка која подразумева партијске, идеолошке разлике, атавизме, историјска уверења, политичке филозофије. Трећи приступ је културни, који је јако важан у смислу идентитета. За неког ко је верник постоји религијска димензија, а о Косову се може говорити и са метафизичког становишта у смислу предања које људе опредељује за „земаљску“ или „небеску Србију“.

    Ништа од тог се не може игнорисати, сви имају право да се око тога изјасне, али оног тренутка ако буде референдума, што је најдемократичнији институт, свако ће имати право да каже шта мисли и већинска воља треба да се поштује, уверен је Васић.

    Наши саговорници су прокоментарисали и везу Косова и СПЦ, с обзиром да је тешко замислити да би СПЦ икада могла да се одрекне Косова као дела српског националног простора. На питање да ли бисмо се онда одрицањем од Косова посредно одрекли и свог православног бића, Илић каже да је управо у томе садржан добар део проблема јер је грешка повезивање нације и религије. Он истовремено сматра да је могуће да црква у неком тренутку каже да Косово није део Србије јер, ако је на стотинак километара од Београда потопљена црква из 15. века, „кад ми потапамо овде где смо сто одсто Срби шта ће тек да буде са тиме на Косову“.

    Васић, међутим, сматра да је православље битна одредница српског идентитета, културног и религијског, али додаје да ако се погледају епархије СПЦ на територијама Срба у окружењу то показује да је врло битно сачувати оно што вас одређује и да то унапређујете и негујете, а да они који то не поштују да то не угрожавају јер су то вредности грађанске државе.

    „Кључна ствар је овде управо у толеранцији, у некој врсти коегзистенције. Да ли ћемо ми то успети да нађемо као људи и ова генерација људи на власти на Западном Балкану то је друго питање, али хоћу да будем умерени оптимиста. Док год се дијалог води, док год стране које су укључене у процес преговора уважавају различитости ми смо на добром путу“, закључио је Васић.

    Тагови:
    Спутњик интервју, Александар Илић, Ненад Васић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога