Слушајте Sputnik
    Прослава пријема Албаније у НАТО на улицама Тиране 5. априла 2009.

    Једна искра може да запали све, а Србију ће терати у НАТО — милом или силом! (видео)

    © AP Photo / Hektor Pustina
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    1783

    Никада у историји није било масовнијег прогона дипломата од актуелног протеривања руских дипломата из више земаља света због афере „Скрипаљ“, а да је ово време првог хладног рата, вероватно бисмо говорили о оружаном сукобу у најави, сматра Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду.

    Ако се говори о поводу, а то је случај тровања бившег агента Сергеја Скрипаља, Запад, истиче Пророковић у емисији Свет са Спутњиком, иде корак напред у деловању, после свега што смо видели на Балкану са Маркалама и са Рачком, где је макар постојала нека међународна комисија.

    „Данас немамо никакву комисију, треба да верујемо у саопштење британског Форин офиса и шест слајдова које је приказала Тереза Меј, а немамо апсолутно никаквих доказа“, наводи Пророковић.

    Каријерни дипломата Срећко Ђукић слаже се да се уводи „нека нова пракса“ у дипломатији, а циљ јој је да се Русија означи да је исто оно што је некад био Совјетски Савез. Како примећује, протеривање дипломата није преседан, али га брину размере протеривања и што се томе не види крај. „Запад и Британија, која предводи цело то коло, траже начин да Русију избаце из колосека, да је испровоцирају“, верује Ђукић. Одлуку малих земаља, попут Црне Горе, да следе САД и Британију у протеривању руских дипломата, Пророковић, с друге стране, види као „меру лојалности“.

    „Све су оне интегрисане или у НАТО или у ЕУ или у обе целине, тако да је утицај САД, и донекле Британије, на њихову унутрашњу политику поприличан. Зато их они следе“, каже Пророковић.

    Кад је реч о Британији, он сматра да је следећи корак протеривање амбасадора, спуштање дипломатских односа на нижи ниво, а онда прекид дипломатских односа или тражење нових повода за конфронтацију. „Тај нови повод може бити бојкот Светског првенства у фудбалу“, сматра Пророковић.

    Ђукић верује да ће Запад бојкотовати то првенство, али и „да ће направити неке друге смицалице“. Запад увежбава чврстину савеза и дисциплинује чланице пред неке нове изазове, а иза свега је одговор на најновија руска оружја и покушај да се Русија увуче у нову трку у наоружавању.

    Хладни рат, примећује он, траје већ годинама. Запад мисли да ће добити и овај нови, па све што је радио Совјетском Савезу, ради сад Русији, наводи Ђукић.

    Кина није у првим борбеним редовима, али…

    По мишљењу Пророковића, жеља Запада је да активира „меки трбух Русије“, а у том светлу он очекује да буду отворена нова жаришта на југу Русије и у неким бившим совјетским републикама. Међутим, сматра он, кључни супарник САД није Русија, него Кина, али она је засад превелик залогај, а ово је обилазан пут да се и она полако дестабилизује.

    „Кина није у првим борбеним редовима, али пошто има стратешко партнерство с Русијом, ствар је у томе да се направи расцеп између Русије и Кине да би Америка могла лакше да изађе на крај и са једном и са другом“, каже Ђукић. Пророковић скреће пажњу да многа питања која их се наизглед не тичу, и Кина и Русија, Индија и Бразил, схватају у ширем контексту, па тако и косовско. „Често то није подршка Србији, него питање како ћемо сагледавати међународне односе у целини“, објашњава он.

    По мишљењу бившег дипломате, ситуација у свету уопште забрињава и нека ситница може да је запали, а опасно је што више нема земаља посредника, као што су некад биле несврстане земље. „Постојао је трећи пол, мост који је могао да споји Вашингтон и Москву. Данас немате лидера попут Улофа Палмеа или Вилија Бранта“, сматра Ђукић.

    Охрабрује га ипак што Русија и Путин воде спољну политику хладне главе и не реагују на прву лопту, док сматра да на америчкој страни нема таквих.

    Пророковић се слаже да се засад не очекује смиривање ситуације. „До детанта је дошло после кубанске кризе, када је свет ушао у фазу потенцијалног нуклеарног рата. Било је пуно посредника, али ти односи су морали да ескалирају да би ушли у фазу нормализације. Сада још увек не присуствујемо ескалацији кризе у односима између САД и Русије. До тога ће тек доћи у неким наредним годинама и после тога ћемо моћи да говоримо о детанту“, оцењује Пророковић.

    Ђукић упозорава да не треба искључити могућност провокације. „Мислим да се води један заиста подмукао рат. Ако дођемо до кубанске кризе, плашим се да су данас оружја далеко страховитија него тада. Нама треба у Европи једна нова источна политика — оно што је Брант прокламовао и као канцелар однео у Вашингтон и у Москву и то је био увод у детант. Да ли ће Европа смоћи снаге да то уради са садашњим лидерима, тешко је рећи“, каже Ђукић, који међу актуелним западним лидерима не види неког ко је тог формата.

    Боцкање слона

    Кад је реч о позицији Србије, Пророковић верује да можемо сачувати самосталну политику и у овако турбулентним временима и не види разлога да се прикључујемо било којој страни.

    „Ми треба да се водимо нашим интересима, а то је регионална безбедност. Косовско питање је нерешено и у том контексту треба да сагледамо ко су нам пријатељи, а ко непријатељи на светској позорници“, каже Пророковић. Он признаје да је, кад је реч о Космету, маневарски простор Србији за постизање компромисног решења врло мали, уз оцену да ће се Косово, каже, користити као инструмент за даље притиске на Србију, пре свега да уђе у НАТО.

    „Цела ова игра око УН у контексту руско-америчког сукоба јесте да Косово тамо добије столицу, да потом аплицира за НАТО — зато је Вес Мичел и најавио брзо формирање војске Косова и онда ће албанске власти да нам инструментализују стање у Бујановцу и Прешеву. Могуће да ће ту бити неког оружаног конфликта нижег интензитета. Ако косово уђе у НАТО, Србија у Бујановцу и Прешеву не може никако да интервенише. Онда ви више немате проблем са неким локалним Албанцима, нити са влашћу у Приштини, већ имате проблем са НАТО-ом. У таквој ситуацији, једини начин да сачувате остатак своје територије јесте да сами уђете у НАТО“, образлаже Пророковић.

    У геополитичкој теорији, подсећа он, постоји такозвани концепт залеђа, а никада залеђе не можете оставити непокривено. „Ако се планира даља ескалација сукоба против Русије за наредних 10 или 15 година, не може Балкан да остане непокривен. Ми смо рупа у том залеђу заједно са БиХ. Морате да уђете у НАТО милом или силом“, упозорава наш саговорник.

    Срећко Ђукић сматра да ће дипломатски рат између Русије и Запада потрајати. „То је као кад боцкате великог слона и онда му то боцкање досади и он реагује. Ту су могући конфликти. Има веома пуно места на којима могу да боцкају и на којима може да дође до неке непредвиђене реакције. Косово је јуче било на ивици рата. Чињеница јесте да је Србија у мору ЕУ и у океану НАТО-а. То је геостратешки положај Србије данас, а кључ за то да ли ће Србија ући у ЕУ или да ли ће је угурати у НАТО, јесте Косово и Метохија“, оцењује Ђукић.

    Као што је некад била између Петербурга и Беча, српска политика је данас, каже он, између Вашингтона и Брисела, с једне, и Москве на другој страни“, каже бивши амбасадор. По мишљењу Пророковића, Србија треба да задржи постојећу позицију. „И овај рат ће се једном завршити. Ако задржимо постојећу позицију, ако колико-толико задржимо главу изнад воде, много више ћемо се питати о сопственој судбини“, закључује гост Света са Спутњиком.

    Тагови:
    НАТО, ЕУ, Сергеј Скрипаљ, Русија, Косово и Метохија, Велика Британија, Црна Гора, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога