Слушајте Sputnik
    Табла Добродошли у Македонију

    Како историјски спор између Грка и Македонаца може да се прелије на — Србе (видео)

    © REUTERS / Ognen Teofilovski
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Александра Станић
    0 3311

    Договор Скопља и Атине око имена за Републику Македонију могућ је само зато што је НАТО-у стало да прикључи себи ту бившу југословенску републику. За Македонце и Грке то је толико слојевито питање, готово нерешиво.

    Од распада СФРЈ, Македонци и Грци неколико пута су се приближавали решењима, али никада нису стигли до крајњег договора јер су разлике напросто непремостиве. Међутим, обе државе грцају у проблемима — Грчка је у финансијској кризи годинама, Македонију поред тога мучи и национална подељеност.

    „Американци су навикли да сва спорна питања решавају на силу, насиљем или економским притисцима, па би и овог пута могли тиме да се послуже“, рекао је у емисији „Спутњик интервју“ историчар Александар Раковић.

    Он сматра да је тренутак можда повољан јер су на челу две државе двојица политичара који су можда најподложнији притисцима.

    „Ципрас због тога што му је влада ровита, а држава у великој кризи и неопходна му је финансијска помоћ. Заев због тога што је га је инсталирао Запад. Ако као њихова инсталација не задовољи аспирације Американаца на првом месту, па и западних Европљана, они увек могу да отворе албанско питање“, каже Раковић.

    Додаје и да му се чини да и једни и други, који су у обавези према Американцима, покушавају да одају утисак да се нешто ради и да се нечему приближавају јер би волели да добију неке повластице. Пошто је интерес Запада да Македонци по сваку цену уђу у НАТО, Раковић сматра да ће вероватно натерати Грке да прихвате име БЈРМ за привремено коришћење у Алијанси.

    „Вероватно ће то на крају да се догоди и Американци ће ући у Македонију. Можда неће ући физичком силом, као што нису учинили ни у Црној Гори, где још немају базе“, каже Раковић и додаје да тада за нас настаје проблем јер ће НАТО бити свуда око нас.

    Подсећа да се тако решава једно спорно питање, али да се онда фокус може пребацити на друга спорна питања на југословенском простору.

    „Та друга спорна питања су сва наша, сва до једног. И косовско-метохијско и српско питање у Црној Гори и Република Српска и њен однос према Босни и Херцеговини и разноразна друга питања. Дакле, када се реши македонско питање, ти разноразни типови који су учествовали у разрешавању тог питања из страних безбедоносних агенција бациће се на нас. Председник Србије Александар Вучић све више ће бити изложен притисцима“, каже Раковић.

    С обзиром на бројне оружане инциденте у Македонији претходних година, Раковића смо питали да ли би улазак у НАТО био добар „због мира у кући“.

    „Албанцима то значи, имаће још већу оружану подршку. За Македонце се ништа неће променити. Уколико је западним силама у интересу да се Македонија распадне, она ће се распасти, био ту НАТО или не. Уколико је интерес да Македонија постане само територија са фиктивним обрисима државе као што је то Босна и Херцеговина, они ће опет ту остати. Македонија неће бити стабилнија“, каже Раковић.

    Сматра и да би Македонци били можда у бољој позицији ако би могли да се изборе за поделу државе на два дела, јер Албанци ће имати претензије да узму целу државу.

    Раковић закључује да НАТО намерава да запоседне читав југословенски простор и да је то за Алијансу најважније.

    „За Македонију то може да се покаже као веома кобно, а Албанцима ће бити важно јер ће то бити још једна потврда њиховог савезништва са НАТО-ом“, каже Раковић.

    Ако би се некако и договорили око имена државе, народа и језика и то прихватили преговарачи, онда све то иде на Владу Републике Македоније. То онда значи и промене Устава, за које је потребна двотрећинска већина у парламенту. У том случају нема референдума.

    „Али то је немогуће, чак ни близу, јер они једва имају натполовична већину. Међутим, и ако је некако обезбеде, ни то нема никакву шансу јер је председник Републике Македоније рекао да то неће да потпише. Он на крају може да се позове на могућност ћутње, као што је било око албанског језика. Друга варијанта је да ако немају двотрећинску већину они распишу референдум, а то опет мора да потпише председник“, каже Раковић и додаје да Иванову мандат истиче тек 2019.

    Када је реч о Грчкој, отприлике је све слично, дакле предлог мора да иде на Владу, која је веома тврда и не прихвата именицу Македонија, макар то било и у неком смислу сложеног имена.

    „Ако неки предлог и прође Владу, онда предлог иде у парламент, па на референдум. То је за Грке фундаментално питање, тако да сам сигуран да неће добити подршку ниједно име које садржи именицу Македонија у било којој варијанти“, објашњава Раковић.

    Тагови:
    преговори о имену Македоније, Македонија, Грчка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога