Слушајте Sputnik
    На нишану Лазанског: Мирослав Лазански, Момчило Милиновић и Радован Калабић.

    Професор Милиновић објашњава какве то нове ракете разарају по Блиском истоку (видео)

    © Sputnik / Радоје Пантовић
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Урош Бобић
    1695

    О најновијим руским, америчким, израелским, али и севернокорејским ракетама у новом издању емисије „На нишану Лазанског“ говорио је проф. др Момчило Милиновић са Катедре за наоружање Машинског факултета у Београду.

    Главни повод за овонедељни разговор било је, како је на самом почетку емисије нагласио Лазански, то што је пре десетак дана — а што није било нарочито регистровано у медијима — Израел ракетирао иранске положаје у Сирији.

    Професор Милиновић објашњава да је у том нападу Израел највероватније користио ракету „Рампејџ“.

    „Она има један турбомлазни моторчић. То је суперсонична ракета, рекло би се на први поглед класична, али је заправо посреди једна потпуно нова израелска идеја. Наиме, пошто годинама Хезболах јако нервира Израел, изгледа да им се смучио. Попео им се, како се то каже, на врх главе, са својим фабрикама у Либану и Сирији за ракете краћег и дужег домета… Тако да су Израелци смислили једну нову ствар, која може брзо и готово неприметно да дође главе тим постројењима“, каже Милиновић.

    Он додаје да сви веома добро знају да су ракете које се наводно производе на Блиском истоку, пре свега оне са чврстим горивом, углавном у основи кинеске — данфонг 11 и 11а, домета 350 километара и данфонг 15, који достиже и 600 км.

    „То су махом онако, јако покварене, малецне ракете, оне иду, како се то каже, ’испод споразума‘ кад је у питању домет и зато су јако подмукле. Готово сви на Блиском истоку, мимо Израела, отприлике купују исте носеће пројектиле — и Хезболах и Сирија, ма сви редом… Само мало варирају главу, а могу да испаљују те пројектиле с гусеничара, то су модерне технологије, могу да мењају носеће возило, али то је у суштини то“, каже Милиновић.

    Он додаје да таквим трансакцијама Сирија, у суштини, плаћа својеврстан „данак“ Хезболаху због његовог ангажмана у рату против Запада и терориста у тој земљи, а да Иран, када продаје оружање, најчешће продаје ракете са 20 одсто нижим перформансама од оних које сам користи.

    Пример је, како каже, чувени „Золфикар“.

    „То је наводно нова иранска ракета, која у Сирији наједном постане сиријски ’Дезвил‘, добије мало већи домет, али све је то у суштини иста прича — све те земље користе исте пројектиле, који само доживљавају минималне модификације и промену имена“, наглашава професор Милиновић.

    Важан регионални играч је, каже наш саговорник, и Азербејџан, који обично тражи појачање ракета које наручује од Израела на калибар 306, а такође захтева и да им Тел Авив произведе наменски вишецевни бацач.

    У сваком случају, закључује Милиновић, изузетно јефтина и веома ефикасна ракета „Рампејџ“ је у сваком инциденту, односно нападу у ком је учествовала, феноменално успешно одрадила свој посао и Израел се томе, како каже, „јако, јако радује“.

    „То су, у суштини, иновативна здружена технолошка решења из ракета претходне генерације; направили су бојеву главу с усмереном експлозијом, којој чак могу унапред да планирају приступни угао. То је, кад се све сабере, једна фантастично нова ствар и једна потпуно нова технологија.“

    У емисији коју можете погледати или преслушати на линку у прилогу, или одгледати у целости на нашем Фејсбук или Јутјуб каналу, било је речи и о томе откуд Северној Кореји руски систем „Искандер“, шта је то хладно лансирање, како Кина све успешније пласира своје пројектиле купцима широм планете, о сличностима између „Искандера“ и „Хвасонга 16“, али и о појединим производима српске наменске индустрије из домена противракетне одбране, као што је вишецевни бацач „Огњен“, а поставило се и питање где се данас налази чувени српски електромагнетни топ.

    „Ракете су дивне! Оне су ремек-дела!“, поручио је, са себи својственим ентузијазмом, на крају емисије нашим читаоцима, слушаоцима и гледаоцима омиљени професор Момчило Милиновић.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога