Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Полиција у Бањалуци

    Ако се подигне штап против Срба, референдум о отцепљењу Српске биће неопходан (видео)

    © Sputnik / Дејан Симић
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Наташа Милосављевић
    1713

    Последице посете француског председника али и врховног команданта НАТО Србији, ситуација у Босни и Херцеговини, однос Америке и Турске због куповине С-400; теме су о којима смо разговарали са професором политичких наука Ненадом Кецмановићем.

    У емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“ Кецмановић је рекао да Емануел Макрон у Београд није донео ништа ново, напротив, само је поновио добро познат став Француске — да је Косово (за њих) независна држава, али је са друге стране било лепо подсетити се на некадашње велико пријатељство и савезништво, које у међувремену нарушено.

    Деголовска компонента

    „То подсећање у интересу је обе стране. Видели смо и манифестацију покушаја Макрона да се Француска врати на западни Балкан, где је већ дуго није било. Он носи деголовску компоненту — ослобађања од патроната Америке. Са друге стране, не верујем ни да најављени специјални изасланик Макрона може ишта да промени на Балкану. После те информације, уследила је и порука САД, која имплицитно значи — да Албанци не морају да се укључе у дијалог. Вашингтон неће дозволити да их било ко замени у том међународно-политичком лидерству на КиМ,“ рекао је Кецмановић.
    „Слаба тачка у француској иницијативи по њему је и то што у самој Европској унији нема јединства око косовског питања. Француска, уз Немачку, нема тај ауторитет да одигра неку значајну улогу и сва је прилика да ће се тај проблем озбиљније решавати код највиших међународних актера, а главне улоге ће имати САД и Русија“, рекао је Кецмановић.

    Шатл дипломатија НАТО генерала

    На балканској мини-турнеји био је и врховни командант НАТО у Европи, генерал Тод Волтерс, који је у Београду рекао да разуме војну неутралност Србије:

    „Наша војна неутралност може да опстане још дуги низ година. Можда то сада изгледа мало вероватно, али се однос глобалниих снага мења у прилог тој могућности“, изјавио је Кецмановић.

    Он сматра да се чланство у НАТО везује као услов за ЕУ, у коју више не верују ни европтимисти. Они су, према његовим речима, у међувремену постали — еврофолиранти.
    Ни једна власт се не усуђује да ризикује да изађе на референдум о чланству и већ се види да је спласнуо евроентузијазам. Испоставља се да је то, ипак, хијерархијска организација, у којој су стари Европљани почели да праве кругове са лидерским земљама и њеним сателитима. Ако је неко тек кандидат, онда треба да очекујете да буде формално нека петоразредна чланица ЕУ. За то је најбољи пример чињеница да Бугарска и Румунија не добијају исту храну која се пласира у Француској и Немачкој,“ рекао је Кецмановић.

    Емануел Макрон и Александар Вучић са српским студентима
    PREDSEDNISTVO SRBIJE
    Емануел Макрон и Александар Вучић са српским студентима

    Батина геноцид

    Поновно инсистирање на усвајању Закона о негирању геноцида у БиХ, наш саговорник види као забрану истраживања масовног злочина у Сребреници, што је мимо здравог разума. У Хагу је, према Кецмановим речима, била приметна тенденција да се још неке тачке у Републици Српској прогласе као места извршеног геноцида, што више не би био „општински геноцид“, већ би такав злочин био приписан целој Републици Српској.

    „Ако би се то десило, то би значило уништење РС и референум о отцепљењу би био неопходан. Нико не оспорава да је био масован злочин у Сребреници, али та потреба да се квалификује као геноцид има своју политичку позадину. То је као батина коју неко држи иза леђа; батина којом би се ударило не само по РС, већ и по Србима генерално“, рекао је професор Факултета политичких наука.

    Пељешачки мост

    Унутар Федерације БиХ постоји све видљивији сукоб хрватске и бошњачке националне елите око изборног закона, али и закона о јавном сервису, а неслагање око Пељешачког моста је само манифестација лоших односа“, каже наш саговорник.

    „Стратешки се постављало питање како да се Бања Лука понаша. Приступ је ове власти да треба подржати Хрвате из тактичких разлога. Хрватска жели да састави своју територију, јер је прекинута у Неуму, а то може да учини управо мостом, за који је ЕУ издвојила новац, а извођач радова су кинеске компаније“, објашњава Кецмановић.

    „Власт у Сарајеву, међутим, покушава то да блокира код међународних судова и шансе су јој велике, између осталог и због тога што Хрвате тамо представља Жељко Комшић, кога су изабрали Бошњаци, а не Хрвати. Тако се српски представник појавио као једини који може то да заустави, због моста на Сави између Градишке и Хрватске. Република Српска је довела аутопут до саме границе, али мост не може да прави сама, већ само у договору са Хрватима“, рекао је наш саговорник.

    С-400 у Турској
    © AFP 2019 / Turkish Defence Ministry
    С-400 у Турској

    С-400 семе раздора у НАТО

    Противваздушни систем С-400 покренуо је лавину лоших односа Америка и Турске. Кецмановић сматра да је турски председник личност која неће одустати од зацртаног, а да ће Американци попустити, јер је њима Турска јако важна. Она је, према његовим речима, геополитички кључна земља у том делу света, коју не могу тек тако да отпишу.

    „Ердоган је ослабљен губитком Истанбула, али то не значи да још увек није много јак. Верујем да ће он сада ићи на радикализацију исламске компоненте у његовој политици, у смислу Хомеинијевог — да је Америка сатана и да ће од Американаца створити фигуру непријатеља преко које ће вршити мобилизацију. То би за Американце било неповољно и зато претпостављам да ће врло брзо ту доћи до неког попуштања у односима“, рекао је наш саговорник.

    „Идеал сваке земље, која није баш суперсила, је да некако држи равнотежу на обе стране и да на томе гради неку врсту самосталности. Иако јесте чланица НАТО, Турска је направила крупан прекршај куповином С-400, а Америка треба да буде свесна да, ако не испоручи Анкари Ф-35, гура Турску ка Русији и куповини Су-35“, закључио је професор Факултета политичких наука.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога