Слушајте Sputnik
    Емануел Макрон

    Макронов нож у срце НАТО-а или пуцањ у празно (видео)

    © AP Photo / Philippe Wojazer
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Никола Врзић
    0 29

    Пошто је обишао војничка гробља из Првог светског рата уочи 100. годишњице потписивања примирја, француски председник Емануел Макрон позвао је на формирање „праве европске војске“, јер, како је рекао, „морамо да се заштитимо од Кине, Русије, па чак и од Сједињених Држава... Нећемо заштитити Европљане ако не одлучимо да имамо праву европску војску“.

    То је само еврофилска фантазија и непрактична стратешка ноћна мора, коментарише тај Макронов позив лондонски „Тајмс“, уз тврдњу да ће „НАТО, а не ЕУ, Европу учинити безбедном“.

    Или је пак, како такође тврди Макрон, уместо да због НАТО-а буде безбедна, управо Европа главна жртва главног НАТО партнера, Сједињених Држава и одлуке Вашингтона да се повуче из Споразума о ракетама кратког и средњег домета који има са Русијом?

    Од чега ће зависити успех или неуспех Макроновог позива? Ко би због њега требало да буде забринут — Москва и Пекинг, или пре свега Вашингтон? Какав ће ефекат на евентуално стварање европске војске имати одлазак Велике Британије из Европске уније и какав ће утицај оваква размишљања имати на трансатлантске везе Европе и Сједињених Америчких Држава?

    О тим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили пуковник у пензији проф. др Илија Кајтез и Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност.

    „Спутњикови“ саговорници сагласни су у оцени да је Макронов предлог пре свега проистекао из његових калкулација уочи предстојећих избора за Европски парламент.

    „Макрон и партије које су блиске његовој опцији водиће жестоку борбу с тзв. суверенистичким снагама којима и на овај начин покушавају да се супротставе“, оцењује Илија Кајтез, указујући, међутим, да се Макронова популарност неочекивано брзо топи, док се Немачка, друга полуга планиране европске осовине, налази у политичком превирању, будући да канцеларка Ангела Меркел полако одлази с политичке сцене.

    „Реч је о својеврсном одговору на суверенистички одговор бриселском естаблишменту. Насупрот суверенистима, који траже што мање Европске уније и што већу власт националних држава, Макрон и његови савезници тврде да ће Европска унија у 21. веку опстати као глобални играч само као још повезанији субјект. Зато и предлажу концепт федералне Европе, а то подразумева и јединствену спољну и безбедносну политику, то јест војску“, сматра Предраг Рајић.

    Сједињене Америчке Државе, најважнија чланица НАТО-а и главни трансатлантски савезник Европске уније, на идеју стварања европске војске гледају с нескривеним подозрењем. Још 1998. године је пред Саветом НАТО-а тадашња државна секретарка Медлин Олбрајт упозорила да европски одбрамбени пројекти не смеју да умање улогу НАТО-а, да дуплирају капацитете НАТО-а и да дискриминишу чланице НАТО-а које нису чланице Европске уније. Две године потом, секретар за одбрану Вилијем Коен рекао је да би НАТО постао „реликт прошлости“ ако би ЕУ створила сопствене војне капацитете, а 2003. године је ту могућност тадашњи амбасадор САД при НАТО-у Николас Бернс описао као „једну од највећих претњи трансатлантској заједници“. На истом трагу, пре две године је Џон Болтон, актуелни саветник председника САД за националну безбедност, у „Бостон глобу“ написао да би „чисто европско решење представљало нож у срце НАТО-а“.

    И Кајтез и Рајић напомињу, међутим, да је у овом тренутку формирање европске војске нереално. Отуда, сматра Кајтез, Америка нема основаних разлога за страх.

    „Европа није идеолошки јединствена, уз то нема ни кохезивну снагу, која је изласком Велике Британије и додатно смањена, као ни довољно унутрашњих капацитета, тако да ми ово пре делује као пуцањ у празно, него као идеја коју је могуће реализовати. То, уосталом, нису успели да спроведу ни Франсоа Митеран и Хелмут Кол, који су били много моћнији државници него што су то одлазећа Ангела Меркел и Емануел Макрон, који тек треба да покаже да ли је државник или тек политичар“, наглашава Кајтез.

    „Волстрит џурнал“, с друге стране, указује да је Лондон константно блокирао планове ЕУ о продубљивању војне сарадње, а да ће излазак Велике Британије из Уније ослободити Брисел и омогућити му да повећа своје амбиције у сфери одбране.

    „Многи еврофедералисти помислили су како ће изласком Велике Британије из Европске уније тај дух еврофедерализма добити на замаху“, подсећа Предраг Рајић. „Ипак, Европска унија брегзитом губи и много сопственог утицаја, док истовремено Пољска постаје Пијемонт окупљања оних европских земаља које не желе да буду ни под руским, али ни под немачким утицајем, а то аутоматски значи додатно јачање америчког утицаја, те је и стога формирање европске војске нереално.“

    „Отуда Европа остаје у вазалском односу према Сједињеним Државама, о којем сведочи и одлука Вашингтона да се повуче из Споразума о ракетама средњег и кратког домета с Русијом, а да о томе није ни разговарао са својим европским ’партнерима‘, иако су управо они најугроженији због те одлуке“, закључује Кајтез.

    А да Вашингтон заиста не намерава да Европу препусти самој себи, укључујући ту и формирање сопствене војске, на посредан начин потврђује и важан податак из „Волстрит џурнала“ — америчка војна издвајања, директно намењена Европи, са 789 милиона долара 2016. године порасла су на чак 4,77 милијарди долара ове године.

    Тагови:
    Емануел Макрон, Доналд Трамп, САД, Француска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога