Београд+ 3°C
Ниш+ 5°C
Слушајте Sputnik
    Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић

    Ђурић најавио: И убиство Ивановића на бриселски сто (видео)

    © Sputnik/ Александар Милачић
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    Како Спутњик јавља (43)
    2516

    Убиство Оливера Ивановића је било и јесте огроман ударац за све Србе, посебно за оне на КиМ, и зато је важно да дође до неког напретка у истрази. Критиковали смо покрајинске органе што у првим недељама нису сарађивали са званичном истрагом наших органа, али пре неколико дана почели су да достављају податке, каже шеф Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.

    Најважније је, истиче он у интервјуу за Спутњик, да се води професионална истрага у коју могу да верују и Срби и Албанци. 

    — Не можемо бити задовољни док не сазнамо ко су не само извршиоци него и наручиоци овог чина. Немам пуно поверење у политичке кругове у Приштини и у то да неки од њих неће покушати, и да већ не покушавају, да манипулишу овим, али баш је зато важно да истрага буде обављена професионално.

    Да ли очекујете да ће ово убиство бити решено?

    — Оно мора бити решено, и наши органи наставиће своју истрагу и захтеваће интензивнију сарадњу. То је нешто о чему ћемо у наредном периоду разговарати и у оквиру дијалога Београда и Приштине. Нема стајања док се не сазна ко и зашто.

    Приштина ће 17. фебруара обележити 10 година самопроглашене независности Косова, а тамошња штампа спекулише да Србија тим поводом шаље тенкове на административну линију. Шта је Косово постигло за ових 10 година, а како оцењујете дизање тензија тим дезинформацијама?

    — Бојим се да на ову 10. годишњицу тзв. независности наша јужна покрајина и њено руководство нема богзна чиме да се похвали: нису чланови ни УН, ни Савета Европе, нити било које друге релевантне међународне организације, незапосленост је близу 70 посто, имамо највећи проценат добровољаца у тзв. Исламској држави. За претходне две деценије изграђено је, веровали или не, 900 и нешто верских објеката, углавном финансираних из земаља Блиског истока. Ако томе додамо податак да је 140.000 људи напустило ову нашу покрајину за претходне две године, видимо да је обичан народ, да су већински Албанци сатерани у ћошак. Са једне стране неподношљива економска ситуација, са друге, врбовање за различите екстремистичке покрете и за све то време криминална елита која је уплетена у терористичке активности с почетка и током деведесетих још увек је на власти.

    Рекли сте да Приштина нема много разлога за оптимизам, али изгледа да њихови званичници не мисле тако…

    — Њима је фантастично. Они су у тај рат и ту тзв. независност ушли у војничким чизмама и без икакве имовине, а сада су сви мултимилионери и имају раскошне резиденције по КиМ, док омладина бива препуштана улици, емиграцији, радикалном исламском екстремизму и наркоманији.

    Хашим Тачи очекује да ће током ове године бити потписан договор са Београдом. Да ли мислите да је то реално и да ли би у њему могла да се нађе формула која подразумева столицу за Косово у УН?

    — Веома је важно да дијалогу дамо простор да дише, пошто видим да неке земље већ унапред говоре шта не може да се дâ Београду као уступак, а у корист Приштине. Веома је важно да дијалогу приступимо отвореног ума, са јасном свешћу шта можемо и не можемо, шта желимо а шта не желимо. Ми као држава то имамо. Важно је и да будемо опрезни у томе како иступамо са ставовима, али будите уверени да ћемо у наредном периоду — не желим да га ограничавам месецима и годинама — настојати да тражимо решења зато што је у нашем интересу да положај Срба на КиМ и интереси Србије на КиМ буду трајније заштићени. Ако бисмо то успели, откључали бисмо врата томе да Србија и на регионалном плану и у економском смислу буде дугорочно стабилнија. Зато не желимо да бежимо од трагања за решењем. Цео свет зна да не можемо и нећемо да прихватимо једнострано проглашену независност Косова, али постоји много тога другог о чему можемо и треба да разговарамо. Не сматрам да је мудро кад са друге стране унапред чујемо поруке о чему уопште неће да разговарају.

    Да ли је реална формула две Немачке, која се често помиње?

    — Реално решење је само оно које је спроводљиво. Ја бих волео када бисмо видели за почетак спровођење договора о Заједници српских општина. Ево, већ је 1.761. дан како они изнова и изнова демонстрирају да немају капацитет да спроведу и оно што су већ потписали. Не спроводећи то, они су уздрмали шире поверење српског народа и српске државе у њихов капацитет да се договарају. Зато би било важно да у наредном периоду покажу да су спремни да држе до онога што сами преузму као обавезу.

    Када очекујете наставак дијалога?

    — Ми већ дуже од годину дана захтевамо да се ти разговори наставе, управо зато што желимо да представнике Албанаца суочимо са обавезама које нам дугују. Зато сада када је дошло до какве-такве сарадње у овој истрази, мислим да ћемо у наредне три недеље, када будемо заједнички утврдили датум, имати нови састанак дијалога о техничким питањима. А та техничка питања и нису тако техничка, ако се разговара о ЗСО, о дипломама… Ми смо заинтересовани да та питања решавамо, а они су ти који дуже од годину то нису хтели.

    Као једна од опција помиње се подела Косова, а како спекулишу неки косовски медији, о томе сад разговарају са Тачијем и Еди Рама, и лидер македонске партије ДУИ Али Ахмети. Да ли се подела помиње као опција у унутрашњем дијалогу?

    — Кад за то дође време, ми ћемо са нашим предлозима изаћи на озбиљан и одговоран начин, не спекулишући, кријући се иза написа по појединим порталима као што то чине неки политички кругови у Приштини. О унутрашњем дијалогу досад смо могли да чујемо веома широк спектар различитих идеја, и мислим да је иницијатива председника Вучића допринела да се најшира политичка и интелектуална, културна јавност укључи у разговоре о Косову и на тај начин оснажи нашу преговарачку позицију. Ово није питање било ког појединца, ово је питање судбине целог народа, и читав наш народ треба да буде укључен у оно што ја видим као нашу борбу за очување Косова и Метохије. Не можемо препустити судбини 120.000 Срба, ко зна колико хиљада Горанаца, Рома, ко зна колико хиљада других који се осећају делом државе Србије. Наша је обавеза да будемо држава свих њих и да будемо ту за њих, и бићемо.

    Током једне рунде дијалога, могло се чути и да питање Косова треба да решавамо на линији са Албанијом. Какав је став Тиране? 

    — Са занимањем пратим размену мишљења између албанских политичара из наше јужне покрајине и из суседне републике Албаније. Они се некада слажу, некада не слажу. Видим да су им поруке намењене истом политичком тржишту. Такође, индикативно је то да се велики део партија Албанаца на Косову и Метохији залаже за стварање тзв. велике Албаније. На претходним изборима заправо већина Албанаца на Косову и Метохији је гласала за политичке партије којима је део програма нека врста присаједињења тој територији, или кроз референдум или кроз постепену интеграцију. Ако томе додамо чињеницу да већина Срба на Косову и Метохији, усудићу се да кажем, готово без изузетка, жели да остане где јесте, то јест део Србије, као и многи други припадници невећинског народа на КиМ, јасно је да већина становника наше јужне покрајине није задовољна и не сматра својим пројекат тзв. косовске независности.

    Да ли ће на било који начин бити подигнут ниво безбедности поводом 17. фебруара?

    — Наше очи су најпре упрте у Кфор, Еулекс и локалну полицију, у којима ради око 1.400 Срба. Али то није последња инстанца, и сасвим сигурно да Србија, када размишља о Косову и Метохији, размишља и о томе да не жели да допусти да се овој земљи икада више понове ни 1999. ни 2004, али ни 2008. година.

    То значи да ће неке мере безбедности бити појачане?

    — Водићемо рачуна и учинићемо све што је људски могуће.

    Тема:
    Како Спутњик јавља (43)
    Тагови:
    Марко Ђурић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога