Слушајте Sputnik
    Борис Малагурски

    Србија подељена више него икад!

    © Sputnik /
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Борис Малагурски
    2716

    Зашто је наше друштво дубоко подељено? За време Југославије, људи су се махом информисали из Дневника ЈРТ.

     „Добро вече, поштовани гледаоци. Можда и сами често постављате питање шта је хуманизам, има ли међу људима довољно солидарности?“

    Тако је почео Дневник пре тачно 30 година. Каква филозофска тема — хуманизам, солидарност…

    А како је данас:

    „Гледате Дневник Нове ТВ. Добро вече. Након 6 дана потраге, пронађена је олупина цесне на Велебиту. На срећу, нико није преживео.“

    На срећу нико није преживео!? Толико о хуманизму и солидарности. За разлику од давних времена, данас људи бирају одакле ће да се информишу, а свако ко има приступ интернету, може да постане извор информација, не увек тачних.

    Лажне вести обележиле су 2016. годину. Масовно су се пласирале на друштвеним мрежама. А чињеница да смо данас далеко више бомбардовани вестима него пре 30 година одузима нам могућност да сваку пласирану вест проверимо.

    Истовремено, друштвене мреже су нам омогућиле да се окружимо само оним „вестима“ са којима се слажемо, док многи преферирају да слушају лажи које им се свиђају него истину која им се не свиђа. Лажне вести су постале толико моћне да су утицале и на америчку предизборну кампању, те су сигурно пласиране од стране мрачних центара моћи.

    Док су некад, у време малог броја извора информисања, основне чињенице биле опште прихваћене, а разликовали су се погледи на те чињенице, данас људи ни око чињеница не могу да се сложе. И у таквој ситуацији се супарничка страна не оптужује само за различито мишљење, већ се оптужује да је лажов. А кад се напада нечији карактер, ту нема дискусије, нема толеранције, има само подела и конфликата.

    Зато нам се понекад чини да постоји неколико паралелних реалности које су у сукобу једна са другом и делује да никада неће моћи да се помире. Једино решење је да престанемо да се окружујемо само оним изворима информисања који се слажу са нашим уверењима, већ да слушамо и оне са којима се не слажемо, да истражујемо теме које нас занимају. Јер не ваља овако како је сад.

    Да ли је то последица система неолиберализма, где је профит на првом месту, а све остало небитно, или је слобода говора ставила медије пред изазов да спрече дезинформације?

    Како да их спрече, кад и мејнстрим медији често шире дезинформације. Не могу медији да спрече дезинформације, то можете само ви или као што је Дензел Вашингтон приметио:

    Ако не читате новине, нисте информисани. Ако читате новине, дезинформисани сте.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога