Слушајте Sputnik
    Турски министар иностраних послова Мевлут Чавушоглу

    Чавушоглу: Турска и Русија морају заједно да прекину рат у Сирији

    © AP Photo / Burhan Ozbilici
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    0 141
    Пратите нас

    Министар иностраних послова Турске Мевлут Чавушоглу дао је ексклузивни интервју дописнику Спутњика уочи посете председника Русије Владимира Путина Истанбулу, у којем је коментарисао ток нормализације билатералних односа Русије и Турске и изнео своје прогнозе о будућности даљег развоја сарадње двеју земаља.

    „Застој у нашим односима трајао је готово осам месеци и сада обе стране улажу активне напоре да надокнаде могућности пропуштене за то време. Поред тога, подржавамо дијалог усмерен на отклањање несугласица у вези са низом питања“, рекао је Чавушоглу.

    Према његовим речима, тренутно је највише пажње усмерено на сиријски проблем. 

    „Са друге стране, предузимамо кораке да се обнове наши економски и политички односи и да се подигну на нови ниво. Током нашег првог сусрета о томе је говорио и господин Путин. Један од кључних праваца јесте сфера енергетике“, нагласио је Чавушоглу. 

    Турски министар је оценио да је учешће руског председника у раду Светског енергетског конгреса одраз договора који су са Русијом постигнути раније, као и подршке Турској. 

    „Препреке за трговинску размену и путовања наших грађана постепено се отклањају, мада нам предстоји низ корака у том правцу, када је реч о нашим очекивањима од руске стране у тој области. Ја сам родом из Анталије. Тај регион је познат по свом туристичком потенцијалу, али истовремено, овде је веома развијена и пољопривреда. Волео бих да искористимо то и да још једном замолимо руску страну да укине ограничења на извоз пољопривредних производа у Русију“, рекао је Чавушоглу.

    Тајна дипломатија 

    Говорећи о дипломатским контактима које су руска и турска страна одржавале ради превладавања кризе у односима и о улози појединих политичара, Чавушоглу је истакао да је реч, пре свега, о сусретима са руским шефом дипломатије Сергејом Лавровом у оквиру међународних скупова, као и о истовременом одржавању контаката са руским колегама на разним друштвеним платформама.

    „Говорим, пре свега, о (председници Савета Федерације Валентини) Матвијенко и другим политичарима. Сви су желели да односи буду нормализовани, али су чекали да се стекну услови за то. Да би то постало могуће, ми смо под руководством председника (Реџепа Тајипа Ердогана) предузели низ корака. Било је пријатеља који су нас подржали по том питању. Један од њих је био бивши немачки канцелар Герхард Шредер, који је у добрим односима како са Путином, тако и са Ердоганом“, испричао је Чавушоглу. 

    Значајна је, како каже, била и помоћ шефа Дагестана Рамазана Абдулатипова и председника Татарстана Рустама Миниханова, као и председника Белорусије Александра Лукашенка који је изнео низ корисних предлога за решавање кризе. 

    „Више пута смо наглашавали значајну улогу, посебно у завршним етапама, (председника Казахстана) Нурсултана Назарбајева и председника Азербејџана Иљхама Алијева. Те државе, као и Казахстан и Азербејџан, братске су Турској. За њих је веома значајно да се развијају хармонични односи са Турском и Русијом. Због тога желимо још једном да им изразимо захвалност“, навео је Чавушоглу. 

    Међу онима који су допринели да Русија и Турска обнове односе, према речима шефа турске дипломатије, јесте и бивши руски посланик азербејџанског порекла Фардах Ахмедов који је Ердогану предложио да напише Путину писмо и објаснио му да би то могао да буде кључни корак, који би могао да донесе бољи резултат, него преговарање преко посредника. 

    „Као што је познато, предлози Ахмедова су се показали као делотворни. Изражавамо му велику захвалност за помоћ“, додао је Чавушоглу. 

    Сарадња у енергетској сфери

    Говорећи о преговорима Турске и Русије о изградњи гасовода „Турски ток“, Мевлут Чавушоглу је навео да велики значај има и реализација пројекта нуклеарне електране Акују и изградња првог крака гасовода. 

    „Пројекат ’Турски ток‘ смо ми предложили руској страни. Његов први крак би требало да задовољи потребе Турске за природним гасом. Њиме ће се у Турску испоручивати гас у обиму од 16 милијарди кубних метара. Други крај је усмерен ка европском тржишту. Русија намерава да реализује тај део после добијања неопходних гаранција, што је потпуно природно, имајући у виду економске услове у којима се налазимо“, истакао је Чавушоглу и додао да се сада воде билатерални преговори чији је циљ потписивање коначног споразума. 

    „Турска нема енергетске резерве, али је наша земља транзитна држава, она се претворила у енергетски ’хаб‘. Постоји пројекат ТАНАП (Јужни гасни коридор), тече процес нормализације односа са Израелом, постоје налазишта на Кипру. Када говоримо о доспевању тих ресурса на светско и европско тржиште, њихова испорука преко територије Турске је најисправнија и најперспективнија варијанта. Наравно, Турска жели да диверсификује изворе енергије. Куповаћемо их од оне земље која предложи најпогодније услове“, рекао је Чавушоглу. 

    Према његовим речима, у овом тренутку Русија је, поред Азербејџана, земља која продаје гас Турској по најповољнијим условима, што је веома значајно за турску економију. 

    „Због тога намеравамо да у будућности развијамо сарадњу у сфери енергетике са Русијом, посебно у оквиру та два велика пројекта“, нагласио је Чавушоглу. 

    Сарадња у решавању сиријског проблема 

    Одговарајући на питање о могућем формату сарадње Русије и Турске у сиријском правцу, Чавушоглу је навео да није исправно да се билатерални односи развијају под условима који се тичу ситуације у другој земљи. 

    „Ми не говоримо о томе да ’јачање наших билатералних односа зависи од политике Русије према Украјини и Криму‘. У том смислу постављање услова те врсте није исправно. Уместо да једни против других користимо несугласице, морамо да разговарамо о томе како да најефикасније градимо дијалог и да размотримо све несугласице“, рекао је Чавушоглу и додао да је већ током првог састанка са Лавровом говорио о томе. 

    „Русија и ми се разилазимо у низу ставова о сиријском питању. Али и проблем у Сирији такође није решен. Како заједничким напорима можемо да допринесемо његовом решавању? Уместо да инсистирамо на томе да друга страна промени ставове, треба да размотримо како да зауставимо сукобе у земљи, како да постигнемо политичко решавање кризе, како да сиријском народу доставимо хуманитарну помоћ. У том питању Турска заузима чврст став, залажемо се за стабилност и мир у Сирији, за очување територијалне целовитости, прекид борбених дејстава, политичко решавање кризе“, нагласио је Чавушоглу. 

    Турска је, према речима дипломате, подржала све одлуке које су усвојене у вези са одржавањем примирја и испорукама хуманитарне помоћи. 

    „Када сукоб буде прекинут, неће бити потребно да једни другима постављамо услове. Можемо да се не слажемо у вези са неким питањима, али чак и ту треба да одржавамо отворени дијалог, користећи све доступне дипломатске механизме. Управо то разумевање лежи у основи договора који су постигли Ердоган и Путин“, закључио је Чавушоглу. 


    Тагови:
    обнова сарадње, ТАНАП, турски ток, Гасовод, сарадња, гас, енергетика, Мевлут Чавушоглу, Нурсултан Назарбајев, Реџеп Тајип Ердоган, Владимир Путин, Сергеј Лавров, Азербејџан, Европа, Сирија, Украјина, Крим, Русија, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога