Слушајте Sputnik
    Стјуардесе

    Славни биолог за Спутњик: Планету могу спасити само жене

    © Sputnik / Alexander Polyakov
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    3630

    Након што је чувени биолог Пол Ерлих за британски лист „Гардијан“ говорио о могућим трагичним последицама пренасељености и све већег загађења наше планете, Спутњик је одлучио да постави овом научнику још неколико важних питања и прецизира да ли нас и када чека крај.

    Према речима Пола Ерлиха, познатог по томе што одавно упозорава на негативне последице пренасељености и лимитираних ресурса, крах цивилизације је неизбежан у наредних неколико деценија и до њега може доћи из различитих разлога.

    „Крај наше цивилизације може да буде изазван нуклеарним ратом, сушама и поплавама које ће изазвати масовну глад и урушавање дужничке пирамиде која је последица превеликог давања кредита без покрића на глобалном нивоу. Такође, крај може да наступи и због великих миграција и масовног кретања избеглица, све већих разлика између малобројних пребогатих и огромног броја оних који једва преживљавају. Фатални могу да буду трговачки ратови, тероризам и уопште било који од ових фактора или сви удружено“, објашњава научник.

    Ерлих сматра да је главни разлог за ове негативне прогнозе то што је планета пренасељена, као и то што се у развијеним земљама форсира претерана потрошња. Он је убеђен да ће ова два фактора гурнути нашу цивилизацију у пропаст.

    „Главни проблем је што превелика потрошња доводи до урушавања колико-толико преосталог баланса. Тај процес потпомажу и друге форме неравнотеже, попут родне, расне и верске дискриминације, које смањују вероватноћу да ће се људи удружити и заједно радити на томе да избегну крах“, тврди научник.

    Према мишљењу Ерлиха, од момента када је он објавио књигу „Демографска бомба“, пре 50 година, ситуација се значајно погоршала.

    „Број становника на Земљи се удвостручио, дестабилизација климатских услова је још више изражена и већ су видљиви бројни проблеми попут све топлијих лета и зима, поплава, јаких ветрова. Ускоро ће у светском океану бити више пластике него рибе. Синтетичке материје које имитирају хормоне већ су загадиле плодно тле и воду, а ефекат ће биће израженији и страшнији из године у годину. Већ се уочава проблем са плодношћу код мушкараца који на глобалном нивоу имају све мање сперматозоида“, објашњава биолог.

    Према Ерлиховим речима, шансе да ће светски нуклеарни рат збрисати нашу цивилизацију са лица земље сада је „већа него у било које време током Хладног рата, ако не рачунамо Карипску кризу“.

    Без обзира на бројна упозорења о томе како људи угрожавају опстанак на Земљи, националне владе и међународна заједница ништа конкретно нису урадиле како би се та опасност смањила и Ерлих верује да постоји неколико разлога за то.

    „Међу њима је „одсуство образовања у базичним научним дисциплинама, посебно међу економистима и политичарима, који сматрају да је економски раст лек против свих болести, док је управо та трка ка сталном расту заправо почетак свих болести и проблема, уз негативне црте људског карактера као што су похлепа, глупост и ароганција“, изричит је Ерлих.

    Научник сматра да је једно од кључних решења заправо давање свим женама могућности да легално абортирају у болницама, у хигијенским условима. Пре тога, битно је обезбедити, каже Ерлих, да сви људи имају приступ контрацепцији, као и да све жене имају подједнака права и могућности као и мушкарци.

    „Када би биле укинуте све дискриминације попут расне и верске, то би био начин да се човечанство заједнички договори о подједнаком приступу природним богатствима и њиховом коришћењу. Тиме би се смањио јаз између енормно богатих и ужасно сиромашних“, тврди познати биолог.

    У мају ће се навршити пола века откако су објављени први научни радови Пола Ерлиха, у којима је он предвидео део проблема са којима се човечанство данас заиста суочава. Иако се, са друге стране, нека од његових предвиђања нису обистинила, биолог остаје уверен да његове прогнозе одговарају реалности.

    Тагови:
    катаклизма, апокалипса, Пол Ерлих
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога