Слушајте Sputnik
    ДНК и бошњачки грб

    Шокантно откриће „Српског ДНК пројекта“: Бошњаци у Санџаку и Босни нису исти народ

    CC0 / Balkan's Photos
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    517312

    Бошњаци у БиХ и они у Рашкој немају много заједничких гена. У Босни су измешани са Србима и Хрватима, а становници Сјенице, Тутина и Новог Пазара деле гене с Албанцима. Срби и Руси су браћа по крви, али не у очекиваном проценту, ближи су нам народи из окружења, са којима смо се мешали пре постанка нација, кажу резултати „Српског ДНК пројекта“.

    Друштво српских родословаца „Порекло“ основано је пре 5 година са идејом да се направи база података о родовима и селима, нешто касније чланови овог друштва дошли су на идеју да покрену „Српски ДНК пројекат“, како би се кроз науку сачувала традиција, као и идентитет српског народа.

    На порталу порекло.рс обрађено је готово четири хиљаде српских села на простору бивше Југославије. У удружењу кажу да имамо срећу да баштинимо дело Јована Цвијића, јер је у светским размерама увео јединствену методологију, на хиљаде села покривено је истраживањима урађеним по њој. Удружење их објављује, а потомци побројаних у ову ризницу уносе нове информације.

    Иако је ДНК пројекат означен као српски, база са 4.000 анализа пуни се подацима људи разних националности, каже за Спутњик председник друштва Јовица Кртинић, кога смо питали како људи реагују када не добију податак који су очекивали.

    „Јављају нам се Албанци и Хрвати. Трезвени људи када се суоче са чињеницама, и ако немају острашћеност, емотивност, веома лако налазе заједнички језик. Нико неће због теста који ће показати да смо идентични, престати да буде Србин и постати Хрват и обрнуто“, каже Кртинић.

    Неретко се дешава да се анализом ДНК добије и податак који звучи, у најмању руку, егзотично. Наш саговорник је Личанин по оцу и мајци, анализа га је изненадила. Сазнао је за, како каже, раздвајања, која су могла да се десе пре готово миленијум.

    „Тест је показао да су моји преци по мушкој линији на ове просторе дошли са севера Европе, врло вероватно у инвазији Нормана с краја 11. века. Десио се поход из Јужне Италије, ка територији данашње Албаније. Сви ми на овим просторима који имамо ту генетику по мушкој линији, делимо заједничког претка од уназад 950 или хиљаду година. У мојој укупној генетици, то је 4 одсто“, објашњава гост Спутњика.

    Истраживања овог пројекта ослањању се првенствено на науку, али се показало да је крсна слава добар репер у истраживању порекла, као и племенска припадност својствена за Црну Гору, некадашњу Стару Херцеговину. Кад се неко тестира, врло јасно се види да он припада одређеном племену, каже Кртинић.

    „Данас знамо генетику свих већих, па и мања племена, Васојевића, који су најразвиканије племе, Куча, Бијелопавлића, Озренића, Пивљана, Бањана. Упоређивањем тестова различитих људи дошли смо до чврстих закључака. Данас нам то много олакшава кад радимо генетику оних који нису са тих подручја, а вуку порекло с тог терена“, каже он. 

    Неки налази показују да су племенски, односно генетски врло повезани људи који су удаљени 500 километара. Колико је нација научна а колико емотивна категорија говори чињеница да поједини припадници племена из Старе Херцеговине, данашње Црне Горе, иако имају блиске рођаке Србе из Србије или Крајине, тврде да су аутохтони Црногорци.

    Иако се истраживања првенствено ослањају на науку, показало се да је крсна слава одличан репер у истраживању порекла.
    CCO
    Иако се истраживања првенствено ослањају на науку, показало се да је крсна слава одличан репер у истраживању порекла.

    „Сведоци смо настајања новог идентитета и нових језика. Не можемо никоме забранити да се национално опредељује како хоће, али је чињеница да имамо ситуације да се унутар једног племена, једне породице, једни изјашњавају као Срби, а други као Црногорци. Таквих случајева има и на другим странама, то су процеси за које знамо и како се подстичу. Али наш циљ није да било кога ’вратимо‘, ако је другог опредељења, ако генетика покаже да је сродан Србима, он ће остати то што јесте“, истиче саговорник Спутњика.

    „Порекло“ се ослања и на званична истраживања научних институција региона и упоређује их са подацима својих испитаника. Тако су истраживањима „Српског ДНК пројекта“ обухваћени и Бошњаци, а сарадња са званичним институцијама у Сарајеву дала је више него интересантан резултат.

    „Очигледно је да Бошњаци у БиХ и Бошњаци у Рашкој области у Србији немају много заједничких генетичких тачака. Бошњаци у Босни су измешани са Србима и Хрватима, а ови из Сјенице, Тутина и Новог Пазара више су наслоњени на Албанце, више од 70 одсто, а 30 одсто гена се наслања на српска брдска племена. То значи да су потекли из Дробњака, Васојевића, Куча или Бијелопавлића“, открива Кртинић.

    Друштво је при крају истраживања, чији је циљ је да се тестира 400 Срба староседелаца са Косова и Метохије и 30 Горанаца, који су, као затворена група, веома занимљиви. Недостаје им више од 100 испитаника, па позивају да им се јаве добровољци из централног Косова. За њих је тестирање бесплатно, иначе кошта око 13 хиљада динара, а 25. априла, поводом Светског ДНК дана, обезбедиће тестирање по цени од 6 хиљада динара за све заинтересоване. Потребно је да се јаве мушкарци, јер се испитивања врше искључиво по мушкој линији, анализира се полни пар хромозома „XY“.

    „У последњих двадесетак година показало се да преко ’Y‘ може пратити порекло по мушкој линији до далеко уназад, јер се скоро непромењено преноси са оца на сина. На ознакама се дешавају повремене мутације, управо захваљујући оним код ’Y‘, а појаве се у три или четири генерације, а управо се по њима види где се нешто раздвојило. Код жена се те мутације јако ретко дешавају, прође и по 15-20 генерација, па такав тест није згодан за упоређивање“, објашњава Кртинић.

    На крају разговора за Спутњик питали смо га да ли су нам народи из окружења ближи од Руса или је тачна тврдња да су Срби и Руси браћа по крви. „Руси ће нам увек у емотивном смислу бити ближи, та врста односа је неуништива, али што се тиче генетике, природно је да су нам ближи народи поред нас, јер је било мешања пре него што су имали националне одреднице“, каже Кртинић.

    „Са Русима, Источним Словенима, имамо везу кроз хаплогрупу Р1а, која је код Срба око 19 одсто. Јавља се у различитим подогранцима, старост те групе код нас је отприлике четири хиљаде година, што значи да су на подручју источне Европе тада живели наши заједнички преци. Такође, још једна група сведочи о заједничким прецима, њени трагови код Срба присутни су последњих две хиљаде и три стотине година, а њено исходиште данас се налази на тромеђи Белорусије, Украјине и Пољске“, каже Кртинић.

    Он додаје да су више него присутни докази да из давне прошлости имамо и рођаке који нису Словени. Резултати ДНК тестова указују на присуство Келта, реч је о процентима који иду и изнад 8 одсто.

    Тагови:
    преци, потомци, народи, крв, истраживања, браћа, анализе, крсна слава, ДНК, "Порекло", Јовица Кртинић, КиМ, БиХ, Хрватска, Црна Гора, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога