Слушајте Sputnik
    Европски парламент

    И да се сутра договоримо с Приштином, нећемо улетети у ЕУ као комета (видео)

    © AFP 2019 / FREDERICK FLORIN
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    3258

    У бурној трци за мајске изборе за нови сазив Европског парламента, тема проширења је постала нека врста страшила, што говори да је очекивање да Србија уђе у ЕУ до 2025. године нереално и превише оптимистичко, а не би јој помогло ни решавање питања Косова и Метохије, оцењено је у емисији „Свет са Спутњиком“.

    Анкете пред европске изборе, који се одржавају од 23. до 26. маја, наговештавају да су две највеће групације у Европском парламенту, Европска народњачка партија и Социјалисти и демократе, на путу да у збиру места изгубе натполовичну већину. Ипак, према мишљењу Сузане Грубјешић, генералног секретара Европског покрета у Србији, будући да ће доста места добити и трећа групација АЛДЕ, либерална интернационала, те три групације ће заједно успети да одрже превласт у Европском парламенту и утичу на избор комесара и нове Европске комисије.

    Избори ће, међутим, извесно донети јачање десничарских и популистичких странака, додаје она, а ако оне освоје трећину гласова постаће блокирајућа мањина у ЕП која би могла да утиче на доношење одлука у парламенту.

    Грубјешићева указује и на деловање Стива Бенона, бившег саветника америчког председника Доналда Трампа, који је успео да окупи блок евроскептичних партија.

    Александар Гајић из Института за европске студије у Беноновом покрету препознаје модел окупљања европских странака, по коме је и Трамп победио на изборима, а Британци гласали за „брегзит“.

    „Стив Бенон је медијски маг који представља мотор суверенистичке приче у Европи. То је нови моменат који нам открива умешаност Американаца у позиционирање суверениста у ЕУ и укупно европско здање после тих избора“, наводи Гајић.

    На питање хоће ли десница уплашити бираче, како се више пута дешавало на изборима у појединим европским земљама, Душан Достанић са Института за политичке студије каже да је страх од деснице неутемељен.

    „Ради се о покушају да се искористи лево либерални говор како би се бескрајним низом изједначавања — где је свака десница исто што и радикална десница, односно исто што и фашизам, односно исто што и најгоре зло — десница делегитимисала и избацила из политичког спектра. Тиме се индиректно шаље порука да је једино лево-либерални део спектра легитиман“, каже Достанић, који сматра да је прича о Бенону „легенда“ јер контакти међу суверенистичким странкама већ дуго трају, а од 2015. ојачало их је питање миграната и терористичких напада у Европи.

    Саговорници Спутњика осврнули су се и на чињеницу да у овој предизборној трци није покренута обично дежурна тема Русије. Разлог за то Гајић види у чињеници да се и мејнстрим али и суверенистичке странке не слажу у том питању.

    „После избора ће та прича поново доћи на дневни ред у зависности од резултата избора, а пре свега од тога да ли ће Британија, као највише русофобна, остати у Европском парламенту“, каже Гајић уз опаску да санкције Русији свакако дугорочно нису одрживе.

    Новина на овим изборима је и могућност да у Европски парламент уђе неко од Срба у Хрватској. У директном телефонском укључењу Милорад Пуповац, председник Самосталне демократске српске странке, рекао је да су шансе за то врло велике, будући да могу да гласају не само Срби из Хрватске већ и они који имају држављанство неке чланице ЕУ. Цензус ће, објашњава, зависити од излазности, али су неке процене да ће за стизање прага бити потребно 50.000 гласова, а за освајање мандата нешто више. Листа СДСС је на 24. месту од 33 пријављене странке у Хрватској, а порука коју шаље, истиче Пуповац, јесте борба против свих облика сегрегације и против обнове идеја, политика и вредности које представљају претњу за мањине као што је српска.

    „Шаљемо и поруку да је Европа данас подељена између оних који су богати и оних који су сиромашни, који људе усељавају и који људе исељавају. Таква Европа не може имати будућности и мора се мењати уколико не жели да заврши у озбиљном хаосу“, додаје Пуповац.

    Кад је реч о питању проширења, саговорници се слажу да је та тема постала баук и да је се зато клоне све странке, што се односи на могуће чланство Србије у догледној будућности.

    Нико не каже да Србија никад неће ући у Европску унију, али, како истиче Сузана Грубјешић, 2025. године сигурно неће, што је ових дана јасно показала и дебата француских кандидата за европске изборе, где се девет од 12 њих изјаснило против чланства Србије у Унији.

    Александар Гајић подсећа да нам је такву поруку током посете Београду послала и француска министарка за проширење Натали Лоазо, али да су на тој линији била и обраћања председника Француске Емануела Макрона који сматра да је проширење немогуће док се Унија не реформише.

    Душан Достанић указује на то да ни јачање позиција суверенистичких партија у Европском парламенту не би променило однос према проширењу у целини, јер они ту тему уопште не кандидују на изборима.

    Саговорници Спутњика се слажу да пут Србије ка чланству не би убрзало ни решавање питања Косова, из више разлога. По мишљењу Гајића, не само због ситуације у самој Унији и проблема којима је заокупљена већ и што је превише касно за решење, будући да је албанска страна толико подигла лествицу и има подршку америчке дубоке државе за свој резолутан максималистички став који сваки компромис чини беспредметним и „тражи све, а не да ништа“.

    То је само доказ, примећује Достанић, да питање Косова не треба решавати преко колена зарад некаквог имагинарног датума уласка у ЕУ.

    „То је питање које ће се решавати дуго и споро, али таква питања се ни не могу решити једним потезом. С друге стране, било какво решење које би било против Устава Србије не би допринело њеном угледу као државе“, напомиње Достанић.

    И Сузана Грубјешић се слаже да Србија „и кад би сутра постигла споразум са Приштином неће улетети у ЕУ попут комете“, али додаје да управо због Косова процес евроинтеграција иде тако споро. „Ми треба да решавамо питање Приштине и због нас, не зато што је наметнуто са стране, него што то питање кочи напредак и Србије и Косова, не напредак према ЕУ, него напредак уопште. Суочавамо се — и једна и друга заједница — са многобројним проблемима. Зато ћу се увек залагати за дијалог и компромисно решење које је једино могуће јер једино ће такво решење бити одрживо на дуге стазе“, истиче Грубјешићева.

    Она као важна питања за европски пут Србије види и владавину права, слободу изражавања, демократизацију, плурализам као области у којима морамо показати напредак, „не због ЕУ него због нас“, а онда ће и економија бити сигурно јача јер се владавина права протеже кроз све, па и ту област. „Али док год имамо велико државно питање, све друго остаје у сенци тога“, констатује Грубјешићева.

    На питање чиме онда за Србију ЕУ остаје привлачна, с обзиром на слику коју шаље, Душан Достанић одговара да би се „јако намучио да нешто пронађе“ и због обиља проблема и неснађености, као и због тога што су и прокламоване европске вредности постале доста упитне.

    Сузана Грубјешић дотле истиче да ЕУ, упркос свему, остаје најбоље место за живот, а ЕУ је и највећи инвеститор и трговински партнер Србије.

    „Чињеница је да смо окружени земљама које су ЕУ и да наш географски и геополитички положај зависи од тих држава, па смо принуђени да саобраћамо са њима. Али не само то: проблеми ЕУ се преливају на нас. Та наша везаност није више везаност за идеале или очекивање новца, или нека митска прича која ће решити све наше унутрашње проблеме, него проистиче и из тога што имамо страх да се проблеми ЕУ не прелију на нас“, оцењује Александар Гајић.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога