Београд+ 5°C
Ниш+ 12°C
Слушајте Sputnik
    Момчило Крајишник

    Крајишник: РС смо створили без савезника — осим Бога на небу и народа на земљи

    © AFP 2017/ ELVIS BARUKCIC
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    0 683

    Ако се наставе овакви притисци на Републику Српску, Босна и Херцеговина не може опстати, каже први председник Скупштине РС Момчило Крајишник. У разговору за Спутњик истиче да српски народ у БиХ треба јасно да одреди којим путем жели да иде, а као стратешки циљ да постави уједињење са Србијом, али да томе тежи мирним путем.

    Поводом 25. годишњице Републике Српске као један од њених оснивача Крајишник подсећа да је за време рата једини задатак био да се сачувају животи. Данас каже да, иако је помало разочаран у односу на прве, идеалистички замишљене циљеве, с оптимизмом гледа у будућност. Република Српска није далеко од окружења, цели простор бивше Југославије је оптерећен кредитима, проблемима, разликама, али сматрам да ће сутра бити боље, верује Крајишник.

    У односу на оно како је РС изворно замишљена доста овлашћења јој је одузето. Да ли видите неки начин да се та изворна овлашћења врате?

    — Недопустиво је да су овлашћења која смо ми прихватили као компромисно решење фактички украдена од РС и нашег народа који овде живи. Моја је сугестија нашим политичким првацима који воде наш народ да морају јасно да кажу шта наш народ мисли о БиХ, а то је да се све оно што је украдено мора вратити. Никад се не бих плашио нечег на шта имамо право и сматрам да се за то треба врло снажно залагати. Нормално, утопија је да очекујемо од оног који нам је то украо да ће то добровољно прихватити и да се неће противити. Зато би требало бити одређенији и јасно казати — БиХ не може да опстане уколико се настави притисак на српски народ и на РС на недопустив начин. Ако неко хоће да дође до распада БиХ онда је то најбољи пут, јер овакви притисци на РС и српски народ сигурно неће довести до учвршћивања БиХ, него до њеног слабљења.

    Доста се прича, посебно после референдума о Дану Српске, о могућности нових аранжмана. И сам Милорад Додик каже да има план за враћање одузетих овлашћења. Да ли је, по Вашем мишљењу, перспектива да РС остане један од ентитета у БиХ или видите могућност да се она можда осамостали и припоји Србији?

    — Никад се не треба сустезати, иако политички то сигурно није баш потпуно модро, од артикулисања жеље народа који представљате. Ја нисам у политици, па могу то слободније да кажем: српски народ би желео да РС на неки начин има много већу самосталност и на крају крајева да ми сами о себи одлучујемо. 

    Ипак је БиХ постала једно тешко бреме. БиХ је скупа држава и ако нас неко још стално прозива да смо геноцидни, да смо нешто учинили нажао другим народима, а нама нико ништа није урадио лоше, онда сигурно да је то бреме тешко поднети без одговарајућег одговора. Уколико естаблишмент из реда муслиманског народа не промени приступ и ако не буде флексибилнији, или ако не буде схватио да се у БиХ ништа не може десити без сагласности три народа, онда ће БиХ тешко опстати. Моје је мишљење да руководиоци РС морају да оду у Скупштину и да кажу: „Хоћемо да се наш народ преко посланика определи какву БиХ у будућности види“.

    Ко ту треба да одигра кључну улогу — да ли је то међународни фактор, да ли је то Србија која треба да подржи РС у евентуално таквом настојању? Или мора доћи до договора сва три народа?

    — У БиХ нити би требало, нити се може шта десити без сагласности три народа, јер је то један троножац. Може се на силу свашта урадити, али ја сматрам да српски народ не треба ништа на силу да ради. Као што се ми не слажемо што су на силу покушали да нам отму КиМ, тако и ми не треба да прихватимо да се на силу нешто може десити. Али не може нас ни нико на силу натерати да живимо у БиХ ако нам нешто није добро. Због тога они који највише заговарају БиХ морају да схвате да греше. Не могу они да врше притисак на српски народ да остане у том врло лошем браку. Основно је да три народа у БиХ седну, разговарају и нађу решење. Притом, ми не треба у овом моменту да излажемо и гурамо испред себе Србију. Односи су сада добри и велика је ствар кад руководство Србије није препрека неким нашим хтењима и та захвалност треба да буде велика. Добро је што смо поправили наше односе и што су они више него братски.

    Које су највеће претње за РС, да ли је то Уставни суд, међународни фактор или можда џихадисти?

    — Највећа препрека, оно што угрожава РС, јесте економска ситуација. Није лоша економска ситуација само у РС, она је лоша и у Србији, Хрватској, Федерацији, Македонији, у целом нашем окружењу. Врло лошом приватизацијом уништена је привреда и данас је то врло тешко покренути. Мислим да је РС богата држава, имамо богате ресурсе, само их треба мобилисати, отворити радна места и сачувати народ на овим просторима. А што се тиче страног фактора мимо РС, мислим да је недопустива злоупотреба Уставног суда БиХ. Није нико против Уставног суда. Уставни суд треба да постоји у свакој држави — иако је БиХ једна сложена заједница, више него држава. Али не може га неко злоупотребити. И не може неко рећи: „То је сад етикета Уставног суда и морате га поштовати“. Не можете поштовати никога ко наопако ради. Недопустиво је да је неко дозволио — а прво приговарам високом представнику — да се злоупотребљава једна погрешна, потпуно неуставна и неутемељена одлука и да се каже да ми немамо права да славимо свој празник. РС није створена вољом три народа који живе у РС, она је створена само вољом само српског народа, с тим што у РС нико нема право да има веће привилегије, сви морају бити равноправни. Али ако је створена вољом српског народа онда тај народ, апсолутна већина грађана има право да слави тај празник. А то не треба да буде само Дан Републике, то је крсна слава, традиција тог народа.

    Ви сте један од оснивача РС, имате организацију Асоцијација стваралаца РС. Чиме се она бави?

    — Ствараоци су људи на разним нивоима који су учествовали у стварању РС од 1992. године наовамо. Ти ствараоци и то удружење фактички чувају тековине тог великог подухвата. Да би РС постала, да би била успостављена, била су потребна два временска периода: време стварања и време одбране РС. Време стварања је било до рата и протеже се кроз цели рат, а време одбране РС — то су наши борци, они су 6. априла стали у ров и бранили РС. Те две компоненте обухватају фактички цели наш народ. То је цела армија народа јер ми нисмо имали савезника нигде у свету, имали смо Бога на небу и наш народ на земљи и уз ту подршку је створена РС.

    Вама је суђено у Хашком трибуналу. Тренутно су пред тим судом при крају процеси Радовану Караџићу и Ратку Младићу. Какав исход очекујете и шта мислите да ли ће и како то утицати на РС?

    — Ко год Вам каже да зна шта ће бити игра се улоге пророка. Нико то не зна, само зна Бог. Многе ствари могу да буду на овај или онај начин. Нормално, кад наш народ гледа како су се неки процеси одвијали мало је оптимизма да би се ствари могле десити позитивно. Под позитивним стварима мислимо да би требало да буде ослобађајућа пресуда, да неко каже да ће Караџић или Младић ићи кући. Али оно што могу рећи то је да знам сто одсто за Караџића — он није крив. Све што га оптужују је иста оптужница која је била као код мене — и знам тачно сваки моменат да ли стоји као оптужба или не. За Младића не знам шта је било у Сребреници, али знам да се пре, кад год је долазио на наше састанке, увек залагао против било каквог злочина. Резултат може бити да буду и осуђени, али ће на крају крајева бити награђени јер су они жртвеници за РС. А како награђени? Тако што ће њихово дело надживети њих као што ће надживети и мене и све нас, а то је велика награда за коју се некада исплати да човек буде и жртвеник. У сваком случају, правда ће увек победити и ми треба да се радујемо да ће та правда на крају произвести добро којим ћемо ми сви бити задовољни.

    Шта је то што они који руководе РС никада не би смели да забораве и који су њени главни ослонци?

    — Никад се не смеју заборавити жртве, људи који су погинули за РС. Никад се не смеју заборавити деца наших бораца који су погинули. Али оно што треба да буде водиља свима нама јесте да се мора тачно знати каквим путем идемо напред. Ја сматрам да ми треба да тежимо максимално дозвољеној вези са Србијом зато што је Србија наша матица и ако би се омогућило да се српски народ уједини, да РС може да се уједини са Србијом, ја бих увек то поставио као наш стратешки циљ. 

    То је природно. Сматрам да међу нама, између муслимана, Хрвата и Срба у БиХ, никада не треба да буду границе, тарабе. Али је природно да Срби живе са својим народом, као и Хрвати са својим, и да муслимани имају своју државу због тога што су муслимани постали народ и ма како ми то говорили, они једноставно не желе да буду ни Хрвати, ни Срби, они желе да буду муслимани Бошњаци и то треба омогућити. То је и током преговора била тема разговора. И ја сматрам да се не треба сустезати и рећи шта су жеље нашег народа. Али понављам, никад те жеље не треба остваривати на силу, него треба тежити и договарати се са друга два народа да се нађе решење које би било потаман за све нас.

     

    Тагови:
    Дан Републике Српске, Момчило Крајишник, Република Српска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога