Слушајте Sputnik
    Богаташ

    Тајна „ситних слова“: Како банке исисавају паре од грађана Србије

    CC BY 2.0 / aisletwentytwo / Alec - Mr. Money Bags
    Интервјуи
    Преузмите краћи линк
    Катарина Јорданов
    1380

    Ниједан закон наше државе послодавцима не брани да радницима зараде исплаћују у готовини. Док развијене земље најављују потпуни прелазак на електронске системе плаћања, захваљујући трошковима са којима се сусрећу као корисници банкарских услуга, грађанима Србије исплата пензија и плата „на руке“ делује све прихватљивије.

    Колико банке зарађују на томе што добијамо плату у банци и да ли ће се у Србију вратити институција старог, доброг благајника који нам даје коверту сваког месеца, била је тема емисије „Енергија Спутњика“, коју води Јелица Путниковић.

    Банке су почеле да мењају своје ценовнике због Закона о платним услугама и његових измена, чија примена почиње у марту идуће године.

    Данијела Илић, новинар „Новости“ каже да се ценовници банака мењају, зато што ће од марта идуће године заживети законска одредба по којој ће Народна банка свакодневно ажурирати најважније и најскупље банкарске провизије на свом сајту.

    Банкарски портал „Каматица“ стално упозорава грађане да читају ситна слова кад отварају рачун у банци, због разних провизија и скривених трошкова који стоје у уговорима. У пракси се грађанима у банци да хрпа папира да потпишу и то је увек на две-три странице. Душан Узелац, директор финансијског портала „Каматица“, каже да сумња да ће се било шта променити са сумираним приказом свих провизија, али да је свакако паметно гледати ценовник пре сваке комуникације са банком. Главни разлог за опрез су, према његовим речима, маркетиншки трикови којима се банке служе, како би привукле грађане да буду њихови клијенти и корисници банкарских кредита.

    „Имате на рекламама врло ниске каматне стопе са сетом ситних слова, где имате бескаматне кредите који нису бесплатни. Све оно што се у банкарској терминологији зове камата, они су ставили на нулу. Највећи трик свих времена на овом простору јесте трик са швајцарским францима. Тај производ је и настао због жеље да се та каматна стопа прикаже као најмања могућа бројка и то на билборду изгледа јако лепо. Када дођете њима на ноге у њихову просторију, просто се прави атмосфера да не запиткујете и да што пре потпишете.“

    По њему, едукација грађана захтева много већи труд и ангажовање и спорије се долази до резултата, али су они трајни.

    „Ми у ’Каматици‘ знамо шта људи желе да знају. То је поштен народ који је свестан шта сме, шта не сме, али је у гарду да их банка не превари.“

    Позитиван резултат који је постигнут самом најавом законских измена, јесте то што је банка која је наплаћивала грађанима лежарину чекова то укинула, као и сто динара, које је наплаћивала по реализацији чека. Грађане је то коштало скупље него да су узели кредит.

    Банке се труде да провизијама надоместе губитак добити који имају на каматама. Узелац наводи да је нето зарада банака од камата прошле године била три милијарде динара мања, али је зато више од две милијарде била већа нето зарада од наплаћених провизија. Он наводи и проблем дуплих провизија — кад се иста ствар тарифира кроз два имена, двоструком ценом. Један од значајних механизама путем којег банке профитирају је недозвољени минус, када клијент плаћа затезну камату, добија трошак опомене коју додатно плаћа и која је скупља, ако је послата поштом. С обзиром на то, да се Народна банка не меша у ту пословну политику банака, Узелац каже да не очекује да ће закон успети да је регулише.

    „Та регулатива је зачарани круг и покушај да се регулише нешто на нивоу банака је доказано неуспешно. Банке просто траже начин где би оствариле тај приход. Они тргују новцем и где год могу да га умноже, то ће урадити.“

    Технолошки развој је омогућио грађанима удобнији начин плаћања рачуна и услуга, од куће ибенкингом или онлајн са мобилног телефона. Тај начин плаћања је у почетку био бесплатан. Међутим, банке су и ту почеле да мењају правила и поново ситуацију окренуле у корист свог профита. Узелац каже да су банке високим тарифама и провизијама навеле људе да користе јефтиније начине плаћања, али је проблем што нису сви грађани у могућности да користе онлајн услуге.

    „Банке постоје због клијената, а у Србији сви грађани немају ни компјутер ни паметни мобилни телефон, којим је могуће то одрадити и не знају сви грађани то да ураде, а поготово у руралним срединама.“

    Данијела Илић каже да су банке високим провизијама на шалтерима навеле клијенте да прелазе на електронска и мобилна плаћања рачуна, што је у почетку било бесплатно, али да су сада и те услуге почеле да наплаћују.

    Без обзира на то што према нашем законодавству плате као и пензије могу да се исплаћују у готовини, Узелац је уверен да банке неће због тога преиспитати и смањивати своје ценовнике. Илић додаје да су банке свесне да већина предузећа у Србији, ако не и сва, немају благајника без којег законска исплата плате на руке није могућа у готовини.

    Данијела Илић мисли да је разлог што се грађани тешко одлучују на промену банке и то што овде сви живе на „одложено“, па то не могу да учине без претходног измирења дуга према банци. Према речима Узелца, у Немачкој ће грађанин затворити рачун због поскупљења банкарске услуге за 50 евроценти, док ће наш грађанин псовати у том моменту, али неће отићи у банку да затвори рачун. Његово мишљење је да је готовина свакако превазиђен начин плаћања.

    „Банке ништа неће променити, докле год има клијената. Први пут кад види клијенту леђа, то се врло брзо и ефикасно мења. Мислим да је готовина већ превазиђена. Ми је овде оживљавамо, само зато што доживљавамо банке као некоректне због начина на који функционишу. Постоје и грађани који приме плату на текући рачун банке, оду на први банкомат и подигну плату и функционишу у готовини. Тако не плаћају превише банци. Народ има избор и то је оно што треба да постоји“, закључује Узелац.

    Тагови:
    новац, грађани, банке
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога